Мари Мејнард Дејли (Корона, Квинс, 16. април 1921 — Њујорк, 28. октобар 2003) је била америчка биохемичарка. Била је прва Афроамериканка која је добила докторат на Универзитету Колумбија и прва афроамеричка жена у Сједињеним Државама која је стекла докторат из хемије. Дејли је дала важан допринос у четири области истраживања: хемији хистона, синтези протеина, односима између холестерола и хипертензије и преузимању креатина у мишићним ћелијама.

Образовање Дејли је похађала средњу школу Хантер колеџа, школу за девојчице којом управља факултет Хантер колеџа где је била подстакнута да се бави хемијом. Затим је уписала Квинс колеџ, малу, прилично нову школу у Флашингу, у Њујорку. Живела је код куће да би уштедела новац и дипломирала је са великим успехом на Квинс колеџу са дипломом хемије 1942. По дипломирању, проглашена је за стипендисту Квинс колеџа, што је част која се додељује за 2,5% најбољих студената у класи.

Недостатак радне снаге и потреба за научницима да подрже ратне напоре омогућили су Дејли да стекне стипендије за студије на Универзитету у Њујорку и Универзитету Колумбија за мастер и докторат.

Дејли је радила као лабораторијски асистент на Квинс колеџу док је студирала на Универзитету у Њујорку за магистратуру из хемије, коју је завршила 1943. године. Постала је тутор хемије на Квинс колеџу и уписала докторски програм на Универзитету Колумбија, где ју је надгледала Мери Летиција Колдвел, за докторску тезу под називом „Студија производа насталих дејством панкреасне амилазе на кукурузни скроб“ и докторирала на хемији 1947.

Каријера Дејли је радила као инструктор физичке науке на Универзитету Хауард од 1947. до 1948. док је истовремено спроводила истраживања под вођством Хермана Брансона. Након што јој је додељена стипендија Америчког друштва за борбу против рака као подршка њеном постдокторском истраживању, придружила се групи Алфреда Е. Мирског на Рокфелеровом институту, која је проучавала ћелијско језгро и његове састојке. Ово је био почетак седмогодишњег истраживачког програма на Рокфелеровом институту за медицину, где је Дејли испитивала како се протеини граде у телу. У то време, структура и функција ДНК још нису биле познате.

Дејли је почела да ради на Колеџу лекара и хирурга на Универзитету Колумбија 1955. године. У сарадњи са Квентином Б. Демингом проучавала је артеријски метаболизам. Наставила је овај посао као асистент професора биохемије и медицине на Медицинском колеџу Алберт Ајнштајн на Универзитету Јешива, где су се она и Деминг преселили 1960. Од 1958. до 1963. такође је радила као истражитељ за Америчко удружење за срце.

Током својих последњих година на колеџу Алберт Ајнштајн, напорима Мари Дејли да повећа упис мањина у професионалне и постдипломске школе, помогла је у вођењу програма Мартин Лутер Кинг - Роберт Ф. Кенеди како би помогла у припреми црних студената за пријем. Године 1971. унапређена је у звање ванредног професора.

Године 1975, Дејли је била једна од 30 научница из мањина које су присуствовале конференцији на којој се испитују изазови са којима се суочавају жене из мањина у областима математике, инжењерстве, технологије и науке. Конференцију је одржало Америчко удружење за унапређење науке. Ово је резултирало објављивањем извештаја, The Double Bind: The Price of Being a Minority Woman in Science (Двострука веза: цена припадности жена из мањина у науци) (1976) који је дао препоруке за регрутовање и задржавање жена научника из мањина.

Мари Дејли је две године била члан одбора гувернера Њујоршке академије наука. Била је члан Америчког удружења за унапређење науке и Америчког друштва за рак.

Дејли се пензионисала 1986. са Медицинског колеџа Алберт Ајнштајн, а 1988. основала је стипендију за афроамеричку хемију и физику на Квинс колеџу у знак сећања на свог оца. Године 1999. проглашена је од стране Националног техничког удружења као једна од 50 најбољих жена у науци, инжењерству и технологији.

Истраживања

Хистони Дејли је била посебно заинтересована за нуклеинске протеине. Развила је методе за фракционисање нуклеинског материјала и одређивање његовог састава. Било је битно раздвојити ћелијски материјал на све његове компоненте, а да се ниједна од њих не уништи или изгуби.

Проучавала је хистоне, протеине који се налазе у ћелијским језгрима, и била у стању да прикаже састав аминокиселина различитих фракција хистона. Њене студије хистона са А. Мирским пружиле су доказе за хистоне богате лизином, за разлику од хистона богатих аргинином које је описао Албрехт Косел. Од тада се показало да су хистони важни у експресији гена. Њен рад на хистонима се сада сматра фундаменталним.

Протеини и нуклеинске киселине Дејли је развила методе за одвајање језгара ткива и мерење базног састава пурина и пиримидина у нуклеинским киселинама дезоксипентозе. Она је, између осталог, закључила да „никакве друге нуклеобазе осим аденина, гуанина, тимина и цитозина нису биле присутне у значајним количинама“.

Истраживала је синтезу протеина, укључујући улогу цитоплазматског рибонуклеопротеина у синтези протеина. Користећи радиоактивно обележену аминокиселину глицин, успела је да измери како се метаболизам протеина променио у условима храњења и гладовања код мишева. Ово јој је омогућило да прати активност цитоплазме док се радиоактивно обележени глицин преноси у ћелијско језгро.

Године 1953. Џејмс Вотсон и Франсис Крик су описали структуру ДНК. Примајући Нобелову награду за ово дело 1962. године, Вотсон је цитирао један од радова Мари Дејли на тему „Улога рибонуклеопротеина у синтези протеина“ као допринос његовом раду. После 1953. године, поље истраживања ћелијског језгра било је преплављено могућностима финансирања.

Холестерол и хипертензија Дејли и њене колеге урадиле су неке од најранијих радова у вези са утицајем исхране на здравље срчаног и циркулаторног система. Истраживали су утицај холестерола, шећера и других хранљивих материја. Била је прва која је установила да је хипертензија претеча атеросклерозе, и прва која је идентификовала везу између холестерола и зачепљених артерија, што је важно откриће у разумевању начина на који настају срчани удари.

Посебно ју је занимало како хипертензија утиче на циркулаторни систем. Она је показала да висок унос холестерола у исхрани доводи до зачепљења артерија, а да је хипертензија убрзала овај ефекат. Проучавала је ефекте исхране на хипертензију и открила да су и холестерол и шећер повезани са хипертензијом. Истражујући старење, она је сугерисала да хипертрофија глатких мишића због старења може имати узрочну улогу у хипертензији и атеросклерози. Дејли је такође била рани истраживач утицаја дима цигарета на плућа и хипертензију.

Креатин Седамдесетих година 20. века Дејли је почела да проучава унос креатина у мишићне ћелије, што је важна тема истраживања у системима за рециклирање енергије мишића. Њено „Усвајање креатина од стране култивисаних ћелија“ (1980) описује услове под којима мишићна ткива најбоље апсорбују креатин.

Лични живот Постоје ограничене информације о њеном личном животу и мотивацији за науку. Њен отац, Иван К. Дејли, емигрирао је из Британске Западне Индије, нашао посао као поштански службеник и на крају се оженио са Хелен Пејџ из Вашингтона. Живели су у Њујорку, а Мари је рођена и одрастала у Корони, у Квинсу. Често је посећивала баку и деду по мајци у Вашингтону, где је читала о научницима и њиховим достигнућима у обимној библиотеци свог деде. Посебно су је импресионирали Ловци на микробе Пола де Круифа, дело које је утицало на њену одлуку да постане научник.

На Дејлино интересовање за науку утицао је и њен отац, који је похађао Универзитет Корнел са намером да постане хемичар, али није могао да заврши своје образовање због недостатка средстава. Дејли је тако употпунила очеву амбицију дипломирањем хемије. Годинама касније, основала је фонд за стипендирање Квинс колеџа у његову част како би помогла студентима мањина на смеру хемије или физике.

Дејли се удала и узела име Мари Мејнард Дејли Кларк. Њен муж је умро пре ње и нису имали деце. Умрла је 28. октобра 2003.

Наслеђе Дана 26. фебруара 2016. године, оснивач нове основне школе P.S.360Q, господин Р. Емануел-Кук, најавио је да ће школа добити назив „The Dr. Marie M. Daly Academy of Excellence“. Поред тога, Ајнштајн колеџ је такође направио годишње меморијално предавање под називом The Marie M. Daly Memorial Celebration, које спонзорише одсек за биомедицинске науке и Удружење научника мањина Ајнштајн. Сваке године се позивају гости предавачи да одрже предавање наглашавајући разноликост и допринос мањина науци.

Изабрана библиографија

</ref>

Види још Timeline of women in science

Референце

Категорија:Рођени 1921. Категорија:Умрли 2003. Категорија:Амерички научници Категорија:Биохемичари