мини|284x284п| Популациона пирамида Совјетског Савеза 1989. Према подацима из совјетског пописа из 1989. године, становништво СССР-а чинило је 70% источних Словена, 17% туркијски народи, при чему ниједна друга етничка група није чинила више од 2%. Поред атеистичке већине од 60%, било је значајних мањина руских православних хришћана (отприлике 20%) и муслимана (отприлике 15%).
Историја
Револуција и грађански рат, 1917–1923 мини| Пирамида становништва Совјетског Савеза 1926 Током периода руске револуције и грађанског рата, Русија је изгубила територије бивше Руске империје, на којима је живело око 30 милиона људи (Пољска : 18 милиона; Финска : 3 милиона; Румунија : 3 милиона; Балтичке државе : 5 милиона, Карс : 400 хиљада). Најмање 2 милиона грађана бивше Руске империје погинуло је током Руског грађанског рата 1917–1923, а још 1 до 2 милиона је емигрирало.
Међуратни период, 1924-1939 мини| Пирамида становништва Совјетског Савеза 1939
Велики отаџбински рат, 1941–1945
Током Другог светског рата на Источном фронту, Совјетски Савез је изгубио приближно 26,6 милиона људи.
Подмлађивање становништва, 1946–1960-их мини|249x249п| Пирамида становништва Совјетског Савеза 1950. Након Другог светског рата, становништво Совјетског Савеза почело је постепено да се опоравља на предратни ниво. До 1959. било је регистровано 209.035.000 људи, у односу на број становника из 1941. од 196.716.000. У периоду 1958–59, совјетска плодност је била око 2,8 деце по жени.
Динамика становништва 1970–1980-их Груба стопа наталитета у Совјетском Савезу током његове историје опадала је – са 44,0 промила у 1926. на 18,0 у 1974, углавном због урбанизације и повећања просечне старости брака. Укупна стопа фертилитета пала је са 2,4 у 1969–70. на 2,3 у 1978–79. Груба стопа смртности такође је постепено опадала – са 23,7 промила у 1926. на 8,7 у 1974. Док се стопе смртности нису много разликовале у регионима Совјетског Савеза током већег дела совјетске историје, стопа наталитета у јужним републикама Закавказја и Централне Азије била је много већа од оних у северним деловима Совјетског Савеза, ау неким случајевима чак и порасла у периоду после Другог светског рата. Ово је делимично било због спорије стопе урбанизације и традиционално раних бракова у јужним републикама.
Углавном као резултат диференцијалне стопе наталитета, при чему се већина европских националности кретала према фертилитету испод замене, а централноазијске и друге националности јужних република имају знатно изнад нивоа замене, проценат становништва који су били етнички Руси постепено је растао бива смањена. Према неким западним предвиђањима из 1990-их, да је Совјетски Савез остао заједно, вероватно би етнички Руси изгубили свој већински статус у 2000-им (деценијама). Ова разлика није могла бити надокнађена асимилацијом не-Руса од стране Руса, делом зато што су националности јужних република одржавале различиту етничку свест и нису биле лако асимилиране.
Касне 1960-их и 1970-те биле су сведоци драматичног преокрета на путу опадања морталитета у Совјетском Савезу, што је посебно било приметно међу мушкарцима у радном добу, а такође посебно у Русији и другим претежно словенским деловима земље. The first to call attention to the reversal of declining adult mortality in the Soviet Union (in contrast to trends in Western Europe) were J. Vallin and J. C. Chesnais, e Année, No. 6 (Nov.): 843–862. Иако није јединствено за Совјетски Савез (нарочито Мађарска је показала образац сличан Русији), ово повећање морталитета мушкараца, праћено приметним повећањем стопе смртности новорођенчади почетком 1970-их, привукло је пажњу западних демографа и совјетолога на време.
Анализа званичних података из касних 1980-их показала је да је након погоршања у касним 1970-им и почетком 1980-их, ситуација са смртношћу одраслих поново почела да се побољшава. Michael Ryan, Позивајући се на податке за две деценије закључно са 1989–1990, док су приметили извесно смањење стопе смртности одраслих у совјетским републикама 1980-их, Ворд Кингкаде и Едуардо Аријага окарактерисали су ову ситуацију на следећи начин: „Све бивше совјетске земље су следиле универзалне Тенденција опадања морталитета како се заразне болести стављају под контролу, док стопа смртности од дегенеративних болести расте Оно што је изузетно у земљама бившег Совјетског Савеза и неким од њихових источноевропских суседа је да је накнадни пораст смртности од других узрока довео до заразних болести. о укупном порасту смртности од свих узрока заједно Још једна карактеристична карактеристика бившег совјетског случаја је присуство неуобичајено високог нивоа смртности од несрећа и других спољашњих узрока, који су типично повезани са алкохолизмом.W. Ward Kingkade and Eduardo E. Arriaga, “Mortality in the New Independent States: Patterns and Impacts,” in José Luis Bobadilla, Christine A. Costello, and Faith Mitchell, Eds., Premature Death in the New Independent States (Washington, D.C., National Academy Press 1997), 156–183, citation at
Растућа стопа смртности новорођенчади у Совјетском Савезу 1970-их постала је предмет многих дискусија и дебата међу западним демографима. Стопа смртности новорођенчади (ИМР) порасла је са 24,7 у 1970. на 27,9 у 1974. години. Неки истраживачи су сматрали да је пораст смртности новорођенчади углавном реалан, последица погоршања здравствених услова и услуга. Most notably, see Christopher Davis and Murray Feshbach. 1980. (February 19, 1981). Други су то сматрали у великој мери артефактом побољшаног извештавања о смрти новорођенчади и открили су да је повећање концентрисано у централноазијским републикама где би побољшање обухвата и извештавања о рођењу и смрти могло имати највећи ефекат на повећање објављених стопа. Most notably, see Barbara A. Anderson and Brian D. Silver. 1986. Barbara A. Anderson and Brian D. Silver, "The Geodemography of Infant Mortality in the Soviet Union, 1950–1990," in G. J. Demko, Z. Zaionchkovskaya, S. Pontius, and G. Ioffe, Eds., Population Under Duress: The Geodemography of Post-Soviet Russia, Westview Press, pp. 73–103 (1999).
Совјетски званичници у то време нису објаснили нити бранили пораст пријављене смртности одраслих и новорођенчади. Уместо тога, једноставно су престали да објављују све статистике смртности десет година. Совјетски демографи и здравствени специјалисти су ћутали о порасту морталитета све до касних 1980-их, када је настављено објављивање података о морталитету и када су истраживачи могли да уђу у стварне и вештачке аспекте пријављеног повећања морталитета. Када су ови истраживачи почели да извештавају о својим налазима, прихватили су повећање морталитета одраслих мушкараца као стварно и фокусирали су своје истраживање на објашњење његових узрока и проналажење решења. See, for example, Juris Krumins. 1990. "The Changing Mortality Patterns in Latvia, Lithuania and Estonia: Experience of the Past Three Decades," Paper presented at the International Conference on Health, Morbidity and Mortality by Cause of Death in Europe. December 3–7. Vilnius; A. G. Vishnevskiy, V.M. Shkolnikov, and S.A. Vasin. 1990. "Epidemiological Transition in the Soviet Union as Mirrored by Regional Disparities," Paper presented at the International Conference on Health, Morbidity and Mortality by Cause of Death in Europe. December 3–7. Vilnius; and F. Meslé, V. Shkolnikov, and J. Vallin. 1991. "Mortality by Cause in the Soviet Union in 1970–1987: The Reconstruction of Time Series," Paper presented at the European Population Conference, October 21–25, Paris. Насупрот томе, истраживања о порасту пријављене смртности новорођенчади су закључила да, иако је пријављено повећање ИМР-а у великој мери артефакт побољшаног извештавања о смрти новорођенчади у централноазијским републикама, стварни нивои у овом региону били су много већи него што је до сада било пријављено. званично. See, for example, A. A. Baranov, V. Y. Al‘bitskiy, and Y. M. Komarov. 1990. "Тенденции младенческой смертности в СССР в 70–80е годы [Trends in infant mortality in the Soviet Union in the 70's and 80's]," Советское здравоохранение, 3: 3–37; and Y. M. Andreyev and N. Y. Ksenofontova. 1991. "Оценка достоверности данных о младенческой смертности“ [Assessment of the reliability of data on infant mortality], Вестник статистики, 8: 21–28. У том смислу, пријављени пораст смртности новорођенчади у Совјетском Савезу у целини био је артефакт побољшаног статистичког извештавања, али је одражавао реалност много вишег стварног нивоа смртности новорођенчади него што је то раније било признато у званичној статистици.
Као што је показала серија детаљних података која је коначно објављена касних 1980-их, пријављени ИМР за Совјетски Савез у целини порастао је са 24,7 у 1970. на максимум од 31,4 у 1976. години. Након тога, ИМР се постепено смањивао и до 1989. године пао је на 22,7, што је било ниже него што је пријављено у било којој претходној години (иако близу цифре од 22,9 у 1971.). Comecon Secretariat, Статистический ежегодник стран-членов Совета экономической взаимопомощи, 1990 [Yearbook of the Member-Countries of Comecon] (Moscow: Finansy i statistika, 1990), and Goskomstat SSSR, Демографический ежегодник СССР 1990 [Demographic Yearbook of the Soviet Union] (Moscow: Finansy i statistika, 1990). Године 1989. ИМР се кретао од ниских 11,1 у Летонској ССР до високих 54,7 у Туркменској ССР. See Демографический ежегодник СССР 1990, at
Истраживања спроведена након распада Совјетског Савеза открила су да првобитно пријављене стопе морталитета варирају значајно потцењивале стварне стопе, посебно за смртност новорођенчади. То се показало за закавкаске и централноазијске републике. . art. 23, pp. 691–732 (2010).
После две деценије пада и стагнирања стопа фертилитета, совјетски ТФР је порастао са 2,27 у периоду 1978–79. на 2,51 у 1986–87. Већина муслиманских области СССР-а наставила је да пада, док су немуслимански региони благо порасли.
Популација десно|мини|300x300п| Демографија Совјетског Савеза, Подаци Андреева, ЕМ, ет ал., Население Советского Соиуза, 1922–1991 . Број становника у хиљадама. Русија је изгубила бивше територије Руске империје са око 30 милиона становника након Руске револуције 1917 (Пољска : 18 милиона; Финска : 3 милиона; Румунија : 3 милиона; Балтичке државе : 5 милиона, Карс : 400 хиљада). Најмање 2 милиона грађана бивше Руске империје погинуло је током Руског грађанског рата 1917–1923, а још 1 до 2 милиона је емигрирало. Процењује се да је 800.000 до 1.200.000 људи умрло током чистки 1930-их.
Према Руској академији наука, Совјетски Савез је претрпео 26,6 милиона смрти (1941–1945) током Другог светског рата, укључујући повећање смртности новорођенчади за 1,3 милиона. Укупни подаци о ратним губицима укључују територије које је Совјетски Савез припојио 1939–1945.
Иако је стопа раста становништва опадала током времена, остала је позитивна током историје Совјетског Савеза у свим републикама, а становништво је расло сваке године за више од 2 милиона осим током периода рата и глади. Датум Популација 1897 (Руско царство): 125.640.000 1911 (Руско царство): 167.003.000 1920 (Руска СФСР): 137.727.000* 1926. године 148,656,000 1937. године 162.500.000 Измерена количина није исте врсте као претходна, јединице су различите или би барем биле другачије у време пре завршетка пројекта 'нови совјетски човек' 1939. године 168.524.000 1941. године 196.716.000 1946. године 170.548.000 1951. године 182.321.000 1959. године 209.035.000 1970 241.720.000 1977 257.800.000 1982 270.000.000 1985 277.800.000 1990 290.938.469 1991 293.047.571
Очекивано трајање живота и смртност новорођенчади