Вилијам Шекспир (; Стратфорд на Ејвону, 26. април 1564 — Стратфорд на Ејвону, 23. април 1616)Овај датум је према јулијанском календару који се користио у Енглеској за време Шекспировог живота. Према грегоријанском календару, Шекспир је умро 3. маја. Јаху Геосајтс био је енглески песник и драмски писац. Он се, према више различитих извора, сматра за највећег писца на енглеском језику и драматурга светског гласа.
Опус Шекспирових дела која су сачувана до данас састоји се од 38 позоришних комада, 154 сонета, две дуге наративне и неколико других поема. Његови позоришни комади су преведени на многе живе језике и приказују се свуда у свету чешће него било који други.Craig, Leon Harold . Of Philosophers and Kings: Political Philosophy in Shakespeare's "Macbeth" and "King Lear".
Шекспир је рођен и одрастао у Стратфорду на Ејвону. Кад је имао 18 година, венчао се са Ен Хатавеј (), са којом је имао троје деце : Сузан и близанце Хамлета и Џудит. Између 1585. и 1592. започео је успешну каријеру у Лондону као глумац, писац и сувласник глумачке дружине „Људи лорда Чемберлена“, касније познатију као „Краљеви људи“. Вратио се у Стратфорд вероватно око 1613. где је умро три године касније. Мало писаних сведочанстава је остало о Шекспировом приватном животу, те постоје многобројна нагађања око његове сексуалности, верских убеђења и да ли су дела која му се приписују стварно његова.
Шекспир је највећи део свог опуса написао између 1590. и 1613. Његова рана дела су углавном комедије и историје, родови које је он уздигао до савршенства до краја 16. века. Затим је писао трагедије до отприлике 1608. У том периоду су настали „Хамлет“, „Краљ Лир“ и „Магбет“, позоришни комади који се убрајају у најбоље позоришне комаде на енглеском језику. У свом позном периоду писао је трагикомедије и сарађивао са осталим драмским писцима. Многа од његових дела су била објављена још за његовог живота у издањима различитог квалитета и тачности. Године 1623, двојица његових колега објавила су „Први фолио“, збирку његових драмских дела која су укључивала све осим две драме које су у новије време признате као Шекспирове.
Шекспир је био угледан песник и позоришни писац још за живота, али његова репутација није достигла данашње размере пре 19. века. Романтичари су нарочито истицали Шекспирову генијалност, а викторијанци су га славили готово као идола. Од 20. века, Шекспирова дела се стално приказују у различитим културним и политичким контекстима широм света.
Име Извори на српском језику Шекспира наводе под више идентичних имена — Вилијам, Вилијем и Виљем. Ипак, сви једнако преносе његово презиме, које само по себи представља укорењен облик. Према савременом енглеском изговору, на којем су базирана правила транскрипције имена из овог језика, пренос презимена -{Shakespeare}- био би Шејкспир. Да је облик укорењен, показује речник дат уз Правопис српскога језика Матице српске издат 2010. Књига на страни 505. наводи: Шекспир (). То значи да ће свако са овим презименом у српском бити Шекспир, а не Шејкспир.
У транскрпицији шекспировог имена било је лутања. У старијим издањима његових дела, од којих се нека и данас прештампавају, неретко се користи облик Виљем. Међутим, нема сумње да је, како са становишта транскрипционе норме, тако и са становишта савремене српске шекспирологије, облик Виљем неприхватљив, иако каткад има спорова око тога да ли је исправан облик Вилијам или Вилијем. Транскрипциони речник Твртка Прћића експлицитно наводи да облик Виљем никада не треба користити, а исто наводи и Иван Клајн у свом Речнику језичких недоумица, мада Прћић наводи да је исправан облик Вилијам, а Клајн Вилијем. Правопис српскога језика на страни 280. наводи: Вилијем (), боље него трад. Виљем (осим за личности које су се у том облику одраније усталиле у срп. култури). Под одредницом Виљем на истој страници, Правопис наводи: Виљем (Шекспир), в. Вилијем. Из овога се може закључити да за Шекспира важе иста правила као и за друге носиоце тог имена, али да би се могао користити облик Виљем у случају да је укорењен. Правопис свакако не налаже коришћење облика Виљем већ га само допушта у случају укорењености, али се не изјашњава о томе да ли је облик Виљем у овом случају укорењен. Мора се стога закључити да се од три ауторитативна нормативистичка извора два експлицитно противе употреби облика Виљем, док га трећи допушта али не захтева његову употребу (треба такође приметити несагласје између речничког дела правописа који садржи само облик Вилијем и одељка о транскрипцији енглеских имена који наводи Вилијам као исправну транскрипцију). У својим научним радовима водећи српски англисти и шекспиролози, попут Зорице Бечановић-Никлолић и Владиславе Гордић-Петковић, користе облик Вилијам, а тај облик по правилу се користи и у докторским дисертацијама одбрањеним на англистичким катедрама српских универзитета. Каталог Народне библиотеке Србије такође препознаје искључиво облик Вилијам као ауторску и предметну одредницу.
Биографија Младост мини|Кућа Вилијама Шекспира у Стратфорду Вилијам Шекспир је био син Џона Шекспира, успешног рукавичара родом из Снитерфилда, и Мери Арден, кћерке угледног земљопоседника.}- Рођен у Стратфорду на Ејвону, а крштен је 26. априла 1564. Сматра се да је рођен 23. априла на дан св. Ђорђа. Био је треће од осморо деце и најстарији преживели син.
Иако не постоје писани докази о овом периоду, већина биографа се слаже да је Шекспир ишао у основну школу у Стратфорду,}-Wells, Stanley, et al. The Oxford Shakespeare: The Complete Works, 2nd Edition. Oxford: Oxford University Press, xv–xvi. 1553. године, која је била бесплатна, на око пола миље од куће. Не зна се у којој мери су основне школе биле квалитетне у елизабетанско доба, али се зна да је у овој школи Шекспир добио солидно знање из латинске граматике и литературе.Wells, Oxford Shakespeare, xvi. Кад је напунио 18 година, Шекспир се оженио са Ен Хатавеј која је тад имала 26 година. Дозвола за венчање је издата 27. новембра 1582. Два суседа Хетвеја су гарантовала да није било разлога који би могли да онемогуће то венчање. Венчање се вероватно одржало на брзину, јер је вустерски званичник дозволио да се брачни завети прочитају само једном уместо три пута како је то тад био обичај. Анина трудноћа је могла да буде разлог за то. Шест месеци касније, родила је кћерку, Сузану, која је крштена 26. маја 1583. Близанци, Хамлет и Џудит, родили су се две године касније и били су крштени 2. фебруара 1585. Хамлет је умро из непознатих разлога кад је имао 11 година и сахрањен је 11. августа 1596.-{.
Након рођења близанаца, има веома мало писаних података о Шекспиру све до 1592. године, када се помиње као члан Лондонског позоришта. Овај непознати део Шекспировог живота између 1585. и 1592. стручњаци називају Шекспировим „изгубљеним годинама“. Биографи, покушавајући да расветле овај период Шекспировог живота, наишли су на многе апокрифне приче. Николас Роу (), Шекспиров први биограф, наишао је на причу да је Шекспир морао да побегне из града за Лондон јер су га гонили због ловокрађе јелена. Друга прича из 18. века је била да је Шекспир започео своју позоришну каријеру тимарећи коње власника позоришта у Лондону. Џон Обри је нашао податак да је Шекспир био сеоски учитељ. Неки стручњаци из 20. века сматрају да је Шекспир вероватно радио као учитељ за Александра Хогтона из Ланкашира, католичког земљопоседника који је навео извесног Вилијема Шејкшафта у свом тестаменту.Wells, Oxford Shakespeare, xvii. Међутим, не постоје сигурни докази да су те приче истините.
Лондон и позоришна каријера мини|200x200piksel|Насловна страна сабраних Шекспирових дела Први фолио из 1622. Не зна се када је тачно Шекспир почео да пише, али алузије савременика и белешке о представама показују да је неколико његових позоришних комада било на сцени пре 1592. године. Oxford: Clarendon Press, 287, 292. Био је довољно познат у Лондону да би га у новинама напао други драматург, Роберт Грин.
Гринов напад је прво помињање Шекспира као драматурга. Биографи претпостављају да је прве кораке у позоришту могао да направи у било ком тренутку између 1580. и Гриновог напада.Chambers, William Shakespeare, . Од 1594. Шекспирови позоришни комади су се приказивали само у извођењу „Људи лорда Чемберлена“, глумачке дружине чији су власници били неколико глумаца међу којима је био и Шекспир, која је ускоро постала водећа глумачка дружина у Лондону. Након смрти краљице Елизабете 1603. године, дружину ће под заштиту узети сам краљ, а сама дружина ће онда променити име у „Краљеви људи“.-{. . Oxford: Clarendon Press,
Године 1599. неколико глумаца из дружине подигли су своје сопствено позориште на јужној обали Темзе и назвали га Глоуб (), тј. Глобус. Године 1608. иста група глумаца је купила позориште Блекфрајерс индор. Документи о Шекспировим куповинама и инвестицијама говоре да се он прилично обогатио са овом дружином.Chambers, William Shakespeare, . .}- Године 1597. купио је другу по величини кућу у Стратфорду, а 1605. је уложио новац у парохију у Стратфорду.-{Bentley, G. E (1961). Shakespeare: A Biographical Handbook. New Haven: Yale University Press, 36.
Неки од Шекспирових позоришних комада били су објављени у кварто издањима из 1594.Кварто издања () су илегалне копије позоришних комада које су у Шекспирово доба правили глумци супарничких позоришта. Кад би једно позориште приказивало по први пут неку представу, глумци из других позоришта би долазили и бележили целу представу, да би онда те белешке искористили за прављење неауторизованих копија позоришних комада. До 1598. његово име је почело да се појављује на насловним странама и било је оно што је привлачило публику. Шекспир је наставио да глуми у својим и туђим позоришним комадима и након постигнутог успеха као драматург. Бен Џонсон у својим Радовима из 1616. године га помиње као глумца у неколико својих дела. Међутим, 1605. његово име се више не налази на листама Џонсонових глумаца, тако да биографи узимају ту годину као годину кад је Шекспир престао да се бави глумом. Први фолио из 1623. године, међутим наводи Шекспира као „главног глумца у овим позоришним комадима“, иако се не зна тачно које је улоге имао. Године 1610, Џон Дејвис из Херфорда је написао да је „добри Вил“ одиграо „краљевски своју улогу“. Године 1609. Роу је тврдио да је Шекспир играо духа Хамлетовог оца. Касније приче тврде да је такође играо Адама у „Како вам драго“ и хор у „Хенрију V“Wells, Oxford Shakespeare, xxii. иако стручњаци сумњају у тачност ове информације.
Шекспир је током своје позоришне каријере живео између Лондона и Стратфорда. Године 1596. Шекспир је живео у парохији св. Хелене, Бишопсгејту, северно од Темзе. До 1599. преселио се у Саутварк, када је његова дружина изградила Глоуб. Године 1604, опет се преселио северно од реке, у зону Катедрале св. Павла где је било много лепих кућа. Тамо је изнајмљивао собу од француског хугенота, Кристофера Монтжоја који је правио перике и другу опрему.
Позне године и смрт мини|200x200piksel|Споменик Шекспиру у Цркви св. Тројице Након 1606—7. године, Шекспир је написао нешто мање позоришних комада и ниједан од тих комада му није био приписан након 1613.}- Његова последња три комада била су колаборације, вероватно са Џоном Флечером, који га је наследио на месту драматурга у позоришту Краљеви људи. Роу је био први биограф који је одбацио традиционално мишљење да се Шекспир повукао у Стратфорд неколико година пре своје смрти, али повлачење од било каквог рада у то доба је била права реткост, и Шекспир је наставио да и даље одлази повремено у Лондон. Године 1612. позван је на суд у својству сведока у процесу бракоразводне парнице Монтжојеве кћерке, Мери. У марту 1613. године, купио је кућу у парохији Блекфријарс, а од новембра 1614. био је у Лондону неколико недеља са својим зетом, Џоном Холом.-{Honan, 387.
Шекспир је умро 23. априла 1616.}- и за собом оставио своју жену и две кћерке. Сузана се удала за доктора Џона Хола, 1607. године, а Џудит за Томаса Кинија, винара, два месеца пре него што је Шекспир умро.-{.