Слабинска или лумбална кила је померање интраперитонеалног или екстраперитонеалног садржаја (као дела трбушних органа) кроз дорзални слабински зид. Обично укључује избочење црева и може бити асимптоматско. Међутим ова кила постаје проблематична када дође до опструкције органа што доводи до исхемије и некрозе. Најчешћи симптом је слабински (лумбални) бол и оток, а када се јаве проблеми са циркулацијом крви или настане перфорација шупљих органа, тада се слабинска кила мора одмах лечити хируршки.

Епидемиологија Слабинска или лумбална кила најчешћа је код пацијената старости између 50 и 70 година са превагом мушкараца. 1

Етиологија Постоје три широке етиологије за слабинске или лумбалне киле, а то су: Урођене или конгениталне слабинске киле јављају у око 20% случајева, откривају се у детињству и настају због дефеката у мишићно-скелетном систему могу бити повезана са другим урођеним малформацијама. Примарно стечене слабинска киле јавља се у око 55% случајева, настаје спонтано, без узрочног фактора као што је операција, инфекција или траума фактори ризика укључују старост, екстремне телесне навике, брз губитак телесне тежине, хроничне болести, мишићну атрофију, хронични бронхитис, инфекцију ране, постоперативну сепсу и напорну физичку активност Секундарно стечене слабинске киле јавља се у око 25% случајева, може бити узроковано тупином, продором или дробљењем прелома илијачног гребене, хируршке лезије; апсцеса јетре, инфекције карличних костију, ребара или лумбодорзалне фасције или инфицираним ретроперитонеалним хематомом.

Патологија Слабинске или лумбалне киле настају услед дефекта лумбалних мишића или слабљења задње лимбалне фасције, испод 12. ребра  и изнад илијачног гребена.Слабљење лумбалне фасције која садржи органе може бити узроковано повећаним интраабдоминалним притиском као последица утицаја: генетских или урођених фактора (у интраутерином развоју), физичке трауме (ударац), апсцеса (накупљања течности или гноја) операције у слабинском делу. У нормалним анатомским односима, отвор Петитовог троугла покривена је тетивом попречног трбушног мишића, а услов настанка киле у овом подручју је постојање мањег урођеног или стеченог дефект ткива наведених мишића или апонеуроза. Килни садржај левостраних слабинских (лумбалних) кила може бити десцендентно дебело црево, а ако се кила открије на десној страни тела килни садржај је узлазно дебело црево, слепо црево или танко црево.

+ Врсте слабинских кила Врста Карактеристике Доња слабинска или Петитова кила Настаје када црево пролази кроз Петиов троугао (лат trigonum lumbale inferior), који се налази између већег косог трбушног мишића, илијачног гребене и леђног мишића. Названа је тако по француском хирургу Jeanu Louisu Petitu (1674 – 1750). Горња слабинска или Гринфелтова кила Настаје на прелазу Гринфелтовог троугла, испод последњег ребра, између мањих косих и кичмених мишића. Чешће се јавља од Петитове киле.Рихтерова кила || Код ове кила црево пролази кроз бочном зид трбуха Може укључивати зачепљење црева, перфорацију и недостатак крви (исхемију) без изазивања опструкције црева или било ког од њених знакова упозорења. |- |Спигелова кила''' Ову килу која је резултат дефекта трбушног зида, карактерише пролазак црева кроз спигелијанову апонеурозу, између семилунарне линије (прелаз од мишића до апонеурозе у попречном трбушном мишићу) и бочне границе мишића рецтус абдоминис. Клиничка слика Код ових кила пацијенти се обично жале на нелагодност и бол локализован у слабинској регији.

Дијагноза мини|Компјутеризована томографија слабинске киле Дијагноза је клиничка. У случају сумње, може се идентификовати помоћу компјутерске томографије или ултразвука.Upreti L, Bhargava SG, Jain S. Diagnosis of lumbar hernia by computed tomography [Letter]. Indian J Radiol Imaging [serial online] 2002 [cited 2014 Jun 20]. . Available from: http://www.ijri.org/text.asp?2002/12/4/582/28545

Терапија Лечење је потребно само за оне киле које праве тегобе или код акутних стања ако дође до њиховог укљештења. Лечење је хируршко, а заснива се на зашању малих отворе за киле. За веће отворе користе се синтетички материјала, на пример мрежица која се не ресорбује.Lesshaft, P.: Die Lumbalgegend in Anat. Chirurgischer Hinsicht. Arch. f. Anat. u. Physiol. u. Wissensch., Med. Leipzig. , .

Минимално инвазивне (лапароскопске) операције су најбоља опција у благим или умереним случајевима, јер смањују ризик од инфекција, пружају бољи опоравак и остављају мањи постоперативни ожиљак.Petit JL: Traité des maladies chirurgicales, et des operations qui leur conviennent. Vol. II-Paris: P Mequignon, 1738, 257 Обимније операције требало би да буду ограничене на поновне појаве и тешке случајеве слебинске киле. С обзиром да 20% кила инкарцерира, пацијентима се саветује, уколико се кила на време открије, да приступе елективном хируршком захвату.

Види још Киле трбушног зида Спигелианова кила

Референце

Категорија:Киле