Елизабет „Лиз” Шо () измишљени је лик у британској научнофантастичној телевизијској серији Доктор Ху који је тумачила Керолајн Џон. Она је цивилна чланица UNIT-а, међународне организације која брани Земљу од ванземаљских претњи, и била је сапутница Трећег Доктора током седме сезоне, 1970. године. Лиз се појавила у 4 приче (25 епизода).
Појављивање Телевизија Лиз Шо се први пут појављује у првом серијалу седме сезоне, Напад из свемира (1970), пошто ју је са Универзитета у Кембриџу ангажовао бригадир Летбриџ-Стјуарт као научну саветницу UNIT-а. Она је бриљантна научница, стручњак за метеорите, са дипломама из медицине, физике и десетак других предмета. Њена опсежна обука је, међутим, још увек бледа у поређењу са Докторовим сопственим знањем о универзуму и научним принципима који су далеко изнад земаљских. У почетку скептична према амбицији -{UNIT}--а да брани планету од ванземаљских инвазија, Лиз мења мишљење када упозна новорегенерисаног Доктора и укључи се у осујећивање планова Нестенске свести и њених анимираних пластичних Отонаца.
Лиз наставља да ради са Доктором и -{UNIT}--ом током сусрета са Силуријанцима, такозваним „Амбасадорима смрти” и пројектом „Пакао”, где Доктор такође сусреће вођу секције Елизабет Шо — алтернативну верзију ове научнице из паралелног универзума. Она на крају даје отказ у -{UNIT}--у и враћа се у Кембриџ; у самој серији није било „опроштајне сцене” за Лиз, већ је њен одлазак једноставно објавио бригадир на почетку серијала Терор Отонаца (1971). Наводно је рекла бригадиру да је све што је Доктору заиста потребно неко ко ће му додавати епрувете и говорити му колико је бриљантан.
Лизин живот након напуштања -{UNIT}--а није истражен у серији. У серијалу Седмог Доктора, Бојно поље (1989), Доктор даје Ејс лажну личну карту са именом Елизабет Шо. Поред тога, у дводелној епизоди спиноф серије Авантуре Саре Џејн, Смрт Доктора (2010), пуковница Тија Карим помиње да „госпођица Шо не може да се врати са Месечеве базе до недеље”. Керолајн Џон се појавила као привидна слика Лиз у епизоди поводом 20. годишњице серије, „Пет Доктора“ (1983), и као сама Лиз у добротворном специјалу Димензије у времену из 1993. године.
Други медији Керолајн Џон је такође играла Лиз Шо у серијалу прича за кућне медије које је продуцирао BBV под заједничким насловом P.R.O.B.E., у којима њен лик ради са организацијом за истраживање паранормалних појава сличној -{UNIT}--у, под називом „Биро за претернатурална истраживања”. Џонова се касније вратила улози Лиз у пет аудио прича издавачке куће Big Finish, које је њен лик приповедао: Плави зуб (2007), Сенка прошлости (2010), Стражари нове зоре (2011), Бинарно (2012) и Последња објава (2012). Потоња прича представља Роуену Купер као Лизину мајку Емили, а планирани наставак није завршен због смрти Керолајн Џон у јуну 2012, иако се Куперова поново појављује као Емили Шо у аудио-драми Клаустри ужаса, где помаже Четвртом Доктору и Лили у истраживању мистерије на свом колеџу.
Ћерка Керолајн Џон, Дејзи, преузела је улогу своје мајке у Авантурама Трећег Доктора — Пети том: Приморд, где је Лиз заражена узорцима Сталмановог гаса и психолошки изопачена како би покушала да зарази читаво човечанство, скоро инфицирајући Доктора, све док он не успе да пошаље упутства бригадиру и Џо Грант о томе како би могли да му помогну да се одупре мутацији довољно дуго да пронађе лек. Дејзи је поново играла ову улогу у 9. серијалу Дневника Ривер Сонг, где је Лиз постављена на место помоћнице нове привремене научне саветнице -{UNIT}--а, Ривер Сонг — Докторове будуће жене — док је Доктор иначе заузет.
Роман Гарија Расела Ваге неправде из 1996. такође истражује догађаје око Лизине оставке у -{UNIT}--у. Лиз се додатно појављује са -{UNIT}--ом у роману серијала Нестале пустоловина, Око дива (1996), као и роману серијала Раније Докторове авантуре, Ђаволски гоблини са Нептуна (1997). Ваге неправде директно признају да је Лиз напустила -{UNIT}- јер се осећала сувишно поред Доктора и желела да се више посвети научним истраживањима, при чему јој Доктор говори да разуме њене разлоге и да жали што нису могли да проведу више времена заједно као пријатељи. Лиз на крају путује у ТАРДИС-у са Трећим Доктором и Џо Грант у другом роману Ранијих Докторових авантура, Наднице за грех (1999), који се дешава након што је Доктор повратио своју слободу и покушао да је одведе да присуствује Тунгуској експлозији, што је случајно довело до тога да су ухваћени у истину о смрти Григорија Распућина. Њена паралелна верзија се појављује у роману Врелина крви, где је још увек део -{UNIT}--а и бори се против Силуријанаца у свету где је Доктор умро пре него што је победио гмизавце. Према роману Невиних нових пустоловина из 1997. године, Вечни вапај, аутора Џима Мортимора, Лиз умире 2003. године као жртва ванземаљског терраформирајућег вируса који је задобила као део екипе -{UNIT}--а која је истраживала ванземаљски артефакт на Месецу, упркос напорима Седмог Доктора и његовог тадашњег сапутника, Криса Квеја, да је спасу.
Кастинг и карактеризација Улога Лиз Шо припала је Керолајн Џон, коју је одлазећем продуцентском тиму Питера Брајанта и Дерика Шервина препоручио Џејмс Селан Џоунс. Иако је Џонова редовно радила у позоришту (укључујући и за Националну позоришну трупу под вођством Лоренса Оливијеа), била је фрустрирана што није добијала улоге на телевизији. Према неколико DVD издања серије Доктор Ху и интервјуима са самом глумицом, Џонова је предузела драматичан корак тако што се сликала у бикинију и послала фотографију продуцентима BBC-ја. Ова фотографија је завршила на Брајантовом столу.
Након што се појавила у 25 епизода које су чиниле четири приче седме сезоне, Џонова је напустила серију јер је била трудна са својим првим дететом, а нови продуцент Бери Летс већ је одлучио да јој не продужи уговор. Летс и уредник сценарија Теренс Дикс сматрали су да је лик био неуспешан, јер по њиховом мишљењу није испуњавао улогу сапутнице која поставља Доктору питања ради објашњавања радње и делује као замена за публику. Године 1978. Џонова је изразила помешана осећања о својој улози Лиз, рекавши: „У почетку сам била узбуђена што ћу бити паметна девојка, али све што су редитељи заиста желели било је да будем секси. Било је огромно напрезање изгледати гламурозно на хладним глинокопима и депонијама смећа. Уживала сам у серији, али сам после неког времена почела да је доживљавам као ограничавајућу.” Џонова је наставила да се појављује на конвенцијама обожавалаца од 1990-их па надаље.
Џонова је посебно уживала у својој улози „тоталитарне” верзије Лиз приказане у алтернативном универзуму у серијалу Пакао, а није јој се свидело кад је морала да се врати улози „нормалне” Лиз.Pixley, Andrew, "DWM Archive: Inferno", Doctor Who Magazine, #305, 27 June 2001, Panini Comics, p. 41. Лиз се често сматра више Докторовом асистенткињом него традиционалном сапутницом јер никада није путовала ТАРДИС-ом. За разлику од других сапутника „саучесника”, Лиз служи као мост између Докторовог света и приземнијег -{UNIT}--а. Такође је описана као зрелија и равноправнија Доктору од претходних пратилаца. Након глумичине смрти 2012. године, тадашњи шоуранер Стивен Мофат описао је Лиз као „не само помоћницу, већ и научницу за себе” и као пример свог става да „Докторови сапутници никада не би требало да буду његови помоћници — они су људи који га држе на опрезу”.
Пријем Кристофер Бан са веб-сајта The A.V. Club описао је Лиз као „пропуштену прилику”, јер је провела веома кратко време као Докторова асистенткиња и чинило му се да „продуценти заправо нису знали шта да раде са снажним, паметним женским ликом”. Бан је такође прокоментарисао да су Лизин „цинизам и скептицизам биле добре особине за једног научника, али и понекад одбојна карактерна црта”. У анализи серијала Доктор Ху и Силуријанци за Doctor Who: The Television Companion, Дејвид Џ. Хау и Стивен Џејмс Вокер били су позитивни према Лиз, за коју су рекли да је „веома добар контрапункт, далеко од ранијих наивних младих сапутница”.
Писац часописа Radio Times, Марк Брекстон, написао је да се, упркос свом кратком појављивању „Лиз етаблирала захваљујући свом бриљантном уму, низу лудих одела и врхунском професионализму Керолајн Џон као глумице”. Брекстон је такође сматрао да је „била превише брижна да би била хладна” и да, упркос томе што она и Доктор нису имали „сапутничку блискост” која се касније виђала код Џо Грант и Саром Џејн Смит, међу њима је постојало „урођено поштовање” једно према другом. Брекстонов колега Патрик Малкерн, премда је Џонову назвао „даровитом глумицом”, критиковао је начин на који је Лиз била „сувише строго стилизована” у свом првом појављивању. Ијан Беримен из SFX-а такође је критиковао Лиз у серијалу Напад из свемира, написавши да је била „толико саркастична да је била иритантна”. Вил Салмон из истог часописа навео је Лизин одлазак као један од најгорих у серији, пошто је она једноставно „[нестала] између сезона”. Џон Синот са веб-сајта DVD Talk сматрао је да Џонова понекад може деловати „помало укочено” и да није имала много хемије са Пертвијем, највероватније због њиховог приватног односа.
Читаоци Radio Times-а су 2010. прогласили Лиз за 27. најбољу Докторову сапутницу, од укупно 48 понуђених. У филму Прометеј Ридлија Скота из 2012. године, лик Номи Рапас се зове др Елизабет Шо; др Николас Пилај, предавач са одсека за филмске и телевизијске студије Универзитета у Ворику, тврди да је ово била референца на лик из Доктора Хуа, јер је Скот радио за BBC као дизајнер. Међутим, ово је у потпуности спекулација, а ни Скот, ни сценаристи Прометеја никада званично нису изјавили да је име намерно коришћено у том смислу.
Референце
Категорија:Измишљени ликови Категорија:Доктор Ху