12. септембар (12.9) је 255. дан у години по грегоријанском календару (256. у преступној години). До краја године има још 110 дана.

Догађаји

1185 — У побуни у византијском Константинопољу свргнут цар Андроник I Комнин док се на престо попео Исак II Анђео чиме је после нешто више од века владавине свргнута и династија Комнина и замењена новом династијом Анђела. 1683 — Пољски краљ Јан III Собјески потукао турску војску и разбио двомесечну другу опсаду Беча, чиме је спречен продор Турске у средњу Европу. 1772 — Русија освојила персијску област уз Каспијско море, укључујући град Баку. 1801 — Руски цар Александар I Павлович анектирао грузијску краљевину. 1848 — Швајцарска усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу. 1878 — Египатски обелиск познат као „Клеопатрина игла“, направљен од мермера из Асуана око 1475. п. н. е., постављен у Лондону. 1890 — Британска Јужноафричка компанија основала град Солзбери који је постао главни град Родезије. 1916 — На Кајмакчалану почела офанзива српске војске против Бугара и Немаца у Првом светском рату. Завршена 3. октобра 1916, као прва победа српске војске после повлачења преко Албаније. 1919 — Италијански паравојни одреди под командом песника Габријела Д'Анунција су заузели Ријеку. 1928 — Почео је шаховски турнир у Бад Кисингену, Немачка. 1940 — Тражећи изгубљеног пса, група тинејџера открила пећину Ласко, код места Монтињак у Дордоњи у Француској, чувен археолошки локалитет с цртежима из палеолит 1942 — Немачка подморница је торпедовала РМС Лаконију код обале западне Африке, усмртивши око 1650 особа од 2725 путника на броду. 1943 — Немачки командоси су ослободили из притвора бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија. 1953 — Никита Хрушчов изабран за првог секретара Централног комитета КП СССР. 1968 — Албанија саопштила да напушта Варшавски пакт. 1970 — Палестински отмичари у Јордану дигли у ваздух три авиона отета шест дана раније, после полетања из Њујорка ка Европи. Претходно ослободили путнике у замену за палестинске затворенике, међу којима отмичара четвртог авиона Лејлу Халид. 1974 — Војним пучем свргнут је са власти етиопски цар Хајле Селасије. 1980 — У војном пучу под вођством генерала Кенана Еврена у Турској оборена влада Сулејмана Демирела. 1989 — У пољском парламенту прихваћена влада једног од лидера покрета Солидарност Тадеуша Мазовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској. 1994 — У Пољској одржане прве заједничке војне вежбе снага НАТО и бившег Варшавског пакта. 1999 — Индонезија прихватила распоређивање мировних снага УН у Источном Тимору. 2000 — У експлозији аутомобила који је улетео у подземну гаражу у згради Берзе у Џакарти, 15 људи погинуло, а више десетина повређено. 2001 — НАТО се први пут у својој 52 године дугој историји позвао на члан 5. Повеље НАТО о заједничкој одбрани, чиме је створена могућност колективног војног одговора на нападе у САД. У говору нацији, председник САД Џорџ В. Буш рекао да су САД нападнута и да ће искористити сва своја одбрамбена средства како би тероризам био побеђен. 2020 — Погубљен познати ирански рвач Навид Афкари због сумњиве смртне пресуде јер је наводно убио полицијскога службеника током антивладиних протеста 2018. године. Помиловање је глобално тражено, а укључио се и председник САД Доналд Трамп и председник УФЦ-а Дејна Вајт.

Рођења 1494 — Франсоа I, француски краљ. (прем. 1547) 1852 — Симо Матавуљ, српски књижевник. (прем. 1908) 1857 — Мијо Мандић, приповедач и велики буњевачки родољуб и покретач листа „Невен“. (прем. 1945) 1860 — Екатерина Велимировић, српска монахиња. (прем. 1945) 1876 — Милан Грол, српски политичар, позоришни и књижевни критичар. (прем. 1952) 1888 — Морис Шевалије, француски глумац, певач и забављач. (прем. 1972) 1902 — Жуселино Кубичек, бразилски политичар, 21. председник Бразила (1956—1961). (прем. 1976) 1913 — Џеси Овенс, амерички атлетичар. (прем. 1980) 1921 — Станислав Лем, пољски књижевник. (прем. 2006) 1921 — Вилхелм Тоток, немачки библиотекар, библиограф историје филозофије. (прем. 2017) 1931 — Ијан Холм, енглески глумац. (прем. 2020) 1931 — Џорџ Џоунс, амерички музичар. (прем. 2013) 1932 — Даринка Ђурашковић, српска глумица. (прем. 2003) 1944 — Бари Вајт, амерички музичар. (прем. 2003) 1951 — Џо Пантолијано, амерички глумац. 1957 — Ханс Цимер , немачки композитор филмске музике и музички продуцент. 1960 — Петар Лесов, бугарски боксер. 1961 — Милен Фармер, француска музичарка, глумица и списатељица. 1962 — Дино Мерлин, босанскохерцеговачки музичар. 1967 — Луј Си Кеј, америчко-мексички комичар, глумац, писац и режисер. 1971 — Јунес ел Ајнауи, марокански тенисер. 1973 — Пол Вокер, амерички глумац. (прем. 2013) 1974 — Нуно Валенте, португалски фудбалер и фудбалски тренер. 1976 — Јоланда Багатељ, словенска атлетичарка. 1977 — Никола Малбаша, српски фудбалер. 1977 — -{2 Chainz}-, амерички хип хоп музичар. 1978 — Елизабета Каналис, италијанска глумица и модел. 1980 — Јао Минг, кинески кошаркаш. 1981 — Џерел Блесингејм, амерички кошаркаш. 1981 — Џенифер Хадсон, америчка глумица и певачица. 1982 — Вања Удовичић, српски ватерполиста. 1982 — Зоран Планинић, хрватски кошаркаш. 1984 — Анастасија Буђић, српски модел. 1985 — Давор Штефанек, српски рвач. 1986 — Еми Росум, америчка глумица и музичарка 1987 — Јарослава Шведова, руско-казахстанска тенисерка. 1989 — Рафал Мајка, пољски бициклиста. 1989 — Ања Шарановић, српска манекенка. 1993 — Александар Цветковић, српски кошаркаш. 1994 — Елина Свитолина, украјинска тенисерка. 1995 — Василије Пушица, српски кошаркаш. 1996 — Јован Маринковић, српски фудбалер.

Смрти 1185 — Андроник I Комнин, византијски цар (рођ. отприлике 1120) 1733 — Франсоа Купрен, француски композитор и оргуљаш. 1819 — Гебхард фон Блихер, пруски фелдмаршал. 1874 — Божидар Петрановић, српски историчар. 1967 — Владимир Бартол, словеначки писац, драматик и публициста. (рођ. 1903) 1980 — Душан Матић песник, мислилац, преводилац, романсијер, есејиста и прозаиста, један од покретача надреализма у српској књижевности 1994 — Том Јуел, амерички глумац. (рођ. 1909) 1998 — Азем Хајдари, албански политичар. 2004 — Михаило Ћуповић Ћупо, златиборски песник. 2012 — Сид Воткинс, енглески неурохирург. Остао је упамћен по томе што је двадесет седам године био на челу здравствене организације које се бавила здрављем свих возача Формуле 1. 2020 — Навид Афкари, ирански рвач. (рођ. 1993)

Празници и дани сећања 490. п. н. е. — На источној обали Атике код Маратона Атињани победили десетоструко бројнију војску персијског цара Дарија. У бици погинула 192 грчка војника, а Персијанци имали око 6.000 мртвих. Вест о победи у Атину донео гласник Филипид, претрчавши 40 km, после чега је умро од премора. По том догађају названа најдужа трка у атлетици. Референце