Зорица Брунцлик (Београд, 29. јун 1955) српска и југословенска је певачица. Препознатљива је по својој ружичастој коси. Сматра се једном од најуспешнијих српских фолк извођача.
Биографија Рођена је 29. јуна 1955. у Београду. Њен деда, с војничким чином официра, потекао је из имућне чешке породице која је до Првог светског рата у Чешкој поседовала фабрику чоколаде. Дошавши у Београд, деда Брунцликове оженио се Гркињом. Из њиховог брака родио се Зоричин отац Андреј, који се касније венчао са Златијом. Из њиховог брака родили су се Зорица и њена три млађа брата. Када је Брунцликова напунила две године, њени родитељи су се разишли, а деца су остала да живе са мајком у тешким животним околностима. У интервјуу за Глас јавности из 2000. године певачица је причала о пожртвованости своје мајке, по којој је дала име једној од својих кћери. Причала је да мајчина примања у смедеревској циглани, од којих је живела петочлана породица, нису била довољна ни за школски прибор, те је у основној школи гумицом брисала написано како би писала поново и уштедела на свескама. Књиге је увијала у велику хартију новина Борба јер је ранац био непотребни издатак. Када је њен отац почео да живи са другом женом, било јој је забрањено да га виђа. Брунцликова је одрасла у Београду, Смедереву и у Пожаревцу, код баке Гркиње.
Зорица је врло млада и ненадано упознала Бору Спужића Кваку 1969. године, захваљујући школском дружењу са његовом кћерком. Старији певач посаветовао ју је да се бави певањем и представио је бенду Плава звезда који је наступао у кафани Београдска естрада, те је Зорица убрзо почела да ради као певачица. Наступала је и у хотелу Металург у Зеници. Зарадивши десет мајчиних плата за један наступ, дошла је у сукоб са мајком. Будући да је позамашна сума уплаћена на Златијино име, ова је инсистирала да ћерку одведе на гинеколошки преглед, сумњајући у порекло зараде. Међутим, убрзо пошто је лекар потврдио да млада Зорица није имала односе, певачица је започела своју прву емотивну везу, из које се девет месеци касније родила Марија. Будући да је био већ верен, отац је напустио Зорицу и бебу. Брунцликова је тада имала осамнаест година.
Упоредо са певањем по кафанама и ресторанима, певачица је завршила курс икебане у Аранжерској школи на Народном универзитету „Божидар Аџија”, затим Економски факултет у Нишу, те је на крају студирала и право, али без окончања студија.
Каријера Током скоро пола века музичке каријере снимила је преко педесет плоча и продала их у тиражу од више од петнаест милиона примерака, што је чини једним од најтиражнијих балканских извођача. Захваљујући препознатљивом изгледу који карактерише ружичаста коса, ексцентричном модном стилу, али и дугом низу хитова народне музике, Брунцликова од седамдесетих година 20. века ужива несмањену пажњу медија и публике. Била је једна од омиљених певачица два југословенска председника — Јосипа Броза Тита и Слободана Милошевића, и, уз Силвану Арменулић и Лепу Брену, прва у народној музици која је идентитет кафанске певачице, певачице народне музике трансформисала у музичку звезду.
Она је каријеру почела 1974. године, отпевавши познати народни хит Не дај да нас раставе, и наставила да објављује синглове: Донела те срећа мени и Дошао је човек прави . Пред крај седамдесетих промовисала је неколико компилацијских албума изворних песама, за које је између осталих отпевала и Ај, берем грожђе, бирам тамјанику, Чувам овце крај зелене јове, Лепе ли су, нано, Гружанке девојке, Ајде Јано и друге. Осамдесетих је остварила највећи комерцијални успех, захваљујући дијамантским плочама и хитовима Венац љубави, Преболећу, Ти си моје најмилије, Теците сузе моје, Волим те све више, Рашири руке, о мајко стара, Бисенија, кћери најмилија, А тебе нема, Кад би ме мајка поново родила, Откопчано јелече, Ти си ми био све што други нису, Све је љубав, Што не дођеш, Овај живот за мене не важи, Зашто ми срце рани, Муке моје, чувеној фолк—обради песме Ђурђевдан и другима.
Певачица је осамдесетих била под будним оком југословенских медија због емотивне везе коју је започела са прослављеним хармоникашем Мирољубом Аранђеловићем Кемишом, који је, према писању неких, још увек био у браку са другом југословенском звездом, Весном Змијанац. Деведесетих се пажња медија није смањила будући да је певачица била активни члан Југословенске левице (ЈУЛ-а) и блиска пријатељица председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића и његове супруге Мирјане Марковић.
Брунцликова је и деведесетих наставила да снима хитове, од којих се издвајају Ево, већ је Божић, Авлије, авлије, Медено моје, медено, Како ти је, како живиш, Ја знам, Еј, чија фрула овим шором свира, Бранили су нашу љубав, Дођи у моје ноћи, Убиле ме очи зелене, Бол ме уби, Када би ме питали, Кошава, Што се мала уобрази, Тамо где си ти, Шта ја немам то што она има, Дуњо мирисна, Велики град, На кестену старом, Празна остала ми душа, Целог живота жалим за тобом, Минус девет напољу, Ти ме Мицо не волеш, Не дам ово мало душе, Свирајте ми песму лагану, Еј, судбино и друге. У каријери коју су обележили стотине концерата и наступа, највећи последњи у низу певачица је одржала у београдској Арени 2014. године, пред око 25.000 посетилаца.
Одликована је златном Медаљом за заслуге (2024).
Музичка каријера 1974—1978: Почеци у изворној музици Зорицу Брунцлик је у естрадне воде увео Бора Спужић Квака, један од најафирмисанијих југословенских певача народне музике. Из њене ране каријере занимљив је и податак да је по ресторанима и хотелима наступала између осталих и са оркестром браће Карић. Занимљиво је још и то да ју је Квака, пре него што ће је представити свету музике, одвео у робну кућу и купио јој гардеробу. Након петогодишњег певања по кафанама и ресторанима, гостујући у хотелу „Дунав” у Пожаревцу млада Зорица упознала је тада слабо познатог певача и композитора Новицу Урошевића уз чију помоћ почиње да гради музичку каријеру. Он је наступао са оркестром Тихомира Пауновића Тике који је у то време тражио нове певаче, па се тако Зорици указала прилика да сними песму за ПГП. Прва плоча снимљена је за Продукцију грамофонских плоча ПГП РТБ 20. јануара 1975. год. и то је био сингл назива Не дај да нас раставе. Неочекивано за прву песму у певачкој каријери, сингл је постао хит и доживео тираж од 300.000 примерака. Заједно са Не дај да нас раставе ишла је и песма Једна љубав не постоји више, такође популарна, али не колико насловна нумера. Трагом почетничког успеха, Зорица издаје још један макси−сингл, насловљен Зорица Брунцлик Нина, са песмом Донела те срећа мени, која је наишла на добар примјер код публике. Године 1976. уследила су још два сингла: Ја сам жена која чека и Дошао је човек прави. Са првог се издвојила песма Венац љубав, деценијама које су уследиле популаризована кроз народна весеља. Пре него што ће снимити прву плочу, певачица је издала још и макси-сингл Где си био док су текле сузе.
Године 1976. Зорица Брунцлик објавила је свој први албум, назван Не дај да нас раставе, по њеној првој снимљеној песми. На плочи су се нашле неке од песама са певачициних синглова, док су се на страни Б, од Б1 до Б6 налазило шест изворних песама које је Зорица обрадила: Синоћ ја и моја кона, Чувам овце крај зелене јове, Звони звонце, И дођи, лоло, Берем грожђе, бирам тамјанику и Пошла Румена на воду. Песме Чувам овце крај зелене јове и Берем грожђе, бирам тамјанику добиле су овако нову популарност. Албум је снимљен уз ансамбл Тике Пауновића. Следеће године Брунцликова је са песмом Живот си ми однео са собом учествовала на музичком фестивалу Хит лета 77. Она је била и њен наредни сингл. Брунцликова је 1977. убрзано радила на новом албуму, понајвише инспирисана успехом Б-стране њеног првенца. Зато су се на плочи Ај, мене мајка једну има нашле искључиво изворне песме, од којих је највећи број одсвирао ансамбл Бранимира Ђокића. Зорица је на овај начин представила нове верзије старих песама као што су: Ајде Јано, Ај, мене мајка једну има, Кћери моја, коме да те дам, Знаш ли, драги, ону шљиву ранку, Дођи, драги, довече на прело, Босиоче мој зелени, Јутрос рано у сокаку и друге. Занимљиво је и то да певачица за омот албума није позирала у народној ношњи, како је у то време био обичај, већ у сребрном једноделном костиму и у високим потпетицама са платформом.
1979—1981: Одакле си селе Након успешног албума изворних песама, и наметнувши се као једно од водећих лица ПГП РТС-а, Зорица је наставила са објављивањем синглова и учествовањем на музичким фестивалима. Године 1978. песмом Ћути, ја те молим представила се на Хит паради 78. Учествовала је и на Илиџи 1978, певајући Кад уђеш у мој дом, где је прво место поделила са Вером Матовић. О певачициној раној популарности сведочи податак да је само макси-сингл Кад уђеш у мој дом из 1978. године, са само две песме које је носила плоча, продат у више од педесет хиљада примерака и добио статус сребрног. Брунцликова је истовремено радила на новим песмама, које су се појавиле на њеном другом ауторском албуму, Између мене и тебе. Поред оригиналних, и на овој плочи нашло се неколико народних песама. У питању су, наиме строфе-рефрени народних песама, склопљених у једну дванаестоминутну песму, која се на албуму нашла на шестом месту. Зорици се у дуету-дуелу придружио Предраг Цуне Гојковић, те су заједно отпевали Лепе ли су, нано, Гружанке девојке, Рекла нана да ми даш и друге песме. На албуму се нашла и Зоричина фолк обрада песме Певам дању, певам ноћу Здравка Чолића. Наредни албум, златне Три ноћи љубави, био је њен први на коме су све песме биле ауторске. Међу ауторима се по први пут нашао и Шабан Шаулић. За разлику од претходних плоча које су издате за ПГП, ова је снимљена за продукцију Дискос из Александровца.
Песма Ти си моје најмилије врло брзо се издвојила као певачицин највећи хит од почетка каријере до осамдесетих.
После успешног сингла Теците сузе моје, уследио је албум Одакле си селе, на коме је претежно радио певачицин тадашњи супруг, Љубо Кешељ. Са нумером по којој је албум добио име, девет година касније прославила се Снежана Ђуришић. Поред ње, слушане се биле и Бисенија, кћери најмилија, народна песма коју су изводили многобројни певачи. Пре Зоричиног извођења, најпознатију верзију отпевао је Цуне Гојковић 1963. године. Песма Ова моја марамица розна, коју је 1977. изводио Павле Стефановић, као и народни хит Рашири руке, мајко стара који је претходно изводио Будимир Буца Јовановић такође су постале хитови на албуму. Занимљиво је то да Јовановићева верзија песме Рашири руке никада није снимљена, те је тако најстарији снимак песме управо онај који је објавила Брунцликова. Шабан Шаулић је неколико година касније препевао песму. Успех су доживеле и песме Врати се још једном у мој загрљај, још једна коју је препевала Ђуришићева, седамнаест година касније, затим песма Волим те све више (Желела бих да те заборавим), која има необичну историју. Наиме, пре него што су је популаризовали Зоричина оригинална верзија из 1980. године, а касније и препеви Шаулића, Микија Гајића, Нине Решића, Индире Радић и других, негде средином седамдесетих певао ју је мање познат певач народне музике, Милија Броле Станковић. Упоредо са њом, постојала је песма идентичног ритма, а истог наслова, коју је изводио Илија Јовановић. Изузетно позната била је и у извођењу Милачета Радосављевића и Сафета Исовића. Суштински, албум је представљао спој оригиналних и препеваних песама из Босне, Шумадије и са југа Србије. Отуда симболичан назив Одакле си селе. Исте године Зорица је објавила и сингл Позови ме ако си усамљен.