Узун Хасан рођен 1423. године, умро се 6. јануара 1478. године, Узун на турском значи "Високи". Био је владар Туркоманске Ак Којунлу државе и генерално се сматра њеним најјачим владаром. Хасан је владао између 1452. и 1478. године, и био је на челу конфедерације племена када је држава обухватала делове или цео данашњи Ирак, Турску, Азербејџан, Иран, Закавказје и Сирију.
Владавина мини|Ак Којунлу, на крају Узун Хасанове владавине 1478. године. Тимур, оснивач и владар Тимуридског царства, именовао је Узун Хасановог деду, Кара Јулук Османа, за гувернера Дијарбакира, са градовима Ерзинџан, Мардин, Руха (или Урфа) и Сивас. Касније је Персија била подељена између два тимуридска владара, Џахан Шаха од Кара Којунлуа (Туркомани Црни Ован) и Узун Хасана. После двадесет година борби, Узун Хасан је на крају победио Џахан Шаха у бици код санџака ЧапакчурAlexander Mikaberidze (2011). Conflict and Conquest in the Islamic World: A Historical Encyclopedia, Volume 1. . Приступљено February 13, 2013.Peter Jackson, Lawrence Lockhart (1986). The Cambridge History of Iran, Volume 6. . Приступљено February 13, 2013. у данашњој источној Турској 30. октобра Edward Granville Browne (2009). A History of Persian Literature Under Tartar Dominion (A.D, 1265–1502). Cambridge: The University press Publication. p. 89. Приступљено February 4, 2013. (или 11. новембраPeter Jackson, Lawrence Lockhart (1986). The Cambridge History of Iran, Volume 6. Cambridge University Press. p. (1120) . Приступљено February 4, 2013.) 1467. године. поразом Џахан Шаха, други тимуридски владар, Абу Саид Мирза, одговорио је на молбу сина Џахан Шаха за помоћ, узевши већи део бивше земље Џахан Шаха и кренуо у рат против Узун Хасана упркос Хасановој мировној понуди. Узун Хасан је тада упао у заседу, али је победио и затим заробио Абу Саида у бици код Карабага, након чега га је погубио Џадгар Мухамед Мирза.Stevens, John. The history of Persia. Contains, the lives and memorable actions of its kings from the first erecting of that monarchy to this time; an exact Description of all its Dominions; a curious Account of India, China, Tartary, Kerman, Arabia, Nixabur, and the Islands of Ceylon and Timor; as also of all Cities occasionally mentioned, as Schiras, Samarkand, Bukhara, &c. Manners and Customs of those People, Persian Worshippers of Fire; Plants, Beasts, Product, and Trade. With many instructive and pleasant digressions, being remarkable Stories or Passages, occasionally occurring, as Strange Burials; Burning of the Dead; Liquors of several Countries; Hunting; Fishing; Practice of Physick; famous Physicians in the East; Actions of Tamerlan, &c. To which is added, an abridgment of the lives of the kings of Hormuz, or Ormuz. The Persian history was written in Arabic, by Mirkond, a famous Eastern Author of Ormuz, by Torunxa, King of that Island, both of them translated into Spanish, by Antony Teixeira, who lived several Years in Persia and India; and now rendered into English.
Венецијански сенат је 1463. године, тражећи савезнике у свом рату против Османлија, послао Лазара Керинија као свог првог амбасадора у Табриз,Mehmed the Conqueror & His Time, Franz Babinger, Trans. Ralph Manheim. али он није успео да убеди Узун Хасана да нападне Османлије.The Cambridge history of Iran, William Bayne Fisher, Peter Jackson, Laurence Lockhart, New York:. Хасан је заузврат послао своје изасланике у Венецију.
Године 1465. Хасан је напао и заробио Харпута од Бејлика из Дулкадира.
Године 1471. Кверини се вратио у Венецију са Хасановим послаником Муратом. Млетачки Сенат је изгласао слање другог посланика у Персију, одабравши Катерино Зена након што су друга два човека одбила.Mehmed the Conqueror & His Time, Franz Babinger, Trans. Ralph Manheim. Зенон, чија је жена била братаница Узун Хасанове жене, успео је да убеди Хасана да нападне Турке. Хасан је у почетку био успешан, али није било истовременог напада ниједне од западних сила.
Узун Хасан се сусрео са Османлијама у бици код Ерзинџана 1471. године, напредовао је до Акшехира, пљачкајући и уништавајући Токат,. и водио је битку код Терцана 1473. године. Након тога, однео је победу над Османлијама у неколико мањих битака. Поражен је од султана Мехмеда II у бици код Отлукбелија у касно лето 1473.Babinger, Franz (1978). Mehmed the Conqueror and his Time. Bollingen Series XCVI. ed. by William C. Hickman.
Извео је три успешне инвазије Грузије, од којих је задња била 1477. и опљакани плен је знатно обогатио ризницу. мини|Амброђо Контарини, Виаггио ал сигнор Усун Хассан ре ди Персиа („Путовање сер Узун Хасану, краљу Персије“), 1487.
Године 1473. Гиосафат Барбаро је изабран за још једног млетачког амбасадора у Персији, због свог искуства на Криму, у Великој московској кнежевини и Татарији.Historical account of discoveries and travels in Asia, Hugh Murray, Edinburgh, A. Constable, and Co. Иако се Барбаро добро слагао са Узун Хасаном, није успео да убеди владара да поново нападне Османлије. Убрзо након тога, Хасанов син Угурлу Мухамед, подигао је побуну, заузевши град Шираз.Historical account of discoveries and travels in Asia, Hugh Murray, Edinburgh, A. Constable and Co.
Након што је још један венецијански амбасадор, Амброђо Контарини, стигао у Персију, Узун Хасан је одлучио да се Контарини врати у Венецију са извештајем, док ће Гиосафат Барбаро остати.Historical account of discoveries and travels in Asia, Hugh Murray, Edinburgh, A. Constable and Co. Барбаро је био последњи венецијански амбасадор који је напустио Персију након што је Узун Хасан умро 1478. године.Biographie universelle, ancienne et moderne", J Fr Michaud; Louis Gabriel Michaud, Paris, Michaud, 1811–28. Mehmed the Conqueror & His Time, Franz Babinger, Trans. Ralph Manheim. Док су се Хасанови синови међусобно борили за престо, Барбаро је унајмио јерменског водича и побегао је.Historical account of discoveries and travels in Asia, Hugh Murray, Edinburgh, A. Constable and Co.
Према Kонтаринију, амбасадору на Узун Хасановом двору од 1473. до 1476. године, „Краљ је добре величине, мршавог лица и пријатног лица, и чинило се да има око седамдесет година. Његово понашање је било веома љубазно и добро је разговарао са свима око себе, али сам приметио да су му руке задрхтале када је подигао шољу до усана“. Његово име значи "висок", а Контарини је рекао да је и он "веома мршав".
Контарини је такође написао: „Узун-Хасаново царство је веома пространо и омеђено је Турском и Караманијом, која припада султану, а која се протеже до Алепа. Узун-Хасан је преузео краљевство Персије од Каузе, кога је погубио. Град Екбатана, или Таурис, уобичајено је пребивалиште Узун-Хасана; Персеполис или Шираз...,Project Gutenberg e-book A General History and Collection of Voyages and Travels, Volume II, by Robert Kerr који је одатле удаљен двадесет четири дана пута, као последњи град његовог царства, који се граничи са Загатхаис, који су синови Бузецха, султана Татара, и са којима он непрестано ратује. На другој страни је земља Медија, која је подложна Сиванси, који плаћа неку врсту годишњег данака Узун- Хасан. Прича се да и он има неке провинције на другој страни Еуфрата, у близини Турака. Цела земља, све до Исфахана... је изузетно сушна, има врло мало дрвећа и мало воде, ипак је плодна у житу и другим намирницама.
„О његовом најстаријем сину, по имену Огурлу Мохамед, много се причало када сам био у Персији, јер се побунио против свог оца. Имао је још три сина; Халил Мирзу, старији од њих, имао је око тридесет пет година и влада Ширазом. Јакуб-бег, други Узун-Хасанов син, имао је петнаестак година, а заборавио сам име трећег сина. Од једне од својих жена је имао сина по имену Масубеч, или Максуд-бег, којег је задржао. у затвору јер је откривен да се дописује са својим побуњеним братом Огурлуом и кога је потом убио. Према најбољим извештајима које сам добио од разних особа, Узун-Хасанове снаге могу износити око 50.000 коњаника, знатан део. Неки од присутних извештавају да је својевремено повео војску од 40.000 Персијанаца у битку против Турака, у циљу враћања Пирамета суверенитету Караманије, одакле је био протеран од неверника. мини|Застава Узун Хасана, нађена у Топкапи палати.
Породица
Жене Узун Хасан је имао четири жене: Селџук Шах Хатун, ћерка његовог стрица, Кур МухамедаJohn E. Woods, The Aqquyunlu: Clan, Confederation, Empire (1999), p. 62 Џан Хатун, ћерка Даулат Шах Булдуканија Тарџил Хатун, кћи Омера Заракија Теодора Велика Комнин, познатија као Деспина Хатун. Била је једина ћерка цара Јована IV Трапезунтског. Венчали су се 1458. године.Caterino Zeno, Iosafat Barbaro, Antonio Contarini, and a "Merchant in Persia," Travels to Tana and Persia. ),n. 1
Синови Узун Хасан је имао најмање седам синова: Угурлу Мухамед (пре 1441–1477) – са Џан Хатун. Пошто није успео да се домогне престола, побегао је у Цариград, где га је примио османски султан Мехмед II, који му је дао своју ћерку Гевхерхан Хатун за жену. Њихов син Ахмад-бег се оженио османском принцезом Ајниша султан, ћерком султана Бајазита II, и успео је да преузме престо за себе, али је убрзо умро у покушају да га задржи. Мирза Халил-бег (око 1441–1478) – са Селџук Шах Хатун. Заузео је престо после свог оца и прогласио се за султана. Ја'куб Бег (око 1461–1490) – са Селџук Шха Хатун. Након што је победио и погубио свог брата Халила, постао је султан. Максуд-бег (? – 1478) – са Деспином Хатун. Погубио га Халил 1478. Јусуф-бег (? – ?) – са Селџук Шах Хатун. Прогнан од стране Халила 1478. Масих-бег (? – пре 1473) – са Деспином Хатун. Зегнел бег (? – пре 1473) – са Тарџил Хатун.
Ћерке Узун Хасан је имао најмање три ћерке: Халима Аламшах ХатунAlso Halime, Alamşah, Alemshah, Alemşah (1460–1522). Удала се за свог рођака шеика Хајдара (син Хатиџи Хатун, сестре Узун Хасана и шеика Џунејда) 1471/1472. Имали су три сина и четири ћерке. Један од њих је био шах Исмаил I, отац шаха Тахмаспа I. У хришћанским изворима се звала Марта.Roger Savory, "Iran Under the Safavids", p. 18 Две неименоване ћерке - са Деспином Хатун. Оне су још биле живе 1473. године.Zeno, Caterino (144-14 ) Auteur du texte; Zeno, Nicolò (1323?-140 ?) Auteur du texte; Zeno, Antonio (133 ?-140 ?) Auteur du texte (1558). De i commentarii del viaggio in Persia di M. Caterino Zeno il K. : et delle guerre fatte nell'imperio persiano, da tempo di Ussuncassano in quà : libri due. et dello scoprimento dell'isole Frislanda, Eslanda, Engrovelenda, Estotilanda, et Icaria, fatto sotto il polo Artico : libro uno,... ([Reprod.]) / da fratelli Zeni, M. Niccolò il K. e M. Antonio.
Наслеђе Узун Хасан је био први Ак Којунлу владар који је отворено кренуо у кампању трансформације племенске конфедерације Ак Којунлу у персо-исламски султанат.Dale, Stephen Frederic (2020). "Turks, Turks and türk Turks: Anatolia, Iran and India in Comparative Perspective". In Peacock, A.C.S.; McClary, Richard Piran (eds.). Turkish History and Culture in India: Identity, Art and Transregional Connections. Brill. p. 73. Langaroodi & Negahban 2015. Ова кампања трансформације започела је након његових освајања северозападног и централног Ирана, где је он, као нуспроизвод, истиснуо опадајући ауторитет Тимурида. Како је његово царство расло и ширило се на персијске земље, он је ангажовао персијске бирократе са искуством у раду за претходне локалне шеике да управљају новодобијеним провинцијама Ак Којунлуа. Иако ове персијске бирократе из доба Ак Којунлуа нису имале исти ниво политичког ауторитета као Низам ал-Мулк (умро 1092.) под Селџуцима, они су делили исту улогу асимилације турских племена у политичку традицију коју карактеришу Персо-исламски аспекти. Узун Хасан је такође обезбедио исламски аспект своје рудиментарне персо-исламске државе, јер је водио велику бригу о неговању исламских организација и суфијских редова, укључујући све моћнији ред Сафавида. У том процесу је удао своју сестру за шеика Џунејда, тадашњег вођу Сафавидског реда, а једну од својих ћерки за Џунејдовог сина и наследника, шеика Хајдара.