мини|Ваџид Али Шах (владао 1847-1856), последњи наваб Ауда. Набоб или наваб (), индијска владарска титула арапског порекла, еквивалентна европској титули кнеза или вицекраља. Сродна је титула наиб, која је коришћена за обласне намеснике у северној Африци и Сирији, као и у Османском царству.
Историја
Индија Пореклом од арапске речи наиб, што значи намесник, набоб је првобитно била титула обласних намесника (гувернера) у царству Могула. Са распадом Могулског царства (после 1707) набоби су постали практично независни обласни господари својих провинција, само формално потчињени Великом Могулу (падишаху) у Делхију. Ова титула била је резервисана за муслиманске владаре у Индијиː хиндуистички владари носили су титулу раџа, практично истог значења.
Наиб Арапска титула наиб широко је коришћена за обласне намеснике у муслиманским земљама у северној Африци и Сирији пре османског освајања у 16. веку, као и за судске чиновнике у арапским провинцијама Османског царства од 16. до 19. века.
У пренесеном значењу У пренесеном значењу реч набоб корићена је за чиновнике Британске источноиндијске компаније који су стекли богатство у Индији, а касније за велике богаташе уопште.
Референце
Литература
Категорија:Титуле Категорија:Индијски термини