Сајмон Филип Јејтс (; Бери, 7. август 1992) бивши је британски бициклиста у периоду од 2014. до 2026. Освојио је по једном Ђиро д’Италију и Вуелта а Еспању, гдје је једном освојио и класификацију комбинације, док је Тур де Франсу једном завршио на четвртом мјесту и освојио је класификацију за најбољег младог возача. На Ђиро д’Италији је остварио шест етапних побједа, на Тур де Франсу три, а на Вуелта а Еспањи двије. По једном је освојио и Тирено—Адријатико, Гран при Мигел Индураин и Тур оф Алпс. Освојио је златну медаљу на Свјетском првенству на писти, у трци на поене. Његов брат близанац Адам Јејтс такође је професионални бициклиста.

Током јуниорске каријере такмичио се и у друмском и у бициклизму на писти, а професионалну каријеру почео је 2014. у аустралијском тиму Орика—гринеџ, са којим је прве сезоне освојио класификацију за најбољег младог возача на Тур оф Словенији и возио је по први пут Тур де Франс и неку гранд тур трку. Године 2015. завршио је у првих десет на Критеријуму ди Дофине, Вуелти ал Паис Баско и Тур де Романдију, док је у првом дијелу 2016. био суспендован на четири мјесеца због допинга, а након што се вратио такмичењу, завршио је Вуелта а Еспању на шестом мјесту. Године 2017. освојио је Гран при Мигел Индураин и завршио је Тур де Франс на седмом мјесту, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.

Године 2018. возио је Ђиро д’Италију по први пут, гдје је остварио три етапне побједе и носио је розе мајицу, за лидера трке, на 13 етапа, до етапе 19. У финишу сезоне је освојио Вуелта а Еспању, уз једну етапну побједу и освојену класификацију комбинације, а захваљујући добрим резултатима освојио је -{UCI}- ворлд тур у последњој сезони када су се додјељивали бодови. Године 2019. завршио је Ђиро д’Италију на осмом мјесту и остварио је двије етапне побједе на Тур де Франсу, док је 2020. освојио Тирено—Адријатико. Године 2021. освојио је Тур оф Алпс и завршио је Ђиро д’Италију на трећем мјесту, уз једну етапну побједу. Године 2022. завршио је Париз—Ницу на другом мјесту, возио је Ђиро д’Италију и Вуелта а Еспању, али их није завршио.

Године 2023. завршио је Тур де Франс на четвртом мјесту и Ђиро ди Ломбардију на петом, што је било први пут у каријери да је неки монументални класик завршио у првих десет. Године 2024. освојио је Алула тур, а Тур де Франс је завршио на 12 мјесту. Године 2025. прешао је у тим Визма—лејз а бајк, са којим је освојио Ђиро д’Италију, нападом на успону Коле дел Финестре на претпоследњој етапи, када је надокнадио заостатак од минут и по, на истом успону на којем је изгубио лидерску мајицу 2018. Дана 7. јануара 2026. завршио је каријеру.

Дјетињство и јуниорска каријера

Рођен је 7. августа 1992. у Берију, пет минута прије брата близанца Адама. Бициклизмом су почели да се баве од малих ногу, када их је отац Џон, након опоравка од саобраћајне несреће, одвео на Манчестерски велодром како би се нашао са пријатељима из локалног тима Бери клерион. Обојица су почели да возе за тим, а тадашњи предсједник Ник Хол изјавио је да је мислио да су превише сићушни, да им недостаје издржљивости и да није знао хоће ли издржати. Он је додао да већина дјечака из области Манчунијана сања о томе да једног дана заигра за Манчестер јунајтед, али да су њих двојица од малена жељели да буду бициклисти. Због великог напретка који су остварили на стази, прешли су да возе за тим Максгир сајклинг, док су за Бери клерион возили само повремено, ван такмичења.

мини|лево|Јејтс 2012.

Са 18 година, Сајмона је одабрала Британска бициклистичка олимпијска академија, а Адама није, о чему је њихова мајка Сузан изјавила да је то за њих било тешко и да нијесу знали да ли да буду срећни или тужни. Године 2010. возио је за Енглеску на Играма Комонвелта у Делхију заједно са Крисом Фрумом,.

Почетком 2013. освојио је златну медаљу у трци на поене на Свјетском првенству на писти, док је крајем године, заједно са Адамом, био члан британског тима на Тур де л’Авениру, који се сматра као Тур де Франс за возаче до 23 године. На петој етапи се одвојио од групе у финишу, заједно са Адамом Јејтсом и Алексисом Гужаром, а у спринту је побиједио испред Адама, који је дошао на друго мјесто у генералном пласману, минут иза Фернандеза. На шестој етапи је био у бијегу, одакле је напао на последњем успону и остварио је побједу 55 секунди испред групе фаворита, захваљујући чему је дошао на 15 мјесто у генералном пласману. Посљедњу, седму етапу, завршио је на десетом мјесту, скоро два минута иза Жилијена Алафилипа и трку је завршио на десетом мјесту у генералном пласману, скоро четири минута иза Фернандеза. У септембру је изабран у британски национални тим за Тур оф Бтитејн трку, гдје је побиједио на шестој етапи, нападом на последњем успону, када је отишао од групе у којој су били Бредли Вигинс и Наиро Кинтана и дошао је на треће мјесто у генералном пласману. Последње двије етапе су биле спринтерске, на којима је побиједио Марк Кевендиш и завршио је на трећем мјесту у генералном пласману, минут и три секунде иза Вигинса, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.

Професионална каријера 2014.

Пошто су били раздвојени три године, Адам и Сајмон су ангажовали различите агенте. Имали су понуду тима Скај да као млади британски возачи започну професионалну каријеру у британском тиму, али су је одбили, јер им се више свидјела понуда аустралијског тима Орика—гринеџ, гдје су сматрали да ће имати мање притиска и да ће моћи да возе више трка и у октобру 2013. потписали су двогодишњи уговор са тимом Орика. Сезону је почео на класицима у Шпанији, завршивши Трофео сера де Трамунтана на 13 мјесту, у групи која је на циљ дошла 27 секунди иза Михала Квјатковског.

мини|десно|upright|Јејтс на Тур де Франсу 2014.

У марту је возио Париз—Ницу, коју је завршио на 44 мјесту у генералном пласману, 17 минута иза Карлоса Бетанкура. У априлу је возио Вуелту ал Паис Баско, коју је завршио на 12 мјесту у генералном пласману, три минута иза Алберта Контадора, док је крајем мјесеца возио Тур оф Турки трку, гдје је био лидер тима заједно са братом Адамом. На трећој етапи је пао и морао је да напусти трку, а касније је утврђено да је сломио кључну кост. Сезону је наставио у јуну, на Тур оф Словенији, гдје је пролог на првој етапи завршио 26 секунди иза Мајкла Метјуза. Трећу етапу је завршио на петом мјесту, 41 секунду иза Мануела Бонђорна и дошао је на седмо мјесто у генералном пласману. Последња етапа је била спринтерска, завршио је у групи и трку је завршио на седмом мјесту, 55 секунди иза Тијага Машада, уз освојену класификацију за најбољег младог возача. Недељу дана касније возио је првенство Британије у друмској вожњи, које је завршио на трећем мјесту, минут и девет секунди иза Питера Кеноа и Бена Свифта.

У јулу је укључен у тим за Тур де Франс пет дана прије почетка трке, о чему је спортски директор Мет Вајт изјавио да није било у плану да вози, али да се добро уклапа у оно што они желе да остваре и да је добио предност у односу на Адама због тога што је возио мање трка од почетка сезоне због повреде. На осмој етапи био је у бијегу заједно са још четири возача и стекли су предност од 11 минута. На првом успону на етапи, Кол де ла кроа де Менат, на око 30 -{km}- до циља, отпао је од бјегунаца, а затим га је достигла главна група и завршио је шест минута иза Блела Кадрија са којим је био у бијегу. На етапи 14 је отишао у бијег, заједно са још 16 возача, али је отпао на последњем успону када је напао Алесандро де Марки. Достигла га је главна група, која је смањила предност иза бјегунаца на 40 секунди, а на 7 -{km}- до циља, напао је из групе, али је брзо достигнут. Етапу је завршио на 21 мјесту, три и по минута иза Рафала Мајке. Током другог дана одмора тим је одлучио да га повуче са трке. Изјавио је да је срећан што је добио прилику да вози Тур који је стартовао у Јоркширу и да ће то памтити до краја живота.

У септембру је возио Тур оф Алберта трку, гдје је освојио брдску класификацију, док је пет дана касније возио класике Лаурентијан, завршивши Гран при сајклисте де Квебек на 22 мјесту, а Гран при сајклисте де Монтреал на 36. Сезону је завршио на Тур оф Пекинг трци, коју је завршио на 42 мјесту у генералном пласману.

2015.

Сезону 2015. почео је на француским класицима у фебруару, након чега је у марту возио Париз—Ницу, гдје је хронометар дуг 6,7 -{km}- на првој етапи завршио на 119 мјесту, 41 секунду иза Квјатковског. До краја је губио вријеме и завршио је на 29 мјесту у генералном пласману, 19 минута иза Ричија Порта. Недељу дана касније возио је Милано—Санремо по први пут и завршио га је на 37 мјесту, 23 секунде иза Џона Дегенколба, који је побиједио у групном спринту. Сезону је наставио на Вуелти ал Паис Баско, гдје је возио заједно са братом Адамом, који је учествовао у паду на првој етапи, на 500 метара до циља и сломио је прст, због чега је морао да напустио трку и није стартовао другу етапу. На трећој етапи, на последњем успону на 3 -{km}- до циља напали су Хоаким Родригез, Серхио Енао и Наиро Кинтана, у спринту је побиједио Родригез, док је Јејтс завршио на осмом мјесту, десет секунди иза. На четвртој етапи, Енао је напао на 3,4 -{km}- до циља и издвојила се група од 12 возача. У спринту је побиједио Родригез, док је Јејтс завршио на трећем мјесту и дошао је на девето мјесто у генералном пласману, десет секунди иза Енаа. На петој етапи, Микел Ланда је побиједио из бијега, док је у главној групи Јејтс напао у финишу и завршио је три секунде испред Енаа и Родригеза и 15 секунди испред Кинтане, захваљујући чему је дошао на треће мјесто у генералном пласману. Хронометар на последњој, шестој етапи, завршио је на 12 мјесту, 43 секунде иза Тома Димулена и завршио је на петом мјесту у генералном пласману, 46 секунди иза Родригеза. Сезону је наставио на арденским класицима, завршивши Флеш Валон на 62 мјесту и Лијеж—Бастоњ—Лијеж на 39.

мини|лево|Јејтс на хронометру на Тур де Франсу 2015.