мини|„Научница“, у часопису Fujin Gahō, Јапан, 1939. мини|Тереза Атвуд, професорка биоинформатике Хронологија жена у науци протеже се од древне историје до 21. века. Временски оквир првенствено се фокусира на жене које се баве природним наукама као што су астрономија, биологија, хемија и физика, али такође укључује и жене из области друштвених наука (нпр. социологија, психологија) и формалних наука (нпр. математика, рачунарство), као и истакнуте наставнике научног образовања и медицинске научнице. Хронолошки догађаји наведени у временској линији односе се и на научна достигнућа и на родну равноправност у науци.
Древна историја мини|Таблица Тапути Белатекалим 1900. п. н. е.: Аганис, такође позната као Атирта, била је египатска принцеза током Средњег краљевства (око 2000–1700. п. н. е.) која се бавила астрономијом и природном филозофијом. око 1500. п. н. е, Хатшепсут, позната и као Краљица доктор, промовисала је ботаничку експедицију у потрази за лековитим биљкама. 1200. п.н.е: месопотамска произвођачица парфема Тапути се помиње у тексту клинастог писма. Често се сматра првим регистрованим хемичарем на свету. 500. п. н. е.: Теано је била питагорејски филозоф. око 150. п. н. е.: Аглаонике је постала прва жена астроном која је забележена у старој Грчкој. 1. век п.н.е: Жена позната само као Фанг постала је најранија забележена кинеска жена алхемичарка. Она је заслужна за „откриће претварања живе у сребро“ – вероватно хемијски процес кључања живе да би се из руде извукао чисти остатак сребра. 1. век нове ере: Марија Јеврејка је била међу првим светским алхемичарима. – 350. н.е: Грчка математичарка Пандросион развија нумеричку апроксимацију за кубне корене. око 355–415 н.е: Грчки астроном, математичар и филозоф Хипатија постала је позната као цењени академски учитељ, коментатор математике и шеф сопствене академије науке. 3. век н.е: Клеопатра алхемичарка, рана фигура у хемији и практичној алхемији, заслужна је за проналазак алембика.
Средњи век десно|мини| Хилдегарда Бингенска и њене монахиње око 975 н.е: Кинеска алхемичарка Џенг Шиен-Сенг била је запослена у Краљевском двору. Дестилисала је парфеме, користила рани облик Сокслетовог процеса за екстракцију камфора у алкохолу и стекла признање за своју вештину коришћења живе за вађење сребра из руда. 10. век: Ал-Ејлија је правила астролабе за двор Сејфа ал-Давла у Алепу. Рани 12. век: Добродеја Кијевска, руска принцеза и царица Источног римског царства, била је прва жена која је написала расправу о медицини. Рани 12. век: италијанска лекарка Трота из Салерна саставила је медицинске радове о женским болестима и кожним болестима. 12. век: Адела Сараценска предавала је на Медицинској школи у Салерну. 12. век: Хилдегарда Бингенска (1098–1179) била је оснивач научне природне историје у Немачкој. 1159: Алзашка монахиња Херад из Ландсберга саставила је научни компендијум Hortus deliciarum. Рани 14. век: Аделмота из Караре је била лекар у Падови, у Италији.
16. век десно|мини| Данска научница Софија Брахе 1561: Италијанска алхемичарка Изабела Кортезе објавила је своју популарну књигу Тајне леди Изабеле Кортезе. Дело је укључивало рецепте за лекове, дестилована уља и козметику и било је једина књига коју је објавила жена алхемичар у 16. веку. 1572: Италијанска ботаничарка Лоредана Марчело умрла је од куге - али не пре него што је развила неколико ефикасних палијативних формула за оболеле од куге, које су користили многи лекари. 1572: Данска научница Софија Брахе (1556–1643) помагала је свом брату Тихоу Брахеу у његовим астрономским проучавањима. 1590: Након смрти мужа, Катерина Витале је преузела његову позицију главног фармацеута Реда Светог Јована, поставши прва жена хемичар и фармацеут на Малти.
17. век мини| Немачко-пољски астроном Елизабета Купман Хевелије мини| Немачки ентомолог Марија Сибила Меријан 1609: Француска бабица Луиз Буржуа Бурсије постала је прва жена која је написала књигу о порођајима. 1636: Ана Марија ван Шурман је прва жена која је икада похађала универзитетска предавања. Морала је да седи иза паравана како је не би видели колеге студенти. 1642: Мартин Бертеро, прва забележена жена минералог, затворена је у Француској због сумње на вештичарење. Бертеро је објавила два писана рада о науци рударства и металургије пре него што је ухапшена. 1650: Шлески астроном Марија Куниц објавила је Urania Propitia, дело које је уједно поједноставило и значајно побољшало математичке методе Јохана Кеплера за лоцирање планета. Књига је објављена и на латинском и на немачком језику, што је неконвенционална одлука која је научни текст учинила доступнијим читаоцима који нису факултетски образовани. 1656: Француска хемичарка и алхемичарка Мари Мердрак објавила је своју књигу La Chymie Charitable et Facile, en Faveur des Dames (Корисна и лака хемија, за добробит дама). 1667: Маргарет Лукас Кевендиш, војвоткиња од Њукасла на Тајну била је енглеска аристократкиња, филозоф, песник, научник, писац фантастике и драматург током 17. века. Била је прва жена која је присуствовала састанку у Краљевском друштву у Лондону 1667. године, а критиковала је и сарађивала са члановима и филозофима Томасом Хобсом, Ренеом Декартом и Робертом Бојлом. 1668: Након што се раздвојила од свог мужа, француска полиматичарка Маргерит де ла Саблијер основала је популарни салон у Паризу. Научници из различитих земаља редовно су посећивали салон како би разговарали о идејама и разменили знање, а Саблијер је са својим гостима проучавала физику, астрономију и природну историју. 1680: Француска астрономка Жан Диме објавила је сажетак аргумената који подржавају Коперникову теорију хелиоцентризма. Написала је "између мозга жене и мозга мушкарца нема разлике". 1685: Фризијска песникиња и археолог Тиција Бронгерсма надгледала је прво ископавање долмена у Боргеру, у Холандији. Ископавање је дало нове доказе да су камене конструкције биле гробнице које су изградили праисторијски људи - а не структуре које су изградили дивови, што је раније било уобичајено веровање. 1690: Немачко-пољски астроном Елизабета Купман Хевелије, удовица Јохана Хевелија, коме је помагала у његовим запажањима (и вероватно, прорачунима) више од двадесет година, објавила је у његово име Prodromus Astronomiae, највећи и најтачнији каталог звезда за то доба. 1693–1698: Немачка астрономка и илустраторка Марија Клара Ајмарт направила је више од 350 детаљних цртежа месечевих фаза. 1699: Немачка ентомолошкиња Марија Сибила Меријан, прва научница која је документовала животни циклус инсеката за јавност, кренула је на научну експедицију у Суринам, у Јужној Америци. Касније је објавила Metamorphosis insectorum Surinamensium, револуционарно илустровано дело о јужноамеричким биљкама, животињама и инсектима.
18. век мини| Италијанска физичарка Лаура Баси десно|мини| Француска полиматичарка Емили ди Шатле десно|мини| Шведски агроном Ева Екеблад 1702: Пионирски енглески ентомолог Еленор Гланвил ухватила је примерак лептира у Линколнширу, који је касније назван по њој Glanville fritillary (Melitaea cinxia) (Црнооки шаренац). Њени примерци лептира постали су део раних колекција у Природњачком музеју у Лондону. 1702: Немачка астрономка Марија Маргарета Кирх постала је прва жена која је открила комету. око 1702–1744: У Монтреалу, у Канади, француска ботаничарка Катрин Жереми сакупила је узорке биљака и проучавала њихова својства, шаљући узорке и своје детаљне белешке научницима у Француској. 1732: Са 20 година, италијанска физичарка Лаура Баси постала је прва жена чланица Болоњске академије наука. Месец дана касније, јавно је одбранила академске тезе и докторирала. Баси је добила почасну позицију професора физике на Универзитету у Болоњи. Била је прва жена професор физике на свету. 1738: Француска полиматичарка Емили ди Шатле постала је прва жена којој је Париска академија објавила рад, након такмичења о природи ватре. 1740: Француска полиматичарка Емили ди Шатле објавила је Institutions de Physique (Основе физике) пружајући метафизичку основу за класичну механику. 1748: Шведски агроном Ева Екеблад постала је прва жена чланица Краљевске шведске академије наука. Две године раније, развила је нови процес коришћења кромпира за прављење брашна и алкохола, што је касније умањило ослањање Шведске на усеве пшенице и смањило ризик од глади. 1751: 19-годишња италијанска физичарка Кристина Рокати докторирала је на Универзитету у Болоњи. 1753: Џејн Колден, Американка, била је једина жена биолог коју је Карл Лине поменуо у свом ремек делу Species Plantarum. 1755: Након смрти супруга, италијанска анатомкиња Ана Моранди Манзолини преузела је место на Универзитету у Болоњи, постала професор анатомије и основала међународно познату лабораторију за анатомска истраживања. 1757: Француски астроном Никол-Рене Лепот радила је са математичарима Алексисом Клером и Жозефом Лаландом на израчунавању следећег проласка Халејеве комете. 1760: Амерички хортикултуриста Марта Данијел Логан почела је да се дописује са специјалистом за ботанику и колекционаром Џоном Бартрамом, редовно размењујући са њим семена, биљке и ботаничка знања. 1762: Француски астроном Никол-Рене Лепот израчунала је време и проценат помрачења Сунца за које се предвиђало да ће се догодити за две године. Направила је мапу да прикаже фазе и објавила табелу својих прорачуна у издању Connaissance des Temps из 1763. 1766: Француска хемичарка Женевјев Тиру д'Арконвил објавила је своју студију о труљењу. Књига је представила њена запажања из више од 300 експеримената у периоду од пет година, током којих је покушала да открије факторе неопходне за очување говедине, јаја и друге хране. Њен рад је за патент препоручио колега хемичар Пјер-Жосеф Маке. око 1775: Траварка/ботаничарка Жана Баре постаје прва жена која је опловила свет. око 1775: Француски хемичар, научни уметник и преводилац, Мари-Ан Полз Лавоазје почела је да ради са својим супругом хемичарем Антоаном Лавоазјеом. Била је кључна у објављивању револуционарног Елементарног трактата о хемији свог мужа из 1789. године, који је представио јединствен поглед на хемију као област, јер је цртала шеме све коришћене опреме и водила строге записе који су дали валидност налазима. Такође је превела и критиковала "Есеј о флогистону и саставу киселина" Ричарда Кирвана који је довео до открића гаса кисеоника. 1776: На Универзитету у Болоњи, италијанска физичарка Лаура Баси постала је прва жена именована за шефа катедре физике на универзитету. 1776: Кристин Кирш је добила угледну плату од 400 талира за израду календара. 1782–1791: Француска хемичарка и минералог Клодин Пикарде превела је више од 800 страница шведских, немачких, енглеских и италијанских научних радова на француски, омогућавајући француским научницима да боље разумеју и користе међународна истраживања у хемији, минералогији и астрономији. око 1787–1797: Самоуки кинески астроном Ванг Џенји објавила је најмање дванаест књига и више чланака о астрономији и математици. Користећи лампу, огледало и сто, једном је направила познати научни приказ дизајниран да прецизно симулира помрачење Месеца. 1786–1797: Немачка астрономка Каролина Хершел открила је осам нових комета, уз остала бројна открића. 1789: Француски астроном Луиз ди Пјери, прва Парижанка која је постала професор астрономије, предавала је прве курсеве астрономије посебно отворене за студенткиње. 1794: Британска хемичарка Елизабет Фулајм измислила је концепт катализе и објавила књигу о својим открићима. око 1796–1820: Током владавине цара Ђаћинга, астроном Хуанг Лу је постала прва Кинескиња која је радила са оптиком и фотографским сликама. Она је развила телескоп који је могао да прави једноставне фотографске слике користећи фотоосетљиви папир. 1797: Енглеска научна списатељица и учитељица Маргарет Брајан објавила је A Compendious System of Astronomy, укључујући гравуру себе и своје две ћерке. Књигу је посветила својим ученицима.
Рани 19. век мини| Енглески палеонтолог Мери Анинг мини| Енглеска математичарка и компјутерска програмерка Ајда Лавлејс