мини|335x335п|Праотац Исак благосиља сина Праоци (грч. προπατερες, προπατως) – у хришћанству назив за претке Исуса Христа по телу. У праоце спадају старозаветни патријарси (грчки πατριαρχης - предак, праотац), који се сматрају прецима јеврејског народа и човечанства у целини. Црква одаје почаст десеторици претпотопних патријарха, који су, према Светом писму, били узори побожности и чувари обећања и пре давања Закона Израиљу и одликовали су се изузетном дуговечношћу; све до Јакова и Јосифа, чијом смрћу је завршена патријархална ера библијске историје, патријархе је карактерисала непосредна комуникација са Богом. Као преци Исуса Христа, праоци су укључени у историју спасења коју разматра хришћанска сотериологија и у историју кретања човечанства ка Царству небеском.
У ширем смислу, праоци у Православној цркви подразумевају све старозаветне свете, поштоване као извршиоце воље Божије у светој историји пре новозаветне ере. Истовремено, свети преци Христови, уврштени у Његов родослов и прибрајају се Светим оцима.
Често се само три патријарха називају прецима - прецима јеврејског народа: Аврам, Исак и Јаков. По њима и четири прамајке – Сару, Ребеку, Рахелу и Лију. У јеврејској традицији, Аврам, Исак и Јаков се називају и патријарсима и очевима (праоцима) (хебрејски: שלשת האבות – „три праоца“).
Недељу светих праотаца и недељу светих отаца уочи прослављања Рождества Христовог Православна црква посвећује успомени на старозаветне свете претке Исуса Христа.
Преци
Препотопни преци
Преци:
Адам, Авељ, Сит.
Патријарси:
Адам, Сит, Енос, Кенан, Малелеил, Јаред, Енох, Метузалем, Ламех, Ноје.
У реду праотаца такође се поштују:
Праведни Авељ, син Адамов Праведни Сем, син Нојев Праведни Јафет, син Нојев
Преци после потопа
Патријарси:
Арфаксад, син Семов Кајнан, син Арфаксадов Салин, син Кајнанов Ебер, син Салинов Фелек, син Еберов Рагав, син Фелеков Серух, син Рагавов Нахор син Серухов Тера син Нахоров
У ери после Великог потопа и пре давања Закона Мојсију, међу патријарсима су били Аврам, Исак, Јаков и Јосиф, а потоњи је окончао патријархални период библијске историје. Такође међу праочевима ове ере су Мелхиседек и Јов.
Хришћанска традиција у делима ових патријарха види провиђење, старозаветно ишчекивање новозаветне историје: дакле, Аврамова жртва Исака предочава, према патристичким тумачењима, смрт на крсту и васкрсење Христово. Овакво просветитељско (типолошко) тумачење одразило се у хришћанској химнографији (сећање на старозаветне патријархе у служби Господњих и Богородичиних празника) и иконографији.
Следећи потомци Јакова, сина Исаковог, поштовани су као преци укључени у календар Православне цркве:
Рувим Симеон Леви Јуда Дан Неталим Гад Асир Исахар Зебулун Јосиф Венијамин пророк Мојсије Првосвештеник Арон, Мојсијев брат Првосвештеник Елеазар, син Аронов Хор, Мојсијев друг Симон, велики свештеник Јошуа Варак Гидеон Самсон Јефтај пророк Самуило Јесеј, Обедов син Краљ-пророк Давид, син Јесејев Цар Соломон, син Давидов пророк Натан пророк Илија пророк Јелисеј цар Језекија цар Јосија, син Амонов Праведни Зоровавељ Исус, син Јоседеков Немија Праведни Захарија, отац Јована Крститеља Јован Крститељ.
Међу праоцима су и четири велика пророка: Исаија, Јеремија, Језекиљ, Данило, као и дванаест мањих пророка и три младића: Ананија, Азарија и Мисаило.
У праочеве спадају и праведни Јоаким и Ана, родитељи Богородице, и праведни Јосиф, заручник Богородице. Цар Давид се назива и оцем Божијим.
Праматере Поред Свете Ане, у реу праотаца се поштују и следеће старозаветне жене:
Прамајка Ева Праведна Сара, жена Авраамова Праведна Ребека, жена Исакова Праведна Лија, Јаковљева прва жена Праведна Рахила, друга жена Јаковљева Праведна Мирјам, Мојсијева сестра Праведна Рава, становница Јерихона Праведна Дебора, која је судила Израелу Праведна Јаила, која је убила Сисеру Праведна Рут пророчица Хулдама Праведна Јудита, која је убила Олоферна Праведна Јестира, која је избавила јеврејски народ од Амана Праведна Ана, мајка пророка Самуила Праведна Сузана
Историја Поштовање старозаветних праотаца у хришћанској цркви посведочено је најмање од друге половине 4. века. Претпоставља се да сеже до праксе јудео-хришћанских заједница првих векова хришћанства и везује се првенствено за Јерусалимску цркву.
Старозаветни свети помен се у обреду Свете Литургије у заступничкој молитви пред причешће: „Да нађемо милост и благодат код свих светих, праотаца, отаца, патријарха, пророка који су Ти од памтивека угађали...“ ( Литургија Светог Василија Великог). Такав помен се већ јавља код Светог Кирила Јерусалимског (који се упокојио 386. године), који је написао: „Тада се сећамо патријараха, пророка, апостола и мученика који су умрли пре Христа, да би Господ примио ову жртву њиховим молитвама. и њихово заступништво“.
Недеља Светих Отаца Православна црква Недељу светих праотаца и недељу светих отаца – дане сећања са овим датумом – посвећује успомени на старозаветне свете и претке Исуса Христа. У овом случају, реч недеља се схвата као литургијски термин који значи „недеља“. Недеља светих праотаца обележава се претпоследње недеље уочи Рођења Христовог и пада између 24. децембра (11. по јулијанском календару) до 30. децембра (17. по јулијанском календару).
У Недељу Светих, Праотаца и Недељу Светих, Црква Отаца се сећа свих старозаветних патријарха, од Адама до Јосифа Обручника, и свих старозаветних праведника који су се оправдали вером у долазећег Месију. У црквеним песмама они су поименично наведени.
Референце
Категорија:Светитељи Категорија:Старозаветни пророци