Јован Микић — Спартак (Опово, 13. мај 1914 — Суботица, 11. октобар 1944) био је атлетичар. Микић је био учесник Олимпијских игара у Берлину, репрезентативац и југословенски рекордер у атлетским дисциплинама. Био је и песник и писао под именом Иван Јерков.
Биографија Јован Микић је рођен 13. маја 1914. године у Опову, у Банату. Четврто дете мајке Даринке, учитељице, и оца Александра, школског надзорника. Микићи су пореклом били Шокци.Невен, 15. септембра 1939, бр. 32, стр. 3
Након Првог светског рата сели се са породицом у Суботицу. У Суботици завршава гимназију и правни факултет. Једно време као наставник ради у основној школи у Суботици, а потом као асистент на Економско-комерцијалној високој школи у Београду. Бавио се новинарством, његови прилози објављивани су у "Политици" и "Спортском свету", а успешно се бавио и атлетиком.
Као официр у Југословенској краљевској војсци пао је у заробљеништво после слома у кратком Априлском рату 1941. године. Заробљеничке дане провео је до 1943. године у Нирнбергу. Пуштен је кући те исте године након чега се привремено склонио код своје породице у Новом Саду. Радио је у једној радњи као продавац спортске опреме. У пролеће 1944. одлази у партизане. Због храбрости саборци су му дали надимак Спартак. Борио се у Фрушкој гори, а током лета постављен је за команданта Суботичког партизанског одреда. У јесен 1944. године током операције за ослобођење Суботице, у борби око железничке станице у Суботици, тешко је рањен 10. октобра, а од последица рањавања умро је следећег дана, 11. октобра 1944. године у суботичкој болници.
Спортска биографија десно|мини|Насловница књиге "Педесет година атлетике Спартака" из које је преузета спортска биографија Јована Микића
Међу прве успехе убраја се освајање првог места у Загребу у троскоку на појединачном првенству државе 1933. даљином 13,29 метара. Најлепше атлетско доба за Јована Микића је од 1934. године када постаје члан "Београдске Југославије". Те године био је најбољи скакач троскока и на Балканским атлетским играма у Загребу освојио је друго место иза Грка Петракиса. Посебно место у атлетској каријери Јована Микића је постављање државног рекорда у троскоку у Љубљани 18. августа 1935. године. Скочио је тада 14,05 метара. Све до 1938. године Микић је доминирао у троскоку. У загребу је 23. августа 1936. године поставио нов државни рекорд резултатом 14,20 метара. То је пресудило да се нађе у олимпијском тиму на Олимпијским играма 1936. године у Берлину. У квалификацијама је скочио 13,90 метара али то није било довољно за пласман у финале. Те исте године на Балканским играма у Атини освојио је друго место из чувеног Ламбракиса. Ипак Јовану Микићу се срећа осмехнула 1937. године. На балканским атлетским играма у Букурешту победио је у троскоку даљином 14,03 м. Било је и других успеха. 1935. у Истанбулу у десетобоју заузео је друго место, а четири године касније 1939. у Атини у десетобоју поново је био други. У својој атлетској каријери која је окончана почетком Другог светског рата, освојио је једну златну, 3 сребрне и три бронзане медаље.Књига: Педесет година атлетике Спартака. Издавач: АК "Спартак", Суботица 1995
Напад на железничку станицу десно|мини|Правци напада на железничку станицу О последњим тренуцима живота и погибији Јована Микића-Спартака сведочио је тадашњи политички комесар одреда, капетан ЈА Јован Њаради-Стењка. Његово писмено сведочење датирано 1. октобра 1945. године у Панчеву, у целости су објавиле новине "Хрватска ријеч" под насловом: "Како смо освојили жељезничку станицу".
По његовом сведочењу командант батаљона Тивадар Фелеги и Јован Микић добијају задатак да прво ликвидирају пошту, а потом да наставе према железничкој станици. План напада је следећи: Тивадар Фелеги напада из правца југа Јован Микић-Спартак напада са источне стране. Командант батаљона Фабиан Андри-Риналдо са једном четом напада са северне стране комесар Јован Њаради напада на главни улаз.
Чета Јована Њарадија је имала задатак да прва нападне и отвори ватру на стражаре како би привукла пажњу на себе, да би се остале јединице могле несметано пребацити на своје положаје.
Спартакова погибија десно|мини|Сведочење Јована Њарадија. Чланак из новина "Хрватска ријеч"
Свечана сахрана десно|мини|10. октобра 1946. године, свечана сахрана Јована Микића-Спартака на централном градском тргу у Суботици
"Хрватска ријеч" у броју од 10. октобра 1946. године, на другу годишњицу Спартакове погибије пише:
Трећа сахрана десно|мини|Спомен-костурница, рад Томе Росандића
Данас поуздано знамо да је Јован Микић-Спартак годину дана након прве сахране ексхумиран и са војничким почастима поново свечано сахрањен на Тргу Слободе у Суботици, на месту где је некада био мали парк, а у новије доба "Зелена фонтана". Његови посмртни остаци су одатле поново ексхумирани и пренети у нову спомен-костурницу на Трг жртава фашизма у Суботици где се и данас налазе.
На тргу Ћирила и Методија у Суботици (данашњи Трг жртава фашизма) окупационе власти су пред крај рата почеле градити споменик незнаном јунаку, али је изграђено само постоље. Након ослобођења чувени вајар Тома Росандић, на тим темељима направио је монументални споменик жртвама фашизма који је свечано откривен 1952. године.
У новоизграђену спомен-костурницу, осим земних остатака Јована Микића-Спартака, налазе се земни остаци других суботичких родољуба. Године 1969. на споменик је постављена табла на којој пише:
Наслеђе Спортско друштво железничара данас има назив Јован Микић — Спартак.Спортски савез града Суботице
Улица у близини места његове погибије данас је улица Јована Микића.
Једна основна школа у Суботици носи његово име
У дворишту школе била је бронзана биста рад вајара Саве Халугина из 1982. године, али је украдена.Биста рад вајара Саве Халугина
Чланак из "Суботичких новина" од октобра 1946. године подсећа нас да је на зиду старе основне школе у којој је Јован Микић радио као учитељ, да су грађани поставили спомен-таблу на којој је писало: „Овде је живио и радио низ година Јован Микић-Спартак, лакоатлетичар, партизан и борац за слободу свога народа, који је свој живот завршио херојском смрћу 10. октобра 1944. године на суботичкој железничкој станици. Нека је вечна слава палом хероју!“. Рушењем старе школске зграде нетрагом је нестала и спомен-табла.
Спортски савез Војводине установио је награду Јован Микић Спартак.
Референце
Категорија:Рођени 1914. Категорија:Умрли 1944. Категорија:Спортисти из Опова Категорија:Југословенски атлетичари Категорија:Српски троскокаши Категорија:Скакачи увис Категорија:Десетобојци Категорија:Атлетичари на Летњим олимпијским играма 1936. Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1936. Категорија:Погинули партизански команданти Категорија:Сахрањени у Суботици