Tačka spontanog paljenja ili temperatura samozapaljenja, često nazivana temperatura spontanog paljenja ili minimalna temperatura paljenja (ili kratko temperatura paljenja), a ranije poznata i kao tačka paljenja, supstance je najniža temperatura na kojoj se ona spontano zapali u normalnoj atmosferi bez spoljašnjeg izvora paljenja, kao što su plamen ili varnica. Ova temperatura je potrebna da se obezbedi energija aktivacije potrebna za sagorevanje. Temperatura na kojoj se hemikalija zapali opada kako se pritisak povećava.
Supstance koje se spontano zapale u normalnoj atmosferi na prirodnoj temperaturi okoline nazivaju se pirofornim.
Temperature samozapaljenja tečnih hemikalija se obično mere korišćenjem boce od postavljene u pećnicu sa kontrolisanom temperaturom u skladu sa procedurom opisanom u ASTM E659.E659 – 78 (Reapproved 2000), "Standard Test Method for Autoignition Temperature of Liquid Chemicals", ASTM, 100 Barr Harbor Drive, West Conshohocken, PA 19428-2959.
Kada se meri za plastiku, temperatura samozapaljenja se takođe može meriti pod povišenim pritiskom i pri 100% koncentraciji kiseonika. Dobijena vrednost se koristi kao prediktor održivosti za uslugu sa visokim sadržajem kiseonika. Glavni standard testiranja za ovo je ASTM G72.S. Grynko, "Material Properties Explained" (2012), , p. 46.
Jednačina vremena samozapaljenja
Vreme koje je potrebno materijalu da dostigne temperaturu samopaljenja kada je izložen toplotnom fluksu je dato sledećom jednačinom:Principles of Fire Behavior. . 1998.
gde je k = toplotna provodljivost, ρ = gustina i c = specifični toplotni kapacitet materijala od interesa, je početna temperatura materijala (ili temperatura rasutog materijala).
Temperatura samopaljenja odabranih supstanci
Temperature se u literaturi veoma razlikuju i treba ih koristiti samo kao procene. Faktori koji mogu izazvati varijacije uključuju parcijalni pritisak kiseonika, nadmorsku visinu, vlažnost i količinu vremena potrebnog za paljenje. Generalno, temperatura samozapaljenja za smeše ugljovodonik/vazduh opada sa povećanjem molekulske mase i povećanjem dužine lanca. Temperatura samozapaljenja je takođe viša za ugljovodonike razgranatog lanca nego za ugljovodonike ravnog lanca.Zabetakis, M. G. (1965), Flammability characteristics of combustible gases and vapours, U.S. Department of Mines, Bulletin 627.
Supstanca Samozapaljenje Napomena Barijum 550±90 Bizmut 735±20 Butan Kalcijum 790±10 Ugljen disulfid Dizel ili Džet A-1 Dietil etar Etanol Motorni benzin (Petrol) Vodonik Gvožđe 1315±20 Olovo 850±5 Koža / pergament Magnezijum 635±5 Magnezijum Molibden 780±5 Papir (Reproduced from "Firepoint" magazine) Fosfor (beli) Silan or below Stroncijum 1075±120 Kalaj 940±25 Trietilboran U kontaktu sa organskom materijom, inače se topi. U objavljenoj literaturi postoje dva različita rezultata. Oba su zasebno navedena u ovoj tabeli. Na 1 atm. Temperatura paljenja zavisi od pritiska vazduha. Pod standardnim uslovima za pritisak.
Reference
Spoljašnje veze Analysis of Effective Thermal Properties of Thermally Thick Materials.
Категорија:Хемијске особине Категорија:Ватра