Inhibitor preuzimanja serotonin-norepinefrin-dopamina (SNDRI), takođe poznat kao trostruki inhibitor ponovnog preuzimanja (TRI), je vrsta leka koji deluje kao kombinovani inhibitor ponovnog uzimanja monoaminskih neurotransmitera serotonina, norepinefrina i dopamina. To čini istovremenim inhibiranjem transportera serotonina (SERT), transportera norepinefrina (NET) i transportera dopamina (DAT), respektivno. Inhibicija ponovnog preuzimanja ovih neurotransmitera povećava njihovu ekstracelularnu koncentraciju i, prema tome, dovodi do povećanja serotonergičke, adrenergičke i dopaminergičke neurotransmisije. Prirodni i moćni SNDRI kokain se široko koristi rekreativno i često ilegalno zbog euforičnih efekata koje proizvodi.
Drugi SNDRI su razvijeni kao potencijalni antidepresivi i tretmani za druge poremećaje, kao što su gojaznost, zavisnost od kokaina, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) i hronični bol. Oni su proširenje selektivnih inhibitora ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) i inhibitora ponovnog uzimanja serotonina-noradrenalina (SNRI) pri čemu se smatra da dodavanje dopaminergičkog dejstva pruža mogućnost povećanja terapeutske koristi. Međutim, povećani neželjeni efekti i potencijal zloupotrebe predstavljaju potencijalnu zabrinutost ovih agenasa u odnosu na njihove SSRI i SNRI srodnike.
SNDRI su slični neselektivnim inhibitorima monoamin oksidaze (MAOI) kao što su fenelzin i tranilcipromin po tome što povećavaju dejstvo sva tri glavna monoaminska neurotransmitera. Oni su takođe slični agensima za oslobađanje serotonin–noradrenalina–dopamina (SNDRA) kao što su MDMA („ekstazi“) i α-etiltriptamin (αET) iz istog razloga, iako deluju preko drugačijeg mehanizma i imaju različite fiziološke i kvalitativne efekte.
Iako su njihovi primarni mehanizmi delovanja kao antagonisti NMDA receptora, ketamin i fenciklidin su takođe SNDRI i na sličan način se susreću kao zloupotrebljavani lekovi.
Indikacije
Depresija
Teža depresijska epizoda () je glavni razlog koji podržava potrebu za razvojem SNDRI lekova. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, depresija je vodeći uzrok invaliditeta i 4. vodeći faktor koji doprinosi globalnom teretu bolesti u 2000. Do 2020. godine predviđa se da će depresija dostići 2. mesto na rang-listi DALYs.
Procenjuje se da je oko 16% populacije pogođeno težom depresijom, a još 1% je pogođeno bipolarnim poremećajem, jednom ili više puta tokom života pojedinca. Prisustvo uobičajenih simptoma ovih poremećaja se zajednički nazivaju „depresivni sindrom“ i uključuje dugotrajno depresivno raspoloženje, osećaj krivice, anksioznost i ponavljajuće misli o smrti i samoubistvu. Mogu se javiti i drugi simptomi, uključujući lošu koncentraciju, poremećaj ritma spavanja (nesanica ili hipersomnija) i jak umor. Pojedinačni pacijenti imaju različite podgrupe simptoma, koji se mogu menjati tokom bolesti, naglašavajući njenu višestruku i heterogenu prirodu. Depresija je često veoma komorbidna sa drugim bolestima, npr. kardiovaskularne bolesti (infarkt miokarda, moždani udar), dijabetes, rak. Depresivni subjekti su skloni pušenju, zloupotrebama supstanci, poremećajima u ishrani, gojaznosti, visokom krvnom pritisku, patološkom kockanju i zavisnosti od interneta, i u proseku imaju 15 do 30 godina kraći životni vek u poređenju sa opštom populacijom.
Reference
Spoljašnje veze
Категорија:Моноамински инхибитори преузимања