Ђиро д’Италија 2024.

Ђиро д’Италија 2024. () било је 107. издање етапне бициклистичке трке, једне од три Гранд тур трке — Ђиро д’Италије. Старт трке био је 4. маја 2024. у насељу Венарија Реале у Торину, а последња етапа је вожена 26. маја у Риму.

Укупна дужина трке износила је 3.317.5 -{km}-. Првобитно је планирано да се вози 3.408 -{km}-, али је због лошег времена етапа 16 скраћена са 206 на 118,7 -{km}-. Вожена је 21 етапа, уз два дана одмора, након девете и након етапе 15. Етапе су биле класификоване као шест лаких, осам средње тешких, пет тешких и два хронометра. Четири етапе су биле означене са пет звјездица као најтеже, двије су биле означене са четири звјездице, осам са три, пет са двије и двије са једном звјездицом. Било је планирано да се вози укупно 44 успона, од чега 12 прве категорије укључујући Пасо дел Мортироло, Монте грапа и Пасо дело Стелвио, који је требало да буде Чима Копи, девет друге категорије, десет треће и 13 четврте, док нису вожени успони Коле деле Финестре, Мортироло, Пасо ди Гавија, Коле Сестријере, Коле дел’Ањело и Монте Зонколан. Пасо дело Стелвио је уклоњен са руте 14. маја, недељу дана прије него што је требало да буде вожен, због лавина, а нови Чима Копи је био успон Умбраилпас. Пред почетак етапе 16, због великог снијега и кише, етапа је скраћена, није вожен Умбраилпас, а нови Чима Копи био је успон Пасо Села. Укупно је циљ седам етапа био на успону, од чега пет на успону прве категорије, а циљ по једне етапе био је на успонима друге и четврте категорије.

Побједник Ђира 2023. — Примож Роглич, као и трећепласирани Жоао Алмеида, нису возили како би се фокусирали на Тур де Франс, а највећи фаворит био је Тадеј Погачар, двоструки побједник Тур де Франса, који је дебитовао на Ђиру и покушавао је да постане први возач послије Марка Пантанија 1998. који ће освојити Ђиро д’Италију и Тур де Франс исте године. Други фаворити били су побједник Тур де Франса 2018. и другопласирани на Ђиро д’Италији 2023. — Герент Томас, Данијел Мартинез, Ромен Барде, Дамијано Карузо, Тимен Аренсман и Бен о Конор. Поред Погачара, на Ђиру су дебитовали Жилијен Алафилип, Сиан Ојтебрукс, Кристоф Лапорт и Фабио Јакобсен. Доменико Поцовиво је возио по последњи пут и изједначио је рекорд Владимира Панице са 18 учешћа на Ђиру.

Ђиро је освојио Тадеј Погачар, девет минута и 56 секунди испред Данијела Мартинеза, што је била највећа разлика између побједника и другопласираног од 1965. На трећем мјесту завршио је Герент Томас, десет минута и 24 секунде иза Погачара, поставши најстарији возач у историји који је Ђиро завршио на подијуму, као и први који је завршио на подијуму двије године заредом, послије Тома Димулена 2017. и 2018. Џонатан Милан је освојио класификацију по поенима, Погачар брдску класификацију, Антонио Тибери класификацију за најбољег младог возача, а тим Декатлон АГ2Р ла мондијал је освојио тимску класификацију. Од мањих класификација, за које се нису додјељивале мајице, Жилијен Алафилип је освојио класификацију за најагресивнијег возача, Андреа Пјетробон спринт и класификацију за бијег, за највише проведених километара у бијегу, а Филипо Фјорели је освојио интерђиро класификацију, која је уведена први пут послије 2005. Погачар је остварио шест етапних побједа, што је највише на једном Ђиру од 2004. када је Алесандро Петаки остварио девет побједа; Милан и Тим Мерлије су остварили по три.

Трку је због падова, повреда или болести морало да напусти 34 возача, међу којима су били Ојтебрукс, Еди Данбар, Олав Кој, Јакобсен и Бинијам Грмај.

Тимови

мини|десно|Возачи из главне групе током етапе 16.

На трци су учествовала 22 тима, са по осам возача. Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу и били су обавезни да учествују; два најбоља про тур тима за претходну сезону такође су имали аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, док су организатори трке — -{RCS Sport}-, имали право да додијелиле још двије вајлд кард позивнице.

Године 2019. донесено је правило да најбољи про тур тим у рангирању има загарантовано учешће на свакој ворлд тур трци наредне сезоне, а другопласирани има загарантовано учешће на свим једнодневним ворлд тур тркама. Током 2022. донесено је правило о испадању два најслабија тима из ворлд тура на крају периода бодовања од три године, за период од 2020. до 2022. године, када тимовима истичу трогодишње лиценце, након чега је донесено правило да два најбоља про тур тима имају загарантовано учешће на свим ворлд тур тркама, а трећи на једнодневним тркама током наредне сезоне. Лото—дестини и Израел—премијер тех су били најбољи про тур тимови на крају сезоне и имали су загарантовано учешће на свим ворлд тур тркама, док је Уно—Х мобилити имао загарантовано учешће на једнодневним ворлд тур тркама. Лото—дестини је одбио да учествују на трци, пропуствши је другу годину заредом. Специјалне позивнице су објављене 23. јануара 2024. године, а добили су их ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане, Полти—комета и Тудор про сајклинг.

Од 176 возача, њих 59 возило је Ђиро по први пут. Возачи који су наступили долазили су из 29 држава; пет држава је имало преко десет возача: Италија (43), Француска (22), Белгија (14), а Њемачка и Холандија по 12. најмлађи возач био је Ђулио Пелицари из тима ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане, са 20 година, док је најстарији био Доменико Поцовиво, такође из тима ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане, са 41 годином, који је возио Ђиро по рекордни 18 пут.

-{UCI}- ворлд тур тимови:

Алпесин—декунинк Аркеа—бб хотелс Астана Казахстан Бахреин—викторијус Бора–ханзгро Визма—лејз а бајк Групама—ФДЈ Декатлон АГ2Р ла мондијал ДСМ—фирмениш постнл ЕФ едукејшон—изипост Инеос гренадирс Интермарше—ванти Кофидис Лидл—трек Мовистар Судал—Квик-степ УАЕ тим Емирејтс Џејко—алула

-{UCI}- про тур тимови:

ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане Израел—премијер тех Полти—комета Тудор про сајклинг

Фаворити

мини|десно|Тадеј Погачар, био је главни фаворит за освајање Ђиро д’Италије.

Највећи фаворит за освајање био је Тадеј Погачар, двоструки побједник Тур де Франса, који је по први пут возио Ђиро д’Италију. Прије Ђира, освојио је Страде Бјанке соло нападом на 81 -{km}- до циља, Вуелта а Каталуњу, гдје је остварио четири етапне побједе на седам етапа и освојио је брдску и класификацију по поенима,, као и Лијеж—Бастоњ—Лијеж нападом на 35 km до циља. Истакао је да послије Ђира планира да вози Тур де Франс, како би покушао да постане први возач послије Марка Пантанија 1998. који ће освојити Ђиро и Тур исте године, изјавивши да би волио да постигне оно што је Пантани. Њега су подржали медији, који су сматрали да може да освоји обје трке, а такође га је подржао Мигел Индураин, док је Ремко Евенепул изјавио да ако постоји неки возач који може да освоји Ђиро и Тур исте године, да је то Погачар. Други фаворити за генерални пласман били су Герент Томас, побједник Тур де Франса 2018. који је Ђиро д’Италију 2023. завршио на другом мјесту, изгубивши од Приможа Роглича на хронометру на етапи 20, последњој такмичарској етапи, након што је имао предност од 26 секунди пред хронометар, Ромен Барде који је Тур де Франс два пута завршио на подијуму, Бен о’Конор, Данијел Мартинез, Еди Данбар и Сијан Ојтдебрукс, Антонио Тибери и Дамијано Карузо, који је Ђиро 2021. завршио на другом мјесту, а 2023. на четвртом. Возили су такође Хју Карти и Мајкл Вудс, који су завршавали у првих десет на гранд тур тркама, као и Наиро Кинтана, побједник Ђира 2014. који се вратио такмичењу послије једногодишње паузе током које је био без тима и једини је бивши побједник који је стартовао трку 2024.

мини|лево|Џонатан Милан, побједник класификације по поенима 2023.

Класификацију по поенима је 2023. освојио је Џонатан Милан, који је 2024. прешао у други тим, али је поново био највећи фаворит за освајање класификације. Послије Милана, највеће шансе су даване Олаву Коју, који је дебитовао на Ђиру, а на Тур оф Бритејн трци 2023. остварио је четири побједе заредом, на прве четири етапе. Поред Која, за тим Визма—лејз а бајк требало је да вози и Ваут ван Арт, али је пао на Дварс дор Фландерену, због чега је морао да пропусти преостале класике и Ђиро. Остали фаворити били су Тим Мерлије који је остварио по једну етапну побједу на Ђиру и Туру, Кејден Гроувс који је освојио класификацију по поенима на Вуелта а Еспањи, Лоренс Пичи, Бинијам Грмај и Фабио Јакобсен.

У брдској класификацији највећи фаворит је такође био Погачар, који је два пута када је освојио Тур де Франс такође освојио и брдску класификацију. Флоријан Липовиц је возио у тиму заједно са Мартинезом, али након што је завршио Тур де Романди на трећем мјесту у генералном пласману, сматрао се једним од фаворита за брдску класификацију на Ђиру. Остали фаворити били су Вудс, Лоренцо Фортунато, Филипо Цана, Маури Вансевенант, Мајкл Сторер и Ејнер Рубио.

Највећи фаворит у класификацији за најбољег младог возача био је Тимен Аренсман, који је Ђиро 2023. завршио на шестом мјесту у генералном пласману и на другом мјесту у класификацији младих возача. Други велики фаворити били су Ојтебрукс, који је дебитовао на Ђиру, а 2023. је завршио Вуелта а Еспању на осмом мјесту, Антонио Тибери, који је такође дебитовао на Ђиру, као и Лук Плап који је прије трке завршио Париз—Ницу на шестом мјесту. Остали фаворити били су Липовиц, Ђулио Пелицари, Валентен Паре Пентре и Вансевенант.

Новчане награде

Укупан новчани фонд на износио је 1.606.160 евра, док је наградни фонд на Тур де Франсу 2023. износио 2.308.200 евра. Побједник је добио 265.668 евра, другопласирани 113.412, трећепласирани 68.801, а новчане награде добили су возачи који су завршили до 20 мјеста у генералном пласману. Побједници класификације по поенима и класификације за најбољег младог возача добијали су по 10.000, другопласирани по 8.000, трећепласирани по 6.000, четворочлани 4.000 и петопласирани 2.000 евра. Побједник брдске класификације добио је 5.000 евра, другопласирани 4.000, трећепласирани 3.000, четвртопласирани 2.000 и петопласирани 1.000 евра. У тимској класификацији, новчане награде добијало је пет најбољих тимова, од 5.000 за побједника до 1.000 евра за петопласирани тим. У избору за најагресивнијег возача цијеле трке, побједник је добио 5.000 евра, другопласирани 4.000, а трећепласирани 3.000, док је најагресивнији возач на свакој појединачној етапи добијао по 1.000 евра. Лидер генералног пласмана добијао је по 2.000 евра дневно, лидери брдске, класификације за најбољег младог возача и класификације по поенима добијали су по 750 евра, а такође, по тројица возача која су на свакој појединачној етапи освојили највише бодова у брдској, као и у класификацији по поенима, добијали су по 700, 400 и 200 евра.

Побједник сваке етапе добијао је 11.010 евра, другопласирани 5.508, трећепласирани 2.753, а новац је добијало првих 20 возача на етапи, са тим да су возачи од десетог до 20 мјеста добијали по 276 евра. На трци су постојале бројне мање класификације, како би новац зарадили и слабији тимови. Побједник спринт класификације добио је 8.000 евра, док су награде добили петорица првопласираних, а петорица првопласираних на сваком пролазном циљу на свакој етапи добијали су од 500 до 100 евра. Побједник класификације за бијег добио је 5.000 евра, а возач који је провео највише километара у бијегу на свакој етапи добијао је по 200 евра. Побједник интерђиро класификације добио је 7.000 евра, а награде су добила петорица првопласираних возача, док су на свакој етапи награде такође добијала петорица првопласираних, од 1.500 до 300 евра.

+ Новчане награде на крају тркеПозицијаКласификације 20п 20п Генерални пласман Брдскакласификација Класификацијапо поенима Најбољимлади возач Тимови Најагресивнијивозач Спринткласификација Интерђирокласификација Класификацијаза бијег1. 2. —3. 4. — 5. 6—7. — — —8—9. 10. 11—20. Дневно

+ Новчане награде на етапамаПозиција на етапамаЕтапе Циљ Спринткласификација Брдскакласификација Класификацијапо поенима Најбољи тим Интерђирокласификација Најагресивнијивозач Бијег1. 2. —3. 4. — 5. 6—7. 8—9. 10—20.

Рута и етапе