Двадесет шеста сезона британске научнофантастичне телевизијске серије Доктор Ху почела је 6. септембра 1989. епизодом „Бојно поље (1. део)”, а завршила се 6. децембра исте године епизодом „Опстанак (3. део)”, која је била последња епизода Доктора Хуа током више од 15 година, све док серија није обновљена 2005. године. Продуцент ове сезоне био је Џон Нејтан Тарнер, док је уредник сценарија био Ендру Картмел.

Улоге

Главне Силвестер Макој као Седми Доктор Софи Алдред као Ејс

Силвестер Макој и Софи Алдред наставили су да тумаче своје улоге Седмог Доктора и Ејс у својој последњој сезони.

Епизодне Николас Кортни као бригадир Летбриџ-Стјуарт (епизоде 1−4) Ентони Ејнли као Господар (епизоде 12−14) Џин Марш као Моргејн (епизоде 1−4)

Николас Кортни се вратио улози бригадира Летбриџ-Стјуарта у серијалу Бојно поље. Он се први пут појавио уз Другог Доктора 1968. у серијалу Мрежа страха, да би касније постао стални лик у серији који се појављивао све до ере Петог Доктора, а његово претходно појављивање било је у специјалу „Пет Доктора” (1983).

Ентони Ејнли се вратио улози Господара у причи Опстанак, након што се последњи пут појавио у серијалу Суђење Господару времена (1986). Ово је било Ејнлијево последње појављивање у овој улози на телевизији, иако је Господара тумачио још један, последњи пут у рачунарској игри Destiny of the Doctors из 1997. године.

Џин Марш, која је претходно глумила Џоану у серијалу Крсташки рат (1965) и Сару Кингдом у причи Велики план Далека (1965/66), појавила се у Бојном пољу у улози главне негативке, Моргејн.

Епизоде

Ова сезона наставила је тренд Ендруа Картмела да у серију уноси мрачнији и тајанственији тон, са посебним фокусом на Ејсину прошлост и Докторову манипулативну природу. Сезона се емитовала средом, у истом термину као и претходна.

Емитовање Сезона је емитована од 6. септембра до 6. децембра 1989. године. Првобитно је било планирано да се серијал Проклетство Фенрика емитује пре приче Духовна светлост, али су термини приказивања ова два серијала замењени.

Отказивање и поновно покретање серије Отказана 27. сезона Након емитовања ове сезоне, серија Доктор Ху је отказана. Алан Кистлер је у својој књизи Doctor Who: A History навео да су популарност и гледаност серије опадале већ неко време из више разлога — међу којима су популарност и дубина серије Звездане стазе: Следећа генерација у поређењу са Доктором Хуом, као и то што је BBC преместио Макојеву еру из старог термина суботом увече и поставио је насупрот популарној серији Coronation Street канала ITV, што се сматрало показатељем да је BBC „изгубио веру” у серију. Макој је мању гледаност такође преписао и недостатку рекламирања од стране BBC-ја, за који се веровало да свесно припрема терен за отказивање серије.

Средином 1989. године, продукцијски тим серије Доктор Ху започео је почетне припреме за 27. сезону, која је требало да буде емитована крајем 1990. године. Ендру Картмел и сценаристи са којима је редовно сарађивао, укључујући Бена Ароновича, Ијана Бригса и Марка Плата, развијали су могуће идеје за причу. Један од главних предложених заплета за 27. сезону био је одлазак Ејс, која је требало да буде одведена на Галифреј како би и сама постала Господарица времена. То би такође довело до каснијег увођења нове сапутнице, замишљене као „провалнице аристократских манира” по имену Рејн Криви. Отказивање серије значило је да се осим неколико почетних идеја није отишло даље у детаљнији рад.

Одбачени концепти укључивали су причу Лоше одредиште — троделни серијал који би написао Аронович,. који је требало да буде свемирска опера са расом инсектоликих ванземаљаца-самураја званих Метатракси;. Танак лед — четвороделну причу Марка Плата у којој би се појавили Ледени ратници у Лондону 1968. године,. где би Ејс. отишла на Академију Придонијан да постане Господарица времена,. а у исто време би био уведен споредни лик повезан са подземљем; Деловање на даљину, коју је написао Картмел, са циљем да представи Рејн Криви и подробније разради лик из подземља; Крв и гвожђе, такође Картмелово дело, у ком би се Седми Доктор регенерисао; Талац — троделну причу Нила Пенсвика у којој војници прогањају пар криминалаца са способношћу мењања облика;. Ноћне мисли, смештену у изолованој кући у којој је заробљена група универзитетског особља, док је један од њих тајни убица; као и Школа славе, коју би написали Тони Ечелс и још један сценариста, а чија је радња смештена у време Првог светског рата и подељена између ровова и једног британског сеоског имања које служи као војна академија.

Оживљавање серије Отказивање серије Доктор Ху довело је до периода који су обожаваоци прозвали „Године у дивљини”. Током тог периода серија се није емитовала на телевизији, али је објављен велики број пратећих, споредних садржаја. Авантуре Седмог Доктора и Ејс наставиле су се кроз друге медије током 1990-их — пре свега путем стрипова у Часопису Доктор Ху и романа у издању куће Virgin Publishing. И Силвестер Макој и Софи Алдред касније су се вратили својим улогама у оквиру аудио-драма продукцијске куће Big Finish Productions.

Један од одбачених покушаја оживљавања серије био је пројекат Lost in the Dark Dimension. Предложен од стране Алана Јентоба са канала BBC2, овај филм је требало да буде објављен директно на DVD форматима и да обележи тридесетогодишњицу серије. Према планираној причи, у центру пажње био би Четврти Доктор, ког је тумачио Том Бејкер, а чију је регенерацију у следећу инкарнацију зауставио злогласни негативац. Такође је било предвиђено да се у овој причи појаве бригадир Летбриџ-Стјуарт и Ејс, док покушавају да врате временску линију у првобитно стање. Међутим, због паралелног предлога за филм који је водио Филип Сигал, BBC је на крају одбацио ову идеју и уместо тога, ради обележавања јубилеја, снимио петнаестоминутни хуманитарни специјал Димензије у времену.

Преговори о филму заснованом на серији започели су крајем осамдесетих и наставили се током деведесетих година 20. века. Компанија Green Light, у власништву куће Daltenreys, планирала је да сними филм, али је напредак био спор, па су се права 1994. године вратила BBC-ју. Они су се потом удружили са француском кућом Lumiere Productions ради снимања филма. У исто време разматрао се још један предлог — америчка телевизијска серија Доктор Ху коју су предводили Amblin Entertainment и Филип Сигал. Кућа Lumiere је касније напустила Green Light. Права компаније Green Light су се на крају поново вратила BBC-ју, а Сигалова идеја је одбачена. Међутим, Сигал је касније ступио у контакт са Јентобом и њих двојица су постигли договор о заједничкој копродукцији BBC-ја и Amblin-а.

Компанија Universal Television финансирала је тако настали телевизијски филм Доктор Ху. Неколико нацрта Џона Ликлија за концепт серије — који су укључивали потпуно рестартовање континуитета и план за прераду многих класичних прича — одбачено је. Филм је понуђен корпорацији Fox, која се сложила да он послужи као пилот епизода за даље оживљавање серије уколико буде добро прихваћена. Amblin се повукао из продукције, али је филм ипак снимљен и, уместо рестарта, задржао је исти континуитет као и оригинална серија, што је посебно истакнуто Макојевим повратком у улози Седмог Доктора на самом почетку. Иако је филм добро прошао у Уједињеном Краљевству са 9,1 милионом гледалаца, гледаност у САД била је ниска (5,6 милиона) због јаке конкуренције ривалских мрежа које су у истом термину емитовале популарне емисије, па је процењено да није био довољно успешан за покретање комплетне серије. Осми Доктор (Пол Макган), који је имао главну улогу у филму, наставио је да се појављује у споредним садржајима, а нове авантуре овог лика приказиване су кроз стрипове, аудио-драме и романе током 1990-их.

BBC је касније у више наврата покушавао да оживи серију кроз пратеће пројекте, попут веб-продукције Death Comes to Time и анимираног пројекта Scream of the Shalka из 2003. године. Овај последњи је требало да започне серију веб-емисија које би наставиле причу о Доктору и рекламиран је као званични наставак, али је то на крају пало у други план јер је серија званично оживљена 2005. године, почевши са првим серијалом нове ере Доктора Хуа.

Референце

Категорија:Доктор Ху