Хрватска се налази у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Територија Хрватске заузима 56.594 -{km}-2, a поред тога око 32.068 -{km}-2 на мору. Њен облик подсећа на бумеранг, а граничи се са Словенијом на северозападу, Мађарском на северу, Србијом на истоку, Црном Гором на југу, Босном и Херцеговином дуж реке Саве и Динарског планинског масива и Италијом преко Јадранског мора. Мали део територије око града Дубровника Хрватске је одвојен од матице делом којим Босна и Херцеговина излази на Јадран, где је град Неум.
Укупна дужина копнених граница Хрватске је 2.197 -{km}-, од тога је граница са Босном и Херцеговином 932 -{km}-, 670 -{km}- са Словенијом, 329 -{km}- са Мађарском, 241 -{km}- са Србијом и 25 -{km}- са Црном Гором. На северном Јадрану додирују се територијалне воде Хрватске и Италије. Дужина јадранске обале је 1.778 -{km}- (рачунајући острва 6.176 -{km}-).
Према клими и рељефу, Хрватска се може поделити у три целине: континенталну, динарску и јадранску.
Панонска Хрватска заузима југозападни део Панонске низије, прошаран ниским планинама и рекама Савом, Дравом и Дунавом. У овом делу земље влада умерена континентална клима. Ова област се може даље поделити на северну Хрватску и Славонију. Северна Хрватска заузима део око реке Купе до мађарске границе и чине га: део око река Саве и Купе са градовима Загреб, Карловац и Сисак који је економски и демографски центар државе, Хрватско Загорје и Прекомурје између река Драве и Муре. Славонија је равница између Саве, Драве и Дунава, а често се у њу убрајају Барања (око доњег тока Драве) и Западни Срем.
Динарске планине спадају у ред средњих планина по висини и граница су између Јадранског и Црноморског слива. Овај део укључује брдски део Горског Котара од Ријеке до Карловца, долине Лику и Крбаву између планине Велебит и босанскохерцеговачке границе, као и планине Далмације (Далматинска Загора и Биоково).
Јадрански обални део се састоји углавном од крашких предела и има медитеранску климу. Јадранска обала Хрватске је изузетно разуђена. Ширина обалског дела значајно варира. Док је на наким местима широка тек неколико километара (испод Велебита и Биокова), на неким местима залази дубље у копно. Велики део хрватских река које се уливају у Јадранско море је кратко, а једини изузетак је Неретва.
Историјски се обални део може поделити у три региона: Истра — полуострво на северозападу Хрватске Хрватско приморје — између Ријеке и Сења са Кварнерским острвима. Далмација — разуђена обала Јадранског мора јужно од околине Задра, са бројним острвима и брдским залеђем и историјски важним градовима као што су Сплит и Дубровник.
Површина и границе Територија Хрватске покрива 56.594 -{km}-2, што је чини 172. највећом земљом на свету. Физичка географија Хрватске дефинисана је њеном локацијом — она се описује као део централне и југоисточне Европе и као део Балканског полуострва. Хрватска се граничи са Босном и Херцеговином (1.009,1 km) и Србијом (317,6 km) на истоку, са Словенијом има заједничку границу од 667,8 km на западу, са Мађарском 355,5 km на северу, док се на југу граничи са Црном Гором и то дужином од свега 22,6 km. Лежи претежно између 42° и 47 °CГШ и 13° и 20° ИГД. Један део на крајњем југу Хрватске одвојен је од матице делом којим Босна и Херцеговина излази на Јадран, где је град Неум.
Граница са Мађарском у дужини од 348 km наслеђена је из Југославије. Већи део ове границе представља река Драва или њено некадашње корито; тај део границе датира још из средњег века. Граница у Међумурју и Барањи била је дефинисана као граница између Краљевине Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименоване у Краљевину Југославију у складу са тријанонским споразумом из 1920. Данашња 956 km дугачка граница са Босном и Херцеговином и 19 km са Црном Гором у великој мери је резултат Османског освајања и каснијег поновног освајања у Великом турском рату (1667—1698) формално завршеним карловачким миром, као и Кандијског и Турско-млетачког рата (1714—1718). Границе су незнатно модификоване током 1947. године, када су дефинисане све границе бивших југословенских република од стране комисије за демаркацију, која је имплементирала одлуке донете током заседања АВНОЈ-а 1943. и 1945. године. Комисија је такође дефинисала Барању и Међумурје као хрватску територију и поставила данашњу 314 km дугу границу између Србије и Хрватске у Срему, која се простире долином Дунава од Илока до ушћа Драве у Дунав и даље на север, до мађарске границе; део Илок-Драва била је и граница између Краљевине СХС и Краљевине Хрватске и Славоније и Бачко-бодрошке жупаније које су постојале до 1918. године (до пред крај Првог светског рата). Већи део 600 km дуге границе са Словенијом такође је дефинисан од стране поменуте комисије, а те границе поклапају се са границама некада постојеће Краљевине Хрватске и Славоније, а успостављен је и нови део хрватске границе северно од Истре, сходно етничком саставу дате територије која је претходно припадала Краљевини Италији.
У складу са мировним уговором са Италијом из 1947. године, који представља део Мировне конференције у Паризу, острва Црес, Ластово и Палагружа, као и градови Задар и Ријека и већи део Истре припао је комунистичкој Југославији и Хрватској, а Слободна Територија Трста (скраћено СТТ) је изборила своју независност као град-држава. СТТ је 1954. године подељен тако да су северни делови припали Италији, док је остатак припао Југославији. Ова подела озваничена је 1975. године Озимским споразумом. Део СТТ који је припадао Југославији касније је подељен између Хрватске и Словеније, у великој мери у складу са етничким карактеристикама становништва појединих области.
400п|мини|Картографска подела Хрватске према Уједињеним нацијама Крајем 19. века, Аустроугарска је формирала геодетску мрежу, за коју је репер надморске висине био просечан ниво Јадранског мора у месту Сарторио пјер у Трсту. Овај репер је касније задржан од стране Аустрије, који је касније прихватила и Југославија, а након тога је прихваћен и од стране држава које су настале распадом исте, укључујући и Хрватску.
Дужина копнених граница Хрватске (укључујући и реке) Држава Дужина Словенија 600 km Мађарска 348 km Србија 314 km Босна и Херцеговина 956 km Црна Гора 19 km Укупно 2.237 km
Екстремне тачке Екстремне тачке у Хрватској су Жабник у Међумурју, као најсевернија, Рађевац близу Илока, као најисточнија, рт Лако близу Башаније у Истри, као најзападнија и острвце Галијула у архипелагу Палагружа као најјужнија тачка. Када је реч о копненом делу Хрватске, рт Оштра на полуострву Превлака представља најјужнију тачку.
Екстремне тачке Хрватске Тачка Име Део Област Напомена Најсевернија Жабник Свети Мартин на Мури Међумурје Најјужнија* Галијула Архипелаг Палагружа Сплит-Далмација Рт Оштра Превлака Дубровник-Неретва Најисточнија Рађевац Илок Вуковар-Срем Најзападнија Рт Лако Умаг Истра Највиша Динарски врх Динара Шибенско-книнска жупанија 1831 m надморске висине, Најнижа Јадранско море Средоземно море надморска висина, *Рт Оштра је најјужнија тачка копненог дела државе, док је Галијула најјужнија тачка хрватске територије.
Поморска права мини|десно|Заштићени еколошко-риболовни појас у Јадранском мору Италија и Југославија су своју поморску политику поделе Јадранског мора дефинисале 1968. године, са додатним споразумом о граници у заливу Трст 1975. године у складу са озимским споразумом. Све државе наследнице некадашње Југославије прихватиле су ове споразуме. Хрватске територијалне воде обухватају 18.891 km², док унутрашње воде, које се налазе у оквиру основне линије покривају додатних 12.498 km². Хрватска је такође прогласила и Заштићени еколошко-риболовни појас () — део Ексклузивне економске зоне — као проширење континенталне границе гребена.
Гранични спорови Спорови око поморских граница Хрватска и Словенија почеле су преговоре за дефинисање поморске границе у Пиранском заливу 1992. године, али нису успеле да се договоре, па је дошло до спора. Обе земље декларисале су своје економске зоне које се делимично поклапају. Захтев Хрватске за чланство у Европској унији био је у почетку суспендован, све док се не реши гранични спор са Словенијом. На крају се дошло до решења уз помоћ међународне арбитражне комисије формиране од стране Уједињених нација, а решење су прихватиле обе земље, па је то омогућило Хрватској да настави своје преговоре са Европском унијом. Спор није узроковао никакве друге проблеме, сем поменутог проблема око чланства у ЕУ, чак ни пре доношења споразума о арбитражи.
Поморска граница са Босном и Херцеговином формално је договорена 1999. године, али се неколико прописа и даље оспоравају — полуострво Клек и неколико мањих острва у пограничном делу. Између Хрватске и Црне Горе поморска граница оспорава се у делу код Бококоторског залива, на полуострву Превлака. Ситуација се погоршала заузимањем полуострва од стране Југословенске народне армије и касније од стране војске Србије и Црне Горе, а спор је делимично решен уз помоћ посматрачке мисије Уједињених нација, која је трајала до 2002. године. Хрватска је добила поменуту територију уз одобрење да у тим водама буде присутно и црногорско људство, а проблем је постао далеко мање споран од стицања независности Црне Горе 2006. године.
Спорови око копнених граница Спорови око копнених граница вођени су углавном око мањих делова земље. Спорови око граница између Хрватске и Словеније су спорови око доњег тога реке Драгоње, где Словенија присваја три засеока на левој обали реке; врх Света Гера планине Жумберак, где тачне територијалне претензије никада нису направљене и чини се да се спор води само око касарне на самом врху; и дуж реке Муре, где Словенија захтева да граница иде дуж садашњег корита реке, а не оног које је некада постојало и присваја (углавном, ако не и потпуно ненасељен) део земље у близини села Хотиза. Ови спорови су такође у процесу решавања уз помоћ арбитражне комисије.
Постоје и гранични спорови око појединих територија између Хрватске и Србије. Обе земље данас контролишу једну обалу данашње реке, али Хрватска тврди да граница треба да прати катастарске границе између бивших република СР Хрватске и СР Србије, као што је дефинисано од стране југословенске комисије 1947. године (које су се односиле на старо корито реке); Хрватска такође својим територијама сматра и острва Вуковар и Шаренград која су смештена на Дунаву. Хрватска се спори и са Босном и Херцеговином око појединих територија, тврдећи тако да је канал реке Унчице смештен на десној обали Уне код Хрватске Костајнице граница између ове две државе, док Босна и Херцеговина тврди да сама река Уна представља границу.
Физичка географија Топографија Већина Хрватске је равничарска, па је тако чак 53,42% укупне територије смештено на висинама мањим од 200 m. Равнице се претежно налазе у северним деловима земље, углавном у Славонији која представља део Панонског басена. Предели висине између 200 и 500 m заузимају 25,61% укупне територије Хрватске, док 17,11% Хрватске представљају области висине између 500 и 1.000 m. Надморска висина између 1.000 и 1.500 m карактерише 3,71% укупне територије, док је свега 0,15% државе смештено на висинама већим од 1.500 m. Такозвана “висока” Хрватска, односно предели на висинама већим од 1.500 m, налази се претежно у Динарским Алпима, тачније у Лики и Горском котару, мада постоје и области, иако знатно мање по површини, на тим висинама у читавој држави. Панонски басен и Динарски Алпи, заједно са Јадранским басеном, представљају главне геоморфолошке делове Хрватске.
Јадрански басен