мини| Блај са виолином мини| Берди Блај (1905) мини| Бердис Блај-Ричардсон Бердис Блај-Ричардсон (24. март 1871, Су Сити, Ајова – 23. јун 1935, Чикаго, Илиноис) познатија као Берди Блај, била је америчка пијанисткиња. Са 5 година била је "чудо од детета" коју су подучавали најбољи учитељи у Сједињеним Државама и Европи. Са 10 година одржала је концерте у Лондону и другим европским градовима. Била је једина Американка која је тако млада свирала на оркестарским концертима.

Почела је обуку у Њујорку код Едмунда Нојперта и Рафаела Џозефија. Затим је отишла на Краљевску музичку академију у Лондону. По повратку у САД, свирала је концерте у источним градовима са Зајдл оркестром. Антон Зајдл и Вилијам Стајнвеј су јој саветовали да студира у Немачкој, што је радила шест година, прво код Ханса фон Булова, затим на Краљевској високој школи у Берлину и на крају код Антона Рубинштајна. Била је једина америчка ученица коју је Рубинштајн икада узео. Била је два пута гост у Белој кући у Вашингтону.

Младост и образовање Бердис Блај је рођена у Су Ситију, у Ајови, 24. марта 1871. године. Међутим, провела је мало времена у Су Ситију, а много више са својом баком у Јужној Индијани да је тамо сматрала свој дом. До 1887. живела је у Кентланду, у Индијани.

Са очеве стране, Блај је била у сродству са Џоном Хенкоком, једним од потписника Декларације о независности, и са Лијевима из Вирџиније. Преци њене мајке припадали су енглеском племству.

Блај је показала љубав према музици у раном детињству. Са пет година свирала је на концертима у Чикагу.

Неко време Блај је наставила студије у Њујорку код Едмунда Нојперта, Едварда Моленхауера и Рафаела Џозефија. У Лондону је студирала на Академији, освајајући медаље. После серије концерата у главним источним градовима, где је дочекана са савршеним овацијама и где је свирала са оркестром Антона Зајдла, Зајдл и Вилијам Стајнвеј су били толико импресионирани њеним дивним талентом да су је позвали да оде у Немачку. У Немачкој је студирала код Ханса фон Буелова, на Краљевској високој школи у Берлину и на крају код Антона Рубинштајна.

Високо образована, лингвиста, Блај је и сликала са уљаним и воденим бојама. Студирала је сликарство у Гросвенор галерији у Лондону. Њена прва изложена слика, насликана када је имала 14 година, продата је за 75 долара.

Каријера

Младост Први пут се појавила у Њујорку новембра 1886, у Стајнвеј Холу.

Током девет година свог боравка у иностранству, обилазила је главне европске градове и свирала на друштвеним забавама за чланове краљевских породица Енглеске и Немачке, као и угледне личности попут баронице Ротшилд, царице Еугеније, и принцезе Бизмарк.

Са десет година направила је сензацију у Лондону и европским градовима својим изванредним свирањем и добила похвале најстрожих критичара у Лондону, Паризу, Дрездену, Берлину, Бечу и другим великим музичким центрима. Свирала је пред неколико европских дворова, главним племством и најугледнијим људима, друштвеним и уметничким, у сваком посећеном граду. Са једанаест година дебитовала је на оркестарским концертима у Лондону и широм Европе са успехом. Свирала је по сећању концерте, сонате и друге композиције Менделсона, Бетовена, Шумана, Листа, Шуберта и Шопена. Могла је да свира цео клавикорд без нота и да транспонује у сваком тону. Добила је много сертификата и медаља, а славили су је и дивили јој се као малом „чудесном детету“.

Почетком 1890-их свирала је на више од 200 концерата и мјузикала у америчким, енглеским и европским градовима. Била је одлична виолинисткиња, ученица школе Јоаким у Берлину.

Касније је уписала студије код Антона Рубинштајна, који је са одушевљењем хвалио њене бројне музичке квалитете и представио је истакнутим немачким музичарима као „великог америчког пијанисту“. Блај је написала своје реминисценције на великог мајстора за Музички курир, а затим прерадила за читање пред Удружењем аутора и истакнутим клубовима. Штампа је опширно копирала овај и друге чланке и доказала да је Блај такође била талентован писац. Блај је користила Стејнвеј клавир од самог почетка своје каријере.

Вероватно ниједан Американац никада није уживао у пријатељству толико угледних људи у земљи и иностранству, а Блај је имала толико сувенира захвалности, поклона из скоро сваког места где је била, а јединствена и занимљива колекција показала је да је знала да их цени. Међу њеним стотинама фотографија са аутограмом била је и једна Лонгфелоуа, који ју је назвао „малом златокосом принцезом“. Банкрофт, историчар, послао јој је корпе ружа из својих ружичњака: „Чак су и руже цветале лепше у њеном присуству." Ту је била и слика галантног генерала Шермана, који јој је дао писмо за амбасадора на двору Светог Џејмса, песника Џејмса Расела Лоуела, у коме је писало: „Са овим шаљем најслађу песму на енглеском језику, под називом Берди Блај.“

Касније године 18. септембра 1901. удала се за Вилијама Б.С. Ричардсона, М.Д, и настанили су се у Чикагу.

Године 1921. Блај је провела три и по месеца у Калифорнији. На путу до тамо одржала је рецитале у Тексасу у Бомонту, Хјустону и Сан Антонију. Ово је била њена седма сезона у Сан Антонију, где је одржала рецитале пред водећим музичким организацијама и факултетима, и два пута је свирала са Симфонијским оркестром, под вођством Артура Класена. У њену част приређиване су вечере и пријеми, а Клара Медисон јој је посветила своју „Berceuse“. У Калифорнији, Блај је одржала свој први рецитал у Сан Хозеу. Појавила се и у Сан Франциску и Помони. У Лос Анђелесу, Блај је била гост клуба Гамут на вечери за Ноћ дама; такође и Клуба музичара. Провела је неколико дана са Дином и Етелберт Грабил; Дин Грабил је посветио своју најновију композицију Блај. У Сан Франциску сер Хенри Хејман, декан музичара у Калифорнији, приредио је „кафу“ за Блај и поклонио јој фотографију са аутограмом. Блај је обновила пријатељство са госпођом Израел Проктор, чији је муж био калифорнијски хирург. Била је и гост Лулу Блумберг, председнице Пацифичког музичког друштва. Блај је умрла 23. јуна 1935.

Напомене

This article incorporates text from this source, which is in the public domain: American Medical Association (1901). Journal of the American Medical Association. Vol. 37 (Public domain ed.). American Medical Association. This article incorporates text from this source, which is in the public domain: F.A. North & Company (1887). North's Philadelphia Musical Journal (Public domain ed.). F.A. North & Company. This article incorporates text from this source, which is in the public domain: Ffrench, F. (1899). Music and Musicians in Chicago: The City's Leading Artists, Organizations and Art Buildings, Progress and Development (Public domain ed.). Ann Arbor, Michigan: F. Ffrench. This article incorporates text from this source, which is in the public domain: The Music Magazine-musical Courier (1921). The Music Magazine-musical Courier. Vol. 83 (Public domain ed.). The Music Magazine-musical Courier. This article incorporates text from this source, which is in the public domain: Lockwood (1902). Musical Courier. Vol. 44 (Public domain ed.). New York: Lockwood. This article incorporates text from this source, which is in the public domain: Rosary Press (1903). The Rosary Magazine. Vol. 23 (Public domain ed.). Rosary Press. This article incorporates text from this source, which is in the public domain: Willard, Frances Elizabeth; Livermore, Mary Ashton Rice (1893). A Woman of the Century: Fourteen Hundred-seventy Biographical Sketches Accompanied by Portraits of Leading American Women in All Walks of Life (Public domain ed.). Moulton. p. 100.

Референце

Литература

Категорија:Умрли 1935. Категорија:Рођени 1871. Категорија:Жене у уметности Категорија:Амерички пијанисти