Димитрије Мита Михајловић (око 1821 – Нови Сад, 2. јануар 1864), познат и по надимку Барон Мита, био је српски књижевник и издавач.
Биографија Рођен је у породици Јована и Софије, осиромашених дрварских трговаца. Студирао је филозофију и угарска права у Пожуну 1841. Био је уредник и издавач часописа Весеље код преље који је 1855. године излазио у Темишвару, где је Димитрије службовао као нижи чиновник. Такође је као чиновник радио у Новом Саду. Учествовао је у Српској револуцији 1848—1849, која се сматра делом Мађарске буне тог периода. Умро је од туберкулозе у великом сиромаштву. Његов роман Светомир и Зорица је последње дело слично делима Милована Видаковића.
Дела
Венац искрене љубави или Светомир и Зорица - роман (1840) Поздрав Јосифу Рајачићу (1842) Бачванке- поезија (1843) Плач на гробу њене светлости кнегиње Љубице Обреновић (1843) Венци господину Василију Живковићу (1846) Пјеснице Драгињи као правој, истинитој и честитој Српкињи (1847) Смиље - стихови (1847) Војвођанка (1851) Роми Даба - шаљиви забавник (1855) Цвеће србски песама (1858) Песмарица (1862) Зимзелен -Српско народни домаћи календар (више годишта) Темишварски календар (више година)
Референце
Категорија:Рођени 1821. Категорија:Умрли 1864. Категорија:Српски књижевници