мини|Папеда Папеда, или бубур сагу, је врста каше направљена од саго скроба. То је основна храна староседелаца источне Индонезије, односно делова Сулавесија, Малучких острва и Папуе. Такође је распрострањена у Папуи Новој Гвинеји и служи као пандан централној и западној индонежанској кухињи која фаворизује пиринач као основну храну.

Скроб се добија обарањем стабла саго палме, пресецањем на пола и стругањем меких унутрашњих делова дебла, сржи, чиме се добија сирово брашно од саго сржи. Ово брашно се затим помеша са водом и исцеди да би се скроб излучио из брашна. Још влажни саго скроб се обично чува у посуди направљеној од листова саго палми, која се зове туманг, у којој ће се чувати неколико месеци пре него што ће спонтаном ферментацијом постати превише кисео и неприкладан за прављење папеде. У зависности од сорте и услова узгоја, дрвету саго може бити потребно пет до више од десет година да акумулира довољно скроба у свом деблу да би се труд око његовог вађења исплатио.Schuiling, D.L. (2009) Growth and development of true sago palm (Metroxylon sagu Rottbøll) with special reference to accumulation of starch in the trunk: a study on morphology, genetic variation and ecophysiology, and their implications for cultivation. (PhD thesis Wageningen University).

Папеда се прави кувањем саго скроба са водом и мешањем док се не згруша и не постане провиднији. Има конзистенцију и текстуру попут лепка. Сајур бунга пепаја (поврће из цветних пупољака папаје) и тумис кангкунг (пржени спанаћ на води) често се служе као прилог као поврће уз папеду.

Локације Према антропологу Џошуа Роберту Мансобену, папеда се обично припрема у Сентани и Абрабу провинције Папуа поред језера Сентани, Арсоу и Маноквари. У међувремену, у кулинарској традицији низина у Јужној Папуи и Централној Папуи као што су Мапи, Асмат, Мимика и Мерауке, саго се обрађује другачије. То су сагу бакар, сагу лемпенг, сагу сеф и сагу бола.У јужном Сулавесију, углавном Луву и Тана Тораја, Капурунг се прави од куване саго каше који се узима помоћу штапића или виљушке и ваља у куглу. Обично се служи уз пасуљ, поврће и рибу у супи. Док се у југоисточном Сулавесију, посебно у племену Толаки, Синонги, саго каша сервира одвојено од прилога. Потребно га је покупити посебно дизајнираним дрвеним штапићима.

Слично јело постоји и у Малезији, где се зове линут, део кухиње у источномалезијској држави Саравак, и у Брунеју, где се зове амбујат.

Варијације менија Уопштено, папеда се конзумира са скушом и рибљим бујоном, али се може заменити црвеном рибом, туњевином или рибом Channa Striata. Већина ових риба је зачињена куркумом и лиметом, дајући карактеристичну жуту боју чорби. Папеда се понекад такође конзумира са куваним скробним кртолама, као што су маниока или јам. Осим жуте чорбе и рибе, у папеди се може уживати и са сајур ганемо, који се прави од младих листова мелинџа, пржених цветова папаје и црвеног чилија.

Референце

Категорија:Храна