Седми Доктор је инкарнација Доктора, протагонисте британске научнофантастичне телевизијске серије Доктор Ху. Глумио га је глумац Силвестер Мекој.
У оквиру приповедања серије, Доктор је вековима стар ванземаљац Временски господар са планете Галифреј који путује кроз време и простор у ТАРДИС-у, често са пратиоцима. На крају живота, Доктор се регенерисао па су се због тога физички изглед и личност Доктора променили. Бејкер приказује шесту такву инкарнацију: надмен и китњаст лик у одећи неусклађених јарких боја чија га дрска и често покровитељска личност издваја од свих његових претходних инкарнација. У регенерацији му претходи Шести Доктор (Колин Бејкер), а следи га Осми (Пол Мекган).
Мекој тумачи Седмог доктора као ћудљивог, промишљеног лика који брзо постаје слојевитији, тајновитији и обмањивији. Његова прва пратитељка била је Мелани Буш (Бони Ленгфорд), рачунарска програмерка која је путовала са његовом претходном инкарнацијом, а коју убрзо наследи проблематична тинејџерка и стручњакиња за динамите Ејс (Софи Алдред), који постаје његова штићеница.
Седми Доктор се први пут појавио на телевизији 1987. Пошто је програм укинут крајем 1989. његове пустоловине су се наставиле у романима све до крајем 1990-их, иако је имао телевизијске наступе у „Тражи свемир“ 1990. и Величинама у времену 1993. Седми Доктор се појавио на почетку филма из 1996. пре него што се лик регенерисао у Осмог Доктора (Пол Мекган).
Преглед У својој првој сезони, Седми Доктор је почео као комичан лик, бавећи се дандриризмом („Време и плима топе Снешка Белића“, или када је ортакиња Мел отета, „Птица у руци чува Доктора“), збијајући шале и правећи физичке комедије, али је касније почео да развија мрачнију природу. Ера Седмог Доктора је позната по отказивању Доктора Хуа након 26 година. Такође је позната и по Новим невиним пустоловинама, низу изворних романа објављених од 1992. до 1997. године, чиме се се пустоловине наставила некон телевизијских серијала.
Последње појављивање Седмог Доктора на телевизији било је у телевизијском филму Доктор Ху из 1996. године где се регенерисао у Осмог Доктора кога је играо Пол Мекган. Његова скица се касније може видети у часопису Џона Смита о немогућим стварима у новој епизоди серије из 2007. „Људска природа“. Кратки архивски снимци Седмог Доктора појавили су се као холографски прикази у „Следећем Доктору“ (2008), „Једанаестом часу“ (2010), специјалу поводом 50. годишњице „Дан Доктора“ (2013) и „Било двапут“ (2017) и као бљескови из прошлости у „Имену Доктора“ (2013). Остарели Седми Доктор се такође појавио у два облика у „Моћи Доктора“ (2022).
Биографија Када је ТАРДИС напали Рани, Шести Доктор је повређен и приморан да се регенерише. После кратког раздобља пост-регенеративне збуњености и губитка памћења (хемијски изазване од стране Рани), Седми Доктор је осујетио Ранине планове и поново се придружио својој сапутници Мел у чудним пустоловинама у чудном блоку торња и велшком кампу за одмор 1950-их.
На планети Свартос, Мел је одлучила да напусти Докторова због интергалактичког одметника Сабалома Глица. Такође, у то време, Доктору се придружила и тинејџерка Ејс која је остала без времена. Иако то тада није споменуо, Доктор је убрзо препознао да је стари непријатељ из прошле пустоловине, древни ентитет познат као Фенрик, одговоран за Временску олују која је пребацила Ејс из Перивејла из 1980-их у Свартос у далекој будућности. Од овог тренутка постајући све тајновитији и вођенији, Доктор је узео Ејс под своје окриље и почео да је учи о универзуму, све време пазећи на Фенрикову заверу.
Доктор је почео да примењује планскији и проактивнији приступ у победи зла, користећи галифрејански звездани обмањивач по имену Рука Омеге као део сложене замке за Далеке која је довела до уништења њихове матичне планете Скаро. Убрзо након тога, Доктор је користио сличну тактику и још једну реликвију Господара времена да уништи флоту Киберљуди. Осмислио је пад репресивне владе будуће људске колоније у једној ноћи и сусрео се са Боговима Рагнарока у циркусу на планети Сегонакс против којих се очигледно борио током времена. Касније се поново ујединио са својим старим пријатељем, бригадиром Летбриџ-Стјуартом док се борио против снага алтернативне величине на Земљи.
Обмане Седмог Доктора нису биле резервисане за његове противнике. Са циљем да помогне Ејс да се суочи са својом прошлошћу, одвео ју је у викторијанску кућу у њеном родном граду Перивејлу 1883. који је спалила 1983. На крају, Доктор се суочио и победио Фенрика у британској поморској бази током Другог светског рата, откривајући Фенрикову улогу у Ејсиној историји. Доктор је наставио да делује као Ејсин ментор, враћајући је у Перивејл, међутим, она је одлучила да настави да путује са њим. Околности њеног растанка од Доктора нису приказане на телевизији.
Пред крај своје инкарнације, Седмом Доктору је дата одговорност да пребаци остатке свог бившег непријатеља Господара са Скара у Галифреј. Ово се показало као велика грешка. Упркос томе што је имао ограничену физичку форму, Господар је успео да преузме контролу над Докторовим ТАРДИС-ом и натера га да слети 1999. у Сан Франциско где је Доктора упуцала банда. Одведен је у болницу где су хирурзи извадили метке, али су Докторов двоструки откуцај срца помешали са фибрилацијом. Њихов покушај да му спасу живот уместо тога је проузроковао да Доктор "умре" уз последњи потресни врисак. Он је, дакле, једини Доктор који је умро од (несвесне) руке једног од својих сапутника. Можда због анестезије, Доктор се није регенерисао одмах након смрти за разлику од свих претходних прилика. То је на крају било неколико сати касније док је лежао у болничкој мртвачници.
Остарели Седми Доктор се појавио као један од „Чувара ивице“ у загробном животу у Докторовом уму у последњем специјалу Тринаестог Доктора као и холограм који је програмирала сама Докторка у („Моћ Доктора“). Појавио се и као холограм старијој Ејс и она му је опростила све што се догодило.
У Причама о ТАРДИС-у поново се ујединио са старијом Ејс и разговарао о њиховим пустоловинама. Разговарали су и о састанку са Фенриком и обоје су се извинили што су се посвађали. Такође јој је рекао да мора да оде да би постала оно што јесте.
У Времену и Рани (1987), Седми Доктор наводи своје године убрзо након регенерације као „тачно“ 953 године, што указује да је прошло око два века субјективног времена откако је откривено да је његова четврта инкарнација 756 у Операцији Рибос (1978) и отприлике пола века од Откровења Далека (1985) у којем је Шести Доктор навео да је стар 900 година. Касније оживљавање серије је, међутим, у супротности са ранијим епизодама јер се у „Ванземаљцима из Лондона“ (2005) утврђује да је Девети Доктор стар 900 година.
Личност Седми Доктор има најдубљу промену у ставу од било које од Докторових инкарнација, почевши од тога да неко неспретан (до мере да се доведе у опасност, али не по цену своје свеукупне велике интелигенције и добронамерних намера) и напредује у надахнућу, мрачни Господар игре чији ће се планови да порази своје противнике, старе и нове, одиграти у простору и времену. Углавном је показивао љубазност, радозналост, образовање, лагодност, узбуђење и очаравајући изглед. Међутим, како је почео да бира своје битке и да чвршће држи своје тајне – од својих планова до самог идентитета – он је такође представљао озбиљније, контемплативније, тајновитије, чезнутљиве и обмањивачке стране са скривеним струјама несташлука и ауторитета (стално дајући утисак да је за њега било више него што се могло видети).
Као нешто попут забављача, Доктор би се понекад понашао као глупан, обично више волећи да обмањује догађајима иза кулиса. Слично као и његова друга инкарнација, био је спреман да изиграва будалу како би преварио своје непријатеље да га потцене, што је неизбежно довело до њиховог пораза од његових руку. Био је вешт физички извођач и користио је репертоар магичних трикова, илузија и уметности бекства у том смислу као део својих планова. Иако су његове очигледније хировите склоности нестале током времена (нарочито његово збијање шала), он је задржао наклоност према идиосинкратичним говорима који су се повремено односили на књижевност, обична места, па чак и храну и пиће усред тежих брига у његовом уму. Био је саосеаћајан према својим пријатељима (па чак и својим непријатељима, као што је Хелен А) и помало меланхоличан с времена на време (као на пример током Мелиног одласка и пре његове одлуке да искорени Далеке), али је сада ставио већи терет на себе у име заштите универзум. То га је можда навело да своје праве намере заогрне загонетком и употребом спретности како доликује његовој наклоности ка перформансу, у ствари, поткопавајући његове безбрижније квалитете како би употпунио и побољшао своје јунаштво и мрачну страну.
С обзиром на изглед и стас Седмог Доктора, он је био изненађујуће способан да посредно и непосредно преузме контролу над стањима у којима су учествовали странци, користећи своју већу интелигенцију за процену и усмеравање догађаја. Забринут за ширу слику, понекад би превидео ситније појединости и његово планирање (и припремљено и сналажење) би понекад имало кобне исходе и последице. Када је деловао да оконча претње, то је обично био немилосрдан, уништитељски и коначан маневар. Такође није био изнад тога да скрива истину од својих пријатеља и савезника и да их користи да доврши своје планове и гамбите.
Његова склоност да свом сапутници Ејсу – као и свима око њих – открије само одабране податке, коришћена је и у њеном образовању и у њиховим пустоловинама, као да је он једини који треба да зна све одговоре, а други да дођу до својих сопствени закључци. У два тренутка је чак злоупотребио Ејсино поверење у њега, једном да би је развио као личност и поново да би је одржао у животу (у оба наврата, ослобађајући је од злих утицаја који су је прогањали током њеног живота), док је у једној од ових пустоловина показао је велике потешкоће да јој призна своје предзнање о озбиљности стања када се она коначно суочила с њим. Упркос својој огромној наклоности према њој и њеној према њему, он ју је често узрујавао својом тајанственом природом свог ванземаљског понашања, великом важности својих циљева (нарочито усредсређености на уништавање непријатеља из своје прошлости) и својом снажном жељом да обоје образовати и штитити би га навело да чак и њу држи у мраку и чак би подредио њена осећања према њему да би успео у њиховим биткама. Њихова блиска, скоро породична веза је вероватно била оно што је Ејс помогло да превазиђе осећања издаје које је понекад осећала према Доктору, посебно зато што је он искрено имао њене најбоље интересе у срцу. У ствари, иако је изгледао као скромна фигура која воли да изводи магичне трикове и показује запажено умеће, Седми Доктор је заправо био прилично моћан и прорачунат јер би користио и своје пријатеље и непријатеље као пијуне у својој сложеној шаховској игри против "зла“. Како је сама Ејс рекла, он је био "добро застран".