Вожња на хронометар на Олимпијским играма, једна је од двије дисциплине друмског бициклизма на Летњим олимпијским играма, поред друмске трке. Дисциплина је први пут одржана на Играма 1912. од када је редовно одржавана до игара 1932. Од Игара 1936. укинута је, а поново је враћена 1996. Трка за жене је први пут одржана 1996. када је и трка за мушкарце поново враћена. Побједници носе златна обиљежја на рукавима и крагни дреса на свим тркама на хронометар које возе у периоду од четири године до наредних игара.

Од 2024. учествује по 35 возача у обје категорије.

Историја

Хронометар је први пут одржан на Олимпијским играма 1912. учествовало је 123 возача из 16 држава, а вожено је 320 -{km}-. златну медаљу освојио је Рудолф Луис, сребрну Фредерик Граб, а бронзану Карл Шуте. На Играма 1932. учествовало је 35 такмичара, Атилио Павези је стартовао последњи, обишао је шест возача и освојио је златну медаљу. Хронометар је искључен од Игара 1936. када је поново враћена друмска трка.

Хронометар је поново враћен на Игре 1996. када је златну медаљу освојио Мигел Индураин. Исте године је по први пут уведен хронометар за жене, на којем је златну медаљу освојила Зулфија Забирова, сребрну Жени Лонго Чипрели, а бронзану Клара Хјуз. До игара 1996. када је вожена само друмска трка, било је дозвољено учешће само аматерима, а од 1996. када је укључен и хронометар, дозвољено је и професионалцима.

На Играма 1912. учествовала су 123 такмичара, а 1996. на првим играма након поновног враћања хронометра на Олимпијске игре, учествовало је 40 такмичара у мушкој и 25 у женској категорији. Број учесника на трци за жене се постепено повећавао, а на трци за мушкарце смањивао и од Игара 2024. је изједначен, тако да учествује по 35 такмичара у обје категорије, са максимум два такмичара из једне државе. У обје категорије учествује по један такмичар из сваке државе из првих 25 у -{UCI}- свјетском рангирању, док се преосталих десет мјеста додјељује за десет најбоље пласираних такмичара са Свјетског првенства у вожњи на хронометар годину прије одржавања Игара, с тим да се додјељује једно мјесто по држави, за најбоље пласираног такмичара.

На играма 2024. по први у историји је изједначена дужина руте и за мушкарце и за жене.

Освајачи медаља Мушкарци

+ Освајачи медаљаИгреЗлатоСреброБронзаСтокхолм 1912.Антверпен 1920.Париз 1924.Амстердам 1928.Лос Анђелес 1932.1936–1992Није уврштен на Олимпијске игреАтланта 1996.Сиднеј 2000.Није додијељенаАтина 2004.Пекинг 2008.Лондон 2012.Рио де Жанеиро 2016. Токио 2020. Париз 2024.

Вишеструки освајачи медаља

Позиција Бициклиста Држава ИгреЗлатоСреброБронза Укупно1. Вјачеслав Екимов 2000–2004 2 0 0 2 2008–2016 2 0 0 2 3. Том Димулен 0 2 0 2 4. Крис Фрум УК 2012–2016 0 0 2 2

Медаље по државама

Жене

+ Освајачи медаљаИгреЗлатоСреброБронзаАтланта 1996.Сиднеј 2000.Атина 2004.Пекинг 2008.Лондон 2012.Рио де Жанеиро 2016.Токио 2020.Париз 2024.

Вишеструки освајачи медаља

Позиција Бициклиста Држава ИгреЗлатоСреброБронза Укупно 1. Кристин Армстронг САД 2008–2016 3 0 0 3 2. Леонтин ван Морсел 2000–2004 2 0 0 2 3. Жени Лонго Чипрели 1996–2000 0 1 1 2 4. Олга Забелинскаја 2012-2016 0 1 1 2 5. Карин Тириг 2004–2008 0 0 2 2 6. Ана ван дер Бреген 2016-2020 0 0 2 2

Медаље по државама

Напомене

Референце

Спољашње везе

Хронометар за мушкарце на сајту -{procyclingstats.com}- Хронометар за жене на сајту -{procyclingstats.com}-

Хронометар