мини|318x318п|Неокласична скулптура Арна Брекера из 1939. године, „Die Partei" (Партија), која је стајала поред једног од улаза у канцеларију Рајха у Берлину. Скулптура истиче оно што је нацистичка партија сматрала пожељним аријским карактеристикама. Аријанство је идеологија о расној надмоћи која наводну аријску расу посматра као одвојену и посебну расну групу која има право да влада остатком човечанства. Првобитно промовисана од стране расистичких теоретичара, као што су Артур де Гобино и Хјустон Стјуарт Чемберлен, аријанство је достигло врхунац свог утицаја у Нацистичкој Немачкој. Током 1930-их и 40-их, нацистички режим демонстрирао је своје идеолошке принципе, између осталог, инвазијом на Пољску 1939. године, тиме започевши Други светски рат у потрази за Лебенсраумом, то јест животним простором за аријски народ. Расна политика коју су примењивали Нацисти током 1930-их достиже врхунац током њиховог похода на Европу и Совјетски Савез, кулминирајући геноцидом од око 6 милиона Јевреја и око 11 милиона других жртава у ономе што је данас познато као Холокауст.

Контекст До касног 19. века, неколико каснијих писаца, попут француског антрополога Вашеа де Лапужа у његовој књизи „Л'Аријен”, тврдило је да се ова супериорна грана може биолошки идентификовати коришћењем кранијалног индекса (мере облика главе) и других показатеља. Он је тврдио да су дугоглави „долихоцефалично-плави” Европљани, који се карактеристично налазе у северној Европи, природне вође, предодређени да владају над „брахицефаличним” (краткоглавим) народима. Сличне теорије су промовисали Артур де Гобино и Хјустон Стјуарт Чемберлен.

Нацистичко аријанство

Идеологија нацизма заснована је на идеји о супериорности древне аријске расе, која је по њима на највишој позицији у расној хијерархији. Такође, сматрали су да германски народи у себи имају најчистији аријски ген. Нацистичка концепција аријске расе изникла је из ранијих разматрања расних теоретичара, као што су Артур де Гобино и Хјустон Стјуарт Чемберлен. лево|мини|Адолф Хитлер Нацистички расни теоретичар Ханс Фридрих Карл Гинтер сматрао је да европска раса има 5 подтипова: нордијску, медитеранску, јадранску, алпинску и источно-балтичку расу. Био је заступник нордицизма, односно сматрао је да је нордијски подтип расе највише котиран у расној хијерархији међу европским расама. У својој књизи Rassenkunde des deutschen Volkes („Расна наука немачког народа”), Гинтер је признао да је немачки народ састављен од свих 5 европских подтипова расе, али је истицао снажан утицај нордијског наслеђа међу Немцима. Гинтер је веровао да су словенски народи део „источне расе”, која је генетски удаљена од Германа и Нордијаца, те је упозоравао на опасност од мешања „германске крви” са словенском. Дефинисао је сваки расни подтип према општем физичком изгледу и према психолошким квалитетима, укључујући њихову „расну душу” - њихове емоционалне карактеристике и верске погледе, те је наводио детаљне информације о њиховој коси, очима, боји коже и структури лица. У књизи се могу наћи фотографије Немаца за које је сматрао да су нордијске расе из места као што су Баден, Штутгарт, Салцбург и Швабија; и фотографије Немаца за које је сматрао да су алпинске и медитеранске расе, нарочито из Воралберга (Баварска) и у регији Црне шуме у Бадену. Адолф Хитлер је прочитао Rassenkunde des deutschen Volkes, што је утицало на његову расну политику и на то да Гинтер добије позицију професора на катедри за антропологију Универзитета у Јени, 1932. године, где је Хитлер присуствовао његовом инаугуралном предавању.

Гинтер је правио разлику између Аријеваца и Јевреја, сматрајући да су Јевреји потекли од неевропских раса, конкретно од расе коју је називао блискоазијском расом (Vorderasiatische Rasse), која се чешће назива арменоидном расом, што је по његовом виђењу Јевреје чинило фундаментално различитим и некомпатабилним с Немцима и већином Европљана. Ово повезивање Јевреја с арменоидном расом касније су користили ционистички Јевреји, који су тврдили да су Јевреји група унутар арменоидног подтипа. Гинтер је тврдио да је блискоисточна раса потекла с Кавказа у четвртом и петом веку п.н.е., те да су се проширили у Анадолију и Месопотамију и потом на западну обалу Медитеранског мора. Осим што је доделио Јерменима и Јеврејима блискоисточне карактеристике, по његовој дефиницији њихова расна душа је истицала „трговачки дух” (Handelgeist), и за њих је рекао да су „искусни трговци” - термин за који је Гинтер тврдио да га је користио јеврејски расни теоретичар Самјуел Вајзенберг при опису савремених Јермена, Грка, Персијанаца и Јевреја. Гинтер је додао да је блискоисточни тип састављен првенствено од комерцијално расположених и вештих трговаца, тврдећи да тај тип поседује снажне психолошке вештине манипулације које су им помагале у трговини. Сматрао је да та раса „није одгајана за освајање и експлоитацију природе, већ за освајање и експлоитацију људи”.

Хитлеров концепт аријске „господарске расе” (Herrenvolk) експлицитно је искључивао велику већину Словена, сматрајући да у себи имају опасне јеврејске и азијске утицаје. Због овога је Хитлер Словене прогласио нижом расом (Untermenschen). Изузетак су били Словени за које се сматрало да су потекли од германских досељеника, што би их чинило погодним за германизацију, након које би постали део аријске нације. Хитлер је описивао Словене као „масу рођених робова који осећају потребу за господаром”. Хитлер је тврдио да се Женевске конвенције не могу примењивати на Словене јер су нижа раса, што је значило да је немачким војницима током Другог светског рата било допуштено да их игноришу у интеракцији са словенским народима. Хитлер је словенску расу називао „фамилијом зечева”, што је значило да су инхерентно лењи и неорганизовани. Министар пропаганде Нацистичке Немачке Јозеф Гебелс преко медија је пропагирао идеју да су Словени примитивне животиње, пореклом из сибирских тундри, описујући их као „тамни талас прљавштине”. Наратив нациста да су Словени инфериорна нижа раса био је део агенде за креирање Лебенсраума („животног простора”) за Немце и остале германске народе у источној Европи, који је започео током Другог светског рата као део операције Генералплан Ост: план је био да се милиони Немаца и осталих германских колониста преселе у освојене територије источне Европе, док би оригинални словенски насељеници тих крајева били истребљени, протерани или поробљени. Марионетска влада Независне Државе Хрватске одбијала је општеприхваћени консенсуз да су Хрвати примарно словенски народ, те је тврдила да су Хрвати заправо примарно потомци германских Гота. Међутим, нацистички режим је настављао да Хрвате категорише као „нижу расу”, иако су били у савезу. Како је рат текао, политика нацистичког режима према Словенима се променила због недостатка војника, па су почели да дозвољавају Словенима да служе војску унутар њених оружаних снага на окупираним територијама, иако су сматрани нижом расом, што је био прагматичан потез да се реше проблема мањка војника.

Убрзо након што су нацисти дошли на власт 1933. године, донели су закон о обнови професионалне државне службе по ком су сви државни службеници морали да доставе доказ њиховог аријског порекла. По закону су људи који су имали макар једног јеврејског претка другог степена (баба или деда) категорисани као „не-аријевци”. Немачки министар унутрашњих послова Алберт Гортер 1933. године формулисао је званичну дефиницију „аријске расе” за нови закон, која је укључивала све не-јеврејске Европљане. Ова дефиниција је била неприхватљива нацистичком режиму. Међутим, Ахим Герке је изменио Гортерову скицу закона, класификујући људе који су били „племенски” повезани с „немачком крвљу” као Аријевце. Нирнбершки расни закони 1935. године су сматрали „расно прихватљивим” људе с „немачком или сродном крвљу”.

Хитлер је често преиспитивао да ли су Чеси заправо Аријевци, рекавши у свом говору за столом „Довољно је да Чех пусти бркове, па да свако види, по начину на који они падају, да је његово порекло монголско.” Нацистички расни теоретичари су често постављали питање да ли Италијани имају довољно аријске крви. Из Хитлерове перспективе, Италијани са севера земље су имали снажно аријско наслеђе, али Италијани с југа нису. Нацисти су сматрали да је пад Римског царства изазвала чињеница да су Италијани своју крв затровали расним мешањем, тврдећи да су Италијани тиме постали „хибридна раса”, која је укључивала чак и црне афричке расе. Хитлер је чак споменуо његов поглед о присуству негроидне крви у медитеранским народима током његовог првог састанка с Мусолинијем 1934. године. Дефиниција „Аријевца” се константно мењала до те мере да су нацисти чак преиспитивали да ли етничке групе попут Финаца и Мађара треба класификовати као „Аријевце”. За Мађаре су сматрали да су „племенски удаљени”, али не нужно и „крвно удаљени”. Током 1934. године, нацисти су објавили памфлет у ком су „Мађаре” (које нису дефинисали) прогласили за Аријевце. Наредне године, чланак који су објавили нацисти потврдио је да постоје спорови око расног статуса Мађара. Ови спорови су трајали чак до 1943. године. Хитлер је 1942. прогласио Финце „расно сродним суседним германским народом”, иако нема доказа који би сугерисали да је ово засновано на расној основи.

Идеја о северном пореклу Аријеваца била је нарочито утицајна у Немачкој. Већина људи је веровала да су „ведски Аријевци” етнички идентични с Готима, Вандалима и другим древним германским народима из периода Велике сеобе народа (Völkerwanderung). Ова идеја је често била уплетена с антисемитизмом. Разликовање „аријских” и „семитских” народа заснивало се на поменутој лингвистичкој и етничкој историји. Потпуна, веома спекулативна теорија аријске и антисемитске историје може се наћи у значајној књизи Алфреда Розенберга, „Мит двадесетог века”. Семитски народи су почели да се посматрају као страно присуство међу Аријевцима, а на семитске народе се често указивало као на узрок промене и уништавања друштвеног поретка и вредности које су довеле до пропасти културе и цивилизације, од стране протонацистичких теоретичара, као што је Хјустон Стјуарт Чемберлен.

Ове и друге идеје су еволуирале у нацистичку употребу термина „аријска раса”, што се односи на оно што су они видели као супериорну расу, коју су уско дефинисали као идентичну нордијској раси. Нордијску расу су пратиле друге европске подрасе, искључујући Словене као неаријевце. Нацисти су радили на томе да очувају расну чистоту користећи еугенику (укључујући законе против расног мешања, обавезну стерилизацију ментално болесних и недовољно ментално развијених, стрељање људи који су били неизлечиво болесни, као део програма еутаназије). мини|Пропагандни постер из Нацистичке Немачке који осуђује Католичку цркву због релативно анти-расистичке, филосемитистичке реторике. Хајнрих Химлер (Рајхсфирер СС-а), особа која је била задужена од стране Адолфа Хитлера да имплементира Коначно решење, односно Холокауст, рекао је свом личном масеру Феликсу Керштену да са собом увек носи копију древног аријског списа, Бхагавадгите, јер му то помаже да отклони кривицу за оно што је радио – осећао се као да је, попут древног ратника Арђуне, једноставно вршио своју дужност без повезаности са својим поступцима.

Италијански фашизам и аријанство У говору у Болоњи 1921. године, Мусолини је изјавио да је „фашизам рођен... из дубоке, трајне потребе ове наше аријске и медитеранске расе”. У овом говору Мусолини је реферисао на Италијане као на медитеранску грану аријске расе, аријске у смислу људи индоевропског језика и културе. Италијански фашизам наглашавао је да је раса везана за духовне и културне основе, и идентификовао је расну хијерархију засновану на духовним и културним факторима. Иако је италијански фашизам основао своју концепцију расе на духовним и културним факторима, Мусолини је експлицитно одбацио идеје да постоје биолошки „чисте расе”, иако се биологија још увек сматрала релевантним фактором у раси.