Награда Рима (); је била француска уметничка награда, коју је додељивала Француска краљевска академија за сликарство и скулптуру (), касније Академија лепих уметности () у оквиру Института Француске (). Установљена је 1663. године за време владавине Луја XIV (), за студенте уметности (у почетку за сликаре и вајаре). Од 1666. године победници су добијали стипендију која им је омогућавала да бораве у Риму три до пет година у Палати Манчини () о трошку краља Француске.Pierre Chessex, « Grand Tour », in : Dictionnaire européen des Lumières, Paris, PUF, 1997, pp. 518-521. Награда је 1720. године проширена на архитектуру а затим на музику 1803. и бакропис 1804. године. Престижну награду је 1968. укинуо Андре Малро, тадашњи министар културе након протеста у Француској у мају 1968. који су позивали на културне промене. Историја Велика награда за сликарство и скулптуру, Награда Рима, је првобитно креирана за сликаре и вајаре 1663. године у Француској, за време владавине Луја XIV. Такмичење је сваке године (два пута 1663. године) организовала Краљевска академија за сликарство и вајарство (), а касније Академија лепих уметности (франц. Académie des Beaux-Arts) у оквиру Институт Француске. Била је то годишња награда са стипендијом за перспективне уметнике који су доказали свој таленат тако што су прошили веома тешко елиминационо такмичење. Да би успео, уметник је морао да направи скицу на задату тему док је био изолован у посебној, затвореној кабини. Успех на такмичењу и додела стипендија нису били нужно повезани већ су били одређени искључиво краљевском наклоношћу. Француска академија у Риму (), коју је основао Жан Батист Колбер (), свечано је отворена 1666. године у Палати Манчини а први сликари и вајари боравили су у њој од фебруара исте године. Након 140 година такмичење је проширено на пет категорија. Архитектура је додата 1720. године, 1803. додата је музика, а после 1804. године и награда за гравирање. Године 1817. креирана је и награда за историјски пејзаж али је угашена 1861. Примарни победник је добијао Прву велику награду (), познату колоквијално и као одобрено, одобрење (), док је Другa велика наградa додељиванa другопласиранима. Након гaшења краљевских академија, отказа боравка у Палати Манчини од стране града Рима 1793. године и прекида такмичења између 1794. и 1796. године (због рата и немогућности одласка у Италију), такмичења су настављена 1797. године под руководство новог Института Француске, који је заменио старе академије. Наполеон Бонапарта је 1803. преселио Француску академију у Риму у Вилу Медичи (), са намером да сачува институцију којoj је некада претила опасност од Француске револуције. Римска награда била је веома цењена у уметничким круговима али и неки веома познати уметници нису успели да је добију. Жак-Луј Давид (), пошто није успео да освоји награду три године заредом, размишљао је о самоубиству. Едуар Мане, (), Едгар Дега (), Ернест Шусон () и Морис Равел (), покушали су да освоје ово признање, али нису успели. Равел је укупно пет пута покушао да освоји награду, а последњи неуспели покушај био је 1905. године. Таква одлука жирија, чији су чланови били и са Париског конзерваторијума, била је толико контроверзана и бурно дочекана у јавности да је довела до потпуне реорганизације администрације на Париском конзерваторијуму. Жене уметнице могле су да учествују на такмичењу за Награду Рима од 1903. године, захваљујући интензивном ангажовању и акцијама вајарке Елене Берту (). Прва добитница главне награде била је вајарка Лусијен Евелмо (), 1915. године а 1913. је Лили Булонже () постала прва жена која је победила у категорији музичке композиције. Такмичење је привремено прекинуто током Првог светског рата (1915-1918). Током Другог светског рата (1939–1945), добитници награда били су смештени у Вили Парадизо () у Ници (). Такмичење је 1968. године отказао Андре Малро, тадашњи министар културе. Од тада се награда додељује и у другим областима уметности (књижевност, аудиовизуелни медији, рестаураторска дела) а од 1984. године конкурс је отворен не само за француске него и за стране уметнике. Исте године такмичење за Награду Рима је замењено селекцијом заснованом на низу конкурса а академије су уједињене у оквиру Института Француске. Такмичење Награда Рима (), успостављена је и у Холандији 1807. године (од 1870. године избор организује Национална академија визуелних уметности () из Амстердама). Белгија такође има своју варијанту Награде Рима (), која је установљена 1832. године од Краљевска академија лепих уметности из Антверпена (), да би од 1920. године организацију преузела Влада Краљевине Белгије (). Слична награда, под истим именом Награда Рима, постоји у САД и Канади. На иницијативу из Сената, од 2014. године у Француској је успостављена и Нова награда Рима ().
Напомене
Референце
Литература
Gudrun Valerius: Académie Royale de Peinture et de Sculpture 1648 – 1793. Geschichte. Organisation. Mitglieder. BoD, Norderstedt 2010, Seite 181–201 (Preisvergabe) und 95–102 (Académie de France à Rome) M. A. Duvivier, Liste des élèves de l’ancienne école académique et de l’école des Beaux-Arts, qui ont remporté les grands prix, Archives de l’art français 1857-1858 p. 273 et suiv. Jules Guiffrey, Liste des pensionnaires de l’Académie de France à Rome : donnant les noms de tous les artistes récompensés dans les concours du prix de Rome de 1663 à 1907, Paris, Firmin-Didot, 1908 Jean Guillemain, La section de gravure en médailles à la Villa Médicis (1805-1970), dans L’Académie de France à Rome aux: entre tradition, modernité et création, Rome, Paris, 2002, p. 15-46. Valérie Huss, Les Isérois lauréats du prix de Rome in Grenoble et ses artistes au XIXe siècle, 2020, pp. 102–105. Chantal Lecas, Jean-Pierre Martinon, Gérard Ollivier, Éducations et carrières d'architectes Grands prix de Rome et primés à ce concours (emprises, empreintes, empires). Paris, EA Paris-Conflans. David de Pénanrun, Roux et Delaire, Les architectes élèves de l'école des beaux-arts (1793-1907), Librairie de la construction moderne, 1907, François Fossier, Le séjour des grands prix de Rome à la Villa Médicis, Paris, Éditions L'Harmattan, 2018, pp. 234,
Спољашње везе The Prix de Rome Contests in Painting The Prix de Rome winners in Sculpture (in French) Prix de Rome winners in Music, 1803-1968
Категорија:Признања Категорија:Награде