Томислав Црнојевић (Новска, 19. децембар 1959) српски је писац и новинар, који живи и ради у Немачкој.„Јахачи апокалипсе”, Novinar.de, 26. октобар 2010. Посећено 25. децембра 2023.Текстови Томислава Црнојевића, Корени. Посећено 25. децембра 2023.

Биографија Основно образовање је стекао у Новској, где је и рођен, а средње у Кутини. У Београду је почетком 1980-их завршио новинарску школу у оквиру Југословенског института за новинарство. У периоду 1980–1993. године радио је у Позоришту на Теразијама у сектору позоришне расвете. Уочи избијања грађанског рата у бившој Југославији унапређен је из чина резервног поручника у чин капетана, а онда је истовремено скинут са ратног списка и разрешен свих војних обавеза. Судбина Нушићевог „сумњивог лица” чекала га је и у Хрватској и у Србији, па је одлучио да оде на Кипар.

У Лимасолу је провео годину дана. Ту се је срео са судбинама својих многобројних сапатника који су тражили уточиште спасавајући се од грађанског рата у којем нису хтели да учествују, али и са несретницима из целог света који су желели да спасу живу главу, али су у својој заблуди скончавали као беспомоћно робље. На Свету Гору је отишао 1997. и у Хиландару провео три искушничка месеца„Хиландар је молитва која из пепела васкрсава...”, Црвене беретке (на ћириличном писму), 3. мај 2014. Посећено 25. децембра 2023. Ту је радио на спашавању дотрајалих рукописа старих црквених књига преписивајући их и претварајући у дигитални текст. За три месеца преписао је осам књига – за сваки век постојања манастира по једну – које је онда отац Серафим штампао и тако обнављао манастирску библиотеку. Београд и Србију је напустио у пролеће 1998. Најпре је месец дана боравио у Дуизбургу, потом годину у Диселдорфу, а онда се настанио у Франкфурту на Мајни и у њему формирао своју породицу.

Увршћен је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 20. августа 2024.

Био је члан Југословенске књижевне радионице из Франкфурта.

Живи и ради у Франкфурту и последњих година је посвећен писању књига и припреми за њихово публиковање.

Новинарски рад Томислав Црнојевић је новинарску каријеру почео 1980-их као хонорарни сарадник листа „Интервју”, у којем му је објављен први новинарски текст, док су у листу „Кафане” штампани његови први текстови литерарног карактера и то уз текстове Моме Капора и легенде ондашњег новинарства Предрага Милојевића, извештача „Политике” из Берлина уочи Другог светског рата. Уследило је ангажовање у „Илустрованој Политици” и листовима „Репортер” и „Он”.

Године 2002. постао је новинар дневног листа „Европски национал”, чије је седиште било у Милхајму на Мајни. Убрзо је именован за главног уредника за дијаспору. Ипак, по његовим речима, због бестидног обрачунавања франкфуртских „Вести” са конкуренцијом, уз помоћ режима у Србији и криминалне продајне мреже у Немачкој, дошло је до гашења овог листа.

Од 2010. био је стални сарадник портала „Васељенске телевизије”, на чијем је сајту објавио највећи број својих текстова. Годинама је писао и за портал српске дијаспоре „Корени” Николе Јанића из Шведске.Срђан Жунић – симбол ухапшене српске савести, Корени, 27. децембар 2021. Посећено 4. јануара 2024.Погреб српског новинарства, Корени, 9. фебруар 2022. Посећено 4. јануара 2024. Многи Црнојевићеви текстови публиковани су и на сајту „Црвене беретке” (на ћириличном писму)„Русијо, опрости – Србијом владају курвини синови!”, Црвене беретке (на ћириличном писму), 15. мај 2014. Посећено 4. јануара 2024.„Мрешћење и узгој политичких идиота”, Црвене беретке (на ћириличном писму), 25. јануар 2016. Посећено 4. јануара 2024.„Србија је вечна, али само ако нељуде убијемо у себи!”, Црвене беретке (на ћириличном писму), 19. април 2016. Посећено 4. јануара 2024.„Срби у магарећој клупи историје”, Црвене беретке (на ћириличном писму), 13. август 2017. Посећено 25. децембра 2023. и црквеном сајту „Источник”. Скоро сви његови текстови су избрисани са интернета, а многи портали који су их преузимали више не постоје. Зато је одустао од такве врсте јавног ангажовања.

Види још Срби у Немачкој Српска дијаспора

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1959. Категорија:Новљани (Новска) Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Срби у Њемачкој Категорија:Српски новинари Категорија:Српски књижевници Категорија:Личности из Енциклопедије националне дијаспоре