thumb|Електронски отпад у Гани

Електрични и електронски отпад (тзв. е-отпад) је отпадна електрична и електронска опрема укључујући склопове и саставне делове, који настају у привреди (индустрији, обрту и слично), затим електронски отпад из домаћинства, односно отпадна електрична и електронска опрема настала у домаћинствима или у производним и/или услужним делатностима када је по врсти и количини слична е-отпаду из домаћинства.

Коришћена електроника која је намењена за реновирање, поновну употребу, препродају, рециклирање путем опоравка материјала или одлагање такође се сматра е-отпадом. Неформална обрада е-отпада у земљама у развоју може довести до штетних ефеката на здравље људи и загађења животне средине.

Растућа потрошња електронске робе због Дигиталне револуције и иновација у науци и технологији, као што је биткоин, довела је до глобалног проблема и опасности е-отпада. Брзо експоненцијално повећање е-отпада је због честих издавања нових модела и непотребних куповина електричне и електронске опреме (ЕЕЕ), кратких циклуса иновације и ниске стопе рециклирања, као и пада просечног животног века рачунара.

Дефиниције thumb|Радници на отпаду у Гани Е-отпад или електронски отпад настаје када се електронски производ одбаци након истека његовог корисног века трајања. Брза експанзија технологије и друштво вођено потрошњом резултира стварањем веома велике количине е-отпада.

Количина електронског и електричног отпада генерисаног у ЕУ нагло расте а садржај опасних материја у електричној и електронској опреми представља главну бригу током фазе управљања е-отпадом и његове рециклаже које се не раде у довољном обиму. Због тога је електронски и електрични отпад идентификован као приоритетна област за предузимање специфичних мера у европским размерама.

Законским регулативама, електронски и електрични уређаји разврстани су у десет разреда електричне и електронске опреме, а то су:

Велики кућни апарати (фрижидери, замрзивачи, машине за прање и сушење веша, машине за прање посуђа, микроталасне пећи, апарати за грејање, бојлери, опрема за климатизацију) Мали кућни апарати (усисивачи, пегле, тостери, фритезе, уређаји за шишање, сушење косе, прање зуба, бријање, ваге, сатови) Опрема за информатичке технологије (ИТ) и телекомуникације (лични рачунари, преносни рачунари, штампачи, опрема за копирање, телефони, мобилни телефони, факс уређаји) Опрема широке потрошње за разоноду (радио апарати, телевизијски апарати, видео рекордери, хи-фи уређаји, музички инструменти) Опрема за осветљење (флуоресцентне сијалице, натријумове сијалице, сијалице са жарећом нити, остала расветна опрема) Електрични и електронски алати (бушилице, тестере, шиваће машине, алати за кошење и друге баштенске послове) Играчке, опрема за рекреацију (разоноду) и спорт (електрични возићи, ручне конзоле за видео игре, видео игре, спортска опрема са електричним или електронским компонентама, друге играчке) Медицински помоћни уређаји (радиотерапијска опрема, кардиолошки уређаји, уређаји за дијализу, апарати за анализу, апарати за хлађење Инструменти за праћење и надзор (детектори дима, регулатори загревања, термостати, уређаји за мерење) Аутомати (аутомати за топле напитке, аутомати за чврсте производе, банкомати, аутомати за боце или лименке, покер апарати)

Ово укључује коришћену електронику која је намењена за поновну употребу, препродају, рециклажу или одлагање, као и вишекратну употребу (електроника која се може поправљати) и секундарне сировине (бакар, челик, пластика или слично). Израз „отпад“ је резервисан за остатке или материјал који купац одлаже уместо рециклирања, укључујући остатке од поновне употребе и операција рециклирања, јер се гомила вишка електронике често меша (добар, који се може рециклирати и не може се рециклирати).

Количина Е-отпад се сматра „отпадом који најбрже расте на свету“ са 44,7 милиона тона произведених у 2016. години. У 2018. години пријављено је око 50 милиона тона е-отпада, због чега су УН дале назив „цунами е-отпада“. Његова вредност је најмање 62,5 милијарди долара годишње. Брзе промене у технологији, промене у медијима (траке, софтвер, МП3), пад цена и планирана застарелост довели су до брзорастућих вишкова електронског отпада широм света. Техничка решења су доступна, али у већини случајева потребно је применити правни оквир, наплату, логистику и друге услуге пре него што се техничко решење може применити.

Јединице дисплеја (монитори), процесори, меморија и аудио компоненте имају различите корисне век трајања. Процесори су најчешће застарели (због тога што софтвер више није оптимизован) и већа је вероватноћа да ће постати „е-отпад“, док се јединице екрана најчешће замењују док раде без покушаја поправке, због промена у апетитима богатих нација за новом технологијом екрана. Овај проблем би потенцијално могао да се реши са модуларним паметним телефонима. Ови типови телефона су издржљивији и имају технологију за промену одређених делова телефона, чинећи их еколошки прихватљивијим. Могућност да једноставно замените део телефона који је покварен смањиће е-отпад. Процењује се да се сваке године произведе 50 милиона тона е-отпада. САД бацају 30 милиона рачунара сваке године, а 100 милиона телефона се одлаже у Европи сваке године. Агенција за заштиту животне средине процењује да се само 15–20% е-отпада рециклира, а остатак ове електронике иде директно на депоније и спалионице.

Друштво се данас врти око технологије и сталном потребом за најновијим и најсавременијим производима доприносимо масовној количини е-отпада. Електрични отпад садржи опасне, али и вредне и ретке материје. У сложеној електроници може се наћи до 60 елемената. Концентрација метала у електронском отпаду је генерално већа од типичне руде, као што су бакар, алуминијум, гвожђе, злато, сребро и паладијум. Од 2013. године, Apple је продао преко 796 милиона уређаја. Компаније за мобилне телефоне производе мобилне телефоне који нису направљени да трају тако да ће потрошачи купити нове телефоне. Компаније дају овим производима тако кратак век трајања јер знају да ће потрошач желети нови производ и да ће купити нов производ.

У 2022. години процењено је повећање од 3,4% генерисаног е-отпада на глобалном нивоу, достижући 59,4 милиона тона, што је учинило да укупан нерециклирани е-отпад на земљи до 2022. године буде преко 347 милиона тона. Прекогранични ток е-отпада привукао је пажњу јавности због бројних забрињавајућих наслова, али глобална студија о количинама и трговачким путевима још није спроведена. Према Мониторингу прекограничних токова е-отпада, 5,1 милиона тона (или нешто мање од 10% од 53,6 милиона тона глобалног е-отпада) прешло је међународне границе у 2019. Ова студија дели прекогранично кретање е-отпада на регулисана и неконтролисана кретања и узима узети у обзир и регионе који примају и регионе који шаљу како би се боље разумеле импликације таквог кретања. Од 5,1 милиона тона, 1,8 милиона тона прекограничног кретања се шаље под регулисаним условима, док се 3,3 милиона тона прекограничног кретања испоручује под неконтролисаним условима јер коришћени е-отпад може подстаћи незаконито кретање и представљати ризик за правилно управљање е-отпада.

Европа и њене регулативе Европска унија је 13. фебруара 2003. године усвојила две Директиве везане за проблеме електричног и електронског отпада. Прва Директива је Waste of Electrical and Electronic Equipment (WEEE) – Директива о електричном и електронском отпаду, док је друга RoHS (Restriction of the use of hazardoues substances) – Директива о ограничењима за употребу опасних материја. Ове две Директиве су важећи закон ЕУ од 1. јула 2006. године и од овог податка било који производ који не задовољава критеријуме ових Директива неће моћи да се прода у земљама ЕУ. Прва Директива тежи да побољша управљање електричним отпадом и да подстакне произвођаче уређаја који имају у плану њихову рециклажу. Кључни део ове Директиве јесте да су произвођачи одговорни за трошкове везане за сакупљање, обнављање и рециклажу и третман електричног отпада. RoHS Директива допуњује прву Директиву ограниченом количином потенцијално опасних материјала садржаних у електричним апаратима.

Када су у питању земље Западног Балкана, Северна Македонија је 2010. године усвојила Закон о батеријама и акумулаторима, а затим и Закон о управљању електричном и електронском опремом 2012. Србија је регулисала управљање посебним токовима отпада, укључујући и електронски отпад, од стране Националне стратегија управљања отпадом (2010–2019). Црна Гора је усвојила Концесиони акт о електронском отпаду са амбицијом да се прикупи 4 кг овог отпада годишње по особи до 2020. године. Албански правни оквир заснива се на нацрту закона о отпаду од електричне и електронске опреме из 2011. године који се фокусира на пројектовање електричне и електронске опреме. Насупрот томе, у Босни и Херцеговини још увек недостаје закон који регулише електронски отпад.

Сваке године ЕУ пријави да скоро 800 000 тона батерија из аутомобилске индустрије, индустријских батерија од око 190 000 тона и потрошачких батерија око 160 000 тона улазе у регион Европе. Ове батерије су један од најчешће коришћених производа у кућним апаратима и другим производима на батерије у нашем свакодневном животу. Важно питање које треба размотрити је како се овај отпад од батерија сакупља и рециклира на правилан начин, што има последице испуштања опасних материја у животну средину и водене ресурсе. Генерално, многи делови ових батерија и акумулатора/кондензатора могу се рециклирати без ослобађања ових опасних материјала у нашу околину и контаминације наших природних ресурса. Европска комисија је увела нову Директиву за контролу отпада из батерија и акумулатора познату као Директива о батеријама са циљем да побољша процес прикупљања и рециклаже отпадних батерија и контролише утицај отпадних батерија на нашу околину. Ова Директива такође надгледа и управља унутрашњим тржиштем спровођењем потребних мера. Ова Директива ограничава производњу и маркетинг батерија и акумулатора који садрже опасне материјале и штетни су по животну средину, те их је тешко прикупити и рециклирати. Директив циља на прикупљање, рециклажу и друге активности рециклаже батерија и акумулатора, такође одобрава етикете батерија које су еколошки неутралне. Тек је 10. децембра 2020. Комисија предложила нову уредбу о отпаду батерија која има за циљ да осигура да се батерије које улазе на европско тржиште могу рециклирати, које су одрживе и сигурне.

Европска унија (ЕУ) се позабавила питањем е-отпада усвајањем неколико директива. Године 2011. направљен је амандман на Директиву 2003. у вези са ограничењем употребе опасних материјала у процесу планирања и производње. У Директиви из 2011. наведено је као мотивација за конкретније ограничење употребе опасних материја у процесу планирања и производње електронских и електричних уређаја јер је постојао диспаритет закона држава чланица ЕУ и појавила се потреба да се утврде правила за заштиту здравља људи и за еколошки прихватљиву обнову и одлагање отпада. Директива наводи неколико супстанци које подлежу ограничењу. Директива наводи да су супстанце које су ограничене на максималне вредности концентрације које се толеришу по тежини у хомогеним материјалима следеће: олово (0,1%); жива (0,1%), кадмијум (0,1%), хексавалентни хром (0,1%), полибромовани бифенили (ПББ) (0,1%) и полибромовани дифенил етри (ПБДЕ) (0,1%). Ако је технолошки изводљиво и замена је доступна, неопходна је употреба замене. Међутим, постоје изузеци у случају када замена није могућа са научне и техничке тачке гледишта. Дозвола и трајање замена треба да узму у обзир доступност замене и социоекономски утицај замене.

Глобална трговинска питања