Томас Пидкок (; Лидс, 30. јул 1999) британски је бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- про тур тим Пинарело Ку 36.5 про сајклинг, а такмичи се у циклокросу, у друмском и у брдском бициклизму. Освојио је по једном Страде Бјанке, Амстел голд рејс, Брабантсе пајл, Милано—Торино и Гран при Индустрија и Артиђанато. Освојио је једну златну и сребрну медаљу на Свјетском првенству у циклокросу, двије златне медаље на Олимпијским играма у брдском бициклизму, двије златне и једну бронзану медаљу на Свјетском првенству, као и златну медаљу на Европском првенству у брдском бициклизму. На Тур де Франсу је остварио једну етапну побједу, док је Вуелта а Еспању једном завршио на трећем мјесту. Изјавио је да му је брдски бициклизам омиљена дисциплина и да ријетко гледа друмске и трке у циклокросу.
Током јуниорске и каријере до 23 године освојио је Свјетско првенство у циклокросу, брдском и у друмском бициклизму, као и национална првенства на писти и у критеријуму, док је 2021. почео професионалну каријеру. У све три дисциплине остварио је неколико побједа, а прве сезоне на друму освојио је Брабантсе пајл класик и завршио је Амстел голд рејс на другом мјесту, док је освојио златну медаљу у брдском бициклизму на Олимпијским играма. Године 2022. освојио је Свјетско првенство у циклокросу, као и Европско првенство у крос-кантрију у оквиру брдског бициклизма и остварио је етапну побједу на Тур де Франсу, на успону Алп д’Иез, чиме је постао најмлађи побједник етапе на том успону. Године 2023. освојио је Свјетско првенство у крос-кантрију, Страде Бјанке и завршио је Лијеж—Бастоњ—Лијеж на другом мјесту, а 2024. освојио је Амстел голд рејс.
Јуниорска каријера
Током сезоне 2015/16. неколико трка у циклокросу завршио је у првих десет, укључујући Европско првенство за јуниоре, које је завршио на осмом мјесту, док је Свјетско првенство завршио на петом мјесту, У фебруару 2016. освојио је класик Клејтон вело, а у септембру је освојио јуниорску трку Филип Жилбер, гдје је побиједио 21 секунду испред Алексиса Бројнела. Током сезоне 2016/17. у циклокросу, побиједио је на трци Зонховен у оквиру Суперпрестиж такмичења за јуниоре, испред Тимена Аренсмана. На Европском првенству у циклокросу за јуниоре, стекао је предност током трећег од осам кругова, задржао је до краја и освојио је златну медаљу 14 секунди испред Николаса Гилемена.
У новембру је остварио побједе на трци Гран при ван Хаселт, као и на трци Болекескрос у оквиру такмичења ДВ трофеј за јуниоре, док је трку Зевен у оквиру Свјетског купа за јуниоре завршио на трећем мјесту. У децембру је побиједио на трци у Намуру скоро минут испред Антоана Беное, што му је била прва побједа у оквиру Свјетског купа; побједу је прославио возећи на једном точку преко линије циља, као што су прије њега побједе прослављали Петер Саган и Матје ван дер Пул. Након добрих резултата које је остварио, менаџер тима Таленет—фидеа лајонс и бивши свјетски шампион у циклокросу — Тибо Нис, истакао је да жели да га доведе у свој тим. Прије Свјетског првенства 2017. освојио је првенство Британије у циклокросу за јуниоре по први пут, а затим је остварио другу побједу у оквиру Свјетског купа, на трци Гран при Адри ван дер Пул, гдје је његов сувозач, Бен Тарнер, завршио на другом мјесту.
Свјетско првенство стартовао је као један од највећих фаворита на трци за јуниоре. На првенству које је одржано у Луксембургу, преузео је вођство у другом од пет кругова, сачувао је предност до краја и освојио је првенство, поставши први британски јуниорски побједник након Роџера Хамонда 1992. Његови сувозачи Дан Талет и Бен Тарнер завршили су на другом и трећем мјесту, чиме су Британци освојили све три медаље. Након трке, у белгијским медијима назван је „мини Саган“, по сличном стилу вожње као Петер Саган.
мини|десно|275px|Пидкок на Свјетском првенству у вожњи на хронометар за јуниоре 2017.
У априлу 2017. године, два и по мјесеца након што је освојио Свјетско првенство у циклокросу за јуниоре, освојио је Париз—Рубе за јуниоре, након соло напада 15 -{km}- до циља, чиме је постао трећи британски побједник трке, послије Герента Томаса и Ендија Фена. У мају, возећи за тим Пол Малнс сакјлес, постао је први гостујући возач који је побиједио на једној индивидуалној рунди у оквиру критеријум такмичења Тур серије, побиједивши на трци у Дараму. У јулу је освојио првенство Британије у критеријум вожњи за сениоре, са 17 година, након што је напао на последњем успону и побиједио је испред Харија Танфилда и Џона Мулда. У августу је освојио првенство Британије у скреч трци за јуниоре, испред Џекија Стјуарта, што му је била прва велика побједа на писти. У септембру је освојио Свјетско првенство за јуниоре у вожњи на хронометар, побиједивши 11 секунди испред Антонија Пупија.
2017—2018.
У јуну 2017. објављено је да је потписао двогодишњи уговор са тимом Таленет—фидеа лајонс и да ће прећи од октобра. За тим је дебитовао 14. октобра 2017. на трци Полдерскрос брико крос, коју је завршио на деветом мјесту, преко минут иза Метјуа ван дер Пула. Недељу дана касније остварио је прву побједу за тим, на трци Нилс Алберт у оквиру Суперпрестиж такмичења за возаче до 23 године, а побиједио је осам секунди испред Адама Тупалика. Дана 22. октобра побиједио је на трци Коксајде, првој у оквиру Свјетског купа за возаче до 23 године, 13 секунди испред Тупалика. У новембру је освојио сребрну медаљу на Европском првенству у циклокросу за возаче до 23 године које је одржано у Табору; Њега је у спринту побиједио Ели Исербит, након чега је Пидкок подигао руке у знак протеста, а касније је изјавио да је Исербит пореметио његову линију спринта и затворио га код баријера. У децембру је објављено да ће возити за тим Вигинс у друмским тркама током 2018. На почетку сезоне 2017/18. у циклокросу остварио је четири побједе заредом у оквиру Свјетског купа за возаче до 23 године, укључујући побједу на трци Гран при Епик де Фламинк 26. децембра. Са том побједом преузео је вођство у укупном поретку, јер су се рачунали најбољи резултати са четири трке од укупно њих седам. Свјетски куп је освојио са 20 бодова испред Исербита.
У јануару 2018. освојио је првенство Велике Британије у циклокросу за возаче до 23 године по први пут, скоро минут испред Тарнера. Сматран је за једног од фаворита на Свјетском првенству за возаче до 23 године, али је завршио на 15 мјесту, након лошег старта када је изгубио ослонац на педалама.
Професионална каријера 2019—2020.
У августу 2018. објављено је да је споразумно раскинуо уговор са тимом Таленет—фидеа лајонс, како би прешао у новоосновани британски циклокрос тим ТП рејсинг. Тим је основала агенција за возаче Тринити спорт менаџмент, чији је портпарол изјавио да ће нови тим бити изграђен око Пидкока, а на тркама су дебитовали у октобру. Током сезоне 2018/19. у новембру је освојио Европско првенство за возаче до 23 године, 30 секунди испред Исербита, након чега је освојио Свјетски циклокрос куп за возаче до 23 године по други пут, као и Суперпрестиж такмичење за возаче до 23 године по први пут. У јануару је освојио првенство Велике Британије у циклокросу за сениоре по први пут, минут и по испред Тарнера, док је у фебруару по први пут освојио Свјетско првенство у за возаче до 23 године, побиједивши 15 секунди испред Исербита.
Након сезоне у циклокросу, возио је на друму за тим Вигинс, а у јуну је возио Париз—Рубе за возаче до 23 године. Заједно са Јоханом Јакобсом напао је из водеће групе на 25 -{km}- до циља, а затим је на око 20 -{km}- до циља напао поново, што Јакобс није могао да прати и остварио је соло побједу, двије године након што је освојио трку за јуниоре, поставши први британски возач који је освојио трку за возаче до 23 године. Мјесец дана касније освојио је првенство Велике Британије у брдском бициклизму, побједом у спринту трочлане групе која је дошла на циљ. Свјетско друмско првенство за возаче до 23 године завршио је на четвртом мјесту, али је промовисан на треће након што је побједник — Нилс Екхоф дисквалификован.
мини|лево|275px|Пидкок на циклокрос трци Ситаделкрос Намур 2019.
ТП рејсинг је промијенио име у Тринити рејсинг за сезону 2019/20. током које се по први пут такмичио са сениорима пуну сезону. У оквиру Свјетског купа, четири трке је завршио у првих десет, освојио је првенство Велике Британије другу годину заредом, док је на Свјетском првенству освојио сребрну медаљу, завршивши преко минут иза Ван дер Пула. Тим Вигинс је угашен на крају сезоне 2019. а у фебруару 2020. објављено је да ће возити за Тринити рејсинг и на друму, након што је тим одлучио да се такмичи и у друмским тркама за сезону 2020. Сезона је прекинута у марту због пандемије ковида 19, а након што је настављена, у августу је возио крос-кантри трку у оквиру брдског бициклизма, која је вожена на успону Алп д’Иез и завршио је на деветом мјесту. Трку Трансморен Ваноа у брдском бициклизму завршио је на четвртом мјесту у укупном поретку, побиједивши на три од пет етапа. Крајем августа се вратио такмичењу на друму и хронометар на Европском првенству за возаче до 23 године завршио је на четвртом мјесту, 39 секунди иза Андреаса Лекнесунда. У септембру је возио Ђиро чиклистико д’Италија трку, познату као Бејби Ђиро или Ђиро д’Италија за возаче до 23 године. Након што је изгубио вријеме на првој етапи која је вожена по топлом времену, побиједио је на четвртој етапи из бијега и преузео је лидерску мајицу, а затим је побиједио и на седмој и осмој етапи и освојио је трку преко два минута испред Хенрија Ванденабелеа, уз освојену брдску класификацију.
Крајем септембра возио је Свјетско првенство, гдје је по први пут возио друмску трку за сениоре, за коју је увршћен у тим након што су отказане трке за јуниоре и за возаче до 23 године. Завршио је на 42 мјесту, десет минута иза Жилијена Алафилипа, након што је отпао од главне групе у последњем кругу. Изјавио је да је задовољан својом вожњом, а Лук Роув га је похвалио. У октобру се поново такмичио у брдском бициклизму, дебитујући у Свјетском купу који је вожен у Чешком граду Нове Мјесто у Моравској, гдје је побиједио на двије трке за возаче до 23 године, иако је обје стартовао са зачеља. Његов најбржи круг у обје трке био је седам секунди бржи од најбржег круга који су остварили возачи у сениорској конкуренцији. Сезону је наставио на Свјетском првенству у брдском бициклизму, гдје је освојио златну медаљу у дисциплини електричним бициклом, 35 секунди испред Жерома Гилоа, а затим је освојио златну медаљу у дисциплини крос-кантри за возаче до 23 године, чиме је постао свјетски шампион на друму, у циклокросу и у брдском бициклизму у млађим категоријама.
Сезону 2020/21. у циклокросу почео је у новембру, на трци у Табору, првој у оквиру Свјетског купа, коју је завршио на 17 мјесту, након што је пао током трке. У децембру је побиједио на трци у Жавереу, завршивши испред Ван дер Пула, Тона Артса и Исербита, што му је била прва велика побједа у циклокросу у сениорској конкуренцији. Након трке је изјавио: „Мислим да сам постао пунољетан данас.“ На Свјетском првенству у Остендеу, Ваут ван Арт и Ван дер Пул су отишли од осталих на успону преко моста, гдје је максимални нагиб био 21%. Ван дер Пул је побиједио, а Пидкок је завршио на четвртом мјесту, минут и по иза. Током сезоне возио је укупно 13 трка, од којих је девет завршио на подијуму.
2021.
У септембру 2020. Инеос гренадирс је објавио да ће Пидкок прећи у тим од 2021. Првобитно је било планирано да се тиму прикључи 1. марта, по завршетку сезоне у циклокросу, али је у јануару објављено да ће се придружити тиму од 1. фебруара.
мини|десно|Пидкок након Амстел голд рејса 2021.