Религија унутар граница пуког ума () је књига немачког филозофа Имануела Канта објављена 1793. Иако су њена сврха и првобитна намера постале предмети извесног спора, огроман, трајни утицај ове књиге на историју теологије и филозофије религије је неоспоран. Она се састоји из четири дела (Stücke) која су првобитно била написана као низ од четири чланка за часопис. Кант у књизи оштро критикује обред, сујеверје и хијерархију цркве.
Краљевска цензура Први део се појавио априла 1792. као чланак у Берлинском месечном часопису. Кантов покушај да у истом часопису објави други део дочекао је отпор у виду краљевске цензуре. Кант је после уговорио да објави сва четири дела као књигу тако што ће их доставити Универзитету у Јени како би избегао потребну теолошком цензуром. Кант је због тог чина непослушности укорен. Кад је и поред свега 1794. објавио друго издање, цензор је био толико разјарен да је донео краљевску одлуку која је од Канта захтевала да никад више не објави нити чак јавно говори о религији.
Значење наслова и преводи Наслов књиге је заснован на метафори коју Кант представља у предговорима и користи свугде у књизи, где је разумна религија приказана као наго („пуко“) тело, док су историјске религије сматране непримереном „одећом“ – „возилима“ за преношење верских истина народу. Рани преводи су ту метафору третирали буквално: коришћењем речи „наг“ игнорише се чињеница да Кантово bloßen може значити и пук. Српскохрватски преводи користе речи пук и чист, с тим што прва боље одговара немачкој.
Преводи на српскохрватски
Види још Радикално зло
Референце
Литература
Категорија:Филозофија религије Категорија:Филозофска дела Категорија:Књиге 1793. Категорија:Критика цркве