мини|Портрет Роберта Бартона, портрет Гилберта Џексона, 1635.Роберт Бартон (8. фебруар 1577. — 25. јануар 1640) био је енглески писац и сарадник Оксфордског универзитета, који је написао енциклопедијску књигу Анатомија меланхолије .

Биографија

Библиографске информације о Бартоновој Анатомији. Датум Издање Повез Локација 1621. године 1. 4º Окфорд 353,369 1624. године 2. фолио Окфорд 423,983 1628 3. фолио Окфорд 476,855 1632. године 4. фолио Окфорд 505,592 1638 5. фолио Окфорд 514,116 1651. године 6. фолио Окфорд 516,384 1660 7. фолио Лондон 516,384 1676. године 8. фолио Лондон 516,384

Рођен 1577. у добростојећој племићкој породици , Бартон је похађао две гимназије и уписао се у Брејсноус Колеџу у Оксфорду 1593. године, са 15 година. Бартоново образовање на Оксфорду било је неуобичајено дуго, вероватно је трајало дуже због његовог боловања од меланхолије, тако да је рано пребачено у Крајстчурч (Оксфорд) . Бартон је добио MA и BD, а до 1607. био је квалификован као тутор. Већ 1603. године, Бартон се препустио својим раним књижевним креацијама на Оксфорду, укључујући неке латинске песме, сада изгубљену драму коју је раније изведенуу пред и критиковану од стране краља Џејмс I Стјуарт, и његову једину сачувану драму: академску сатиру под називом Пхилосопхастер. Ово дело, иако мање цењено од Бартоновог ремек-дела, „примило је више пажње од већине до данас сачуваних примера универзитетске драме“.

Нешто након што је магистрирао 1605. године, Бартон је покушао да напусти универзитет. Иако никада није у потпуности успео у свом науму, успео је да добије бенефицијум цркве Светог Томе мученика у Оксфорду преко универзитета и спољног покровитељства за добробит Велсбија и ректора Сигрејва.Службовао је у многим мањим административним улогама и као библиотекар библиотеке Крајстчурча, од 1624. до своје смрти. Временом је прихватио свој изолован живот у библиотекама Оксфорда, говорећи високо о својој алма матер у целој Анатомији.

Бартоново најпознатије и најважније дело је Анатомија меланхолије. Први пут је објављено 1621. године, поново је штампано са Бартоновим допунама, не мање од пет пута. Дегресивно и лавиринтно дело, Бартон је писао колико да ублажи сопствену меланхолију, толико и да помогне другима. Коначно издање књиге има више од 500.000 речи. Књига је прожета цитатима и парафразама многих ауторитета, како класичних тако и савремених, што је кулминација читаве ерудиције аутора.

Бартон је умро 1640. Његова велика лична библиотека била је подељена између Библиотеке Бодлеана и Крајстучурча. Анатомију су проучавали и плагирали многи аутори током живота и након смрти аутора, али је током 18. века ушла у затишје у популарности. Тек је откриће плагијата Лоренса Стерна оживело интересовање за Бартонова дела у 19. веку, посебно међу романтичарима. Анатомија је добила више академске пажње у 20. и 21. веку. Без обзира на његову популарност, Бартон је увек привлачио угледне читаоце, укључујући Семјуела Џонсона, Бенџамина Френклина, Џона Китса, Вилијама Ослера и Семјуела Бекета.

Референце

Литература

Додатна литература

Burton, Robert (1989–2000). Faulkner, Thomas C.; Kiessling, Nicolas K.; Blair, Rhonda L.; Bamborough, J. B.; Dodsworth, Martin (eds.). The Anatomy of Melancholy. Oxford: Oxford University Press. (6 vols.) — First three volumes are the Anatomy text, next three are a chapter-by-chapter commentary by Bamborough and Dodsworth. . .

O'Connell, Michael. . .

(in French). Paris: Didier.

Спољашње везе Преглед и цитати у Complete Review

In Our Time (BBC)

Категорија:Умрли 1640. Категорија:Рођени 1577. Категорија:Чланци који садрже текст на језику — латински Категорија:Енглески књижевници