Одисеја (), такође позната под насловом Авантуре Одисеја (), мини-серија је од осам епизода заснована на Хомеровој Одисеји, први пут емитована на италијанској телевизији RAI 1968. године. Серија је снимана у копродукцији Италије, Француске, Западне Немачке и Југославије, а режирао ју је Франко Роси, коме су асистирали Марио Бава и Пјеро Скивацапа. У главним улогама су били Беким Фехмију као Одисеј и Ирена Папас као Пенелопа, док су споредне улоге, између осталог, тумачили Самсон Берк, Барбара Бах и Рено Верле. Многи критичари сматрају ову серију највернијом адаптацијом Хомеровог епа.

Радња Прва епизода: Телемах и Пенелопа thumb|left|Пенелопа док је ткала платно

Богиња Атена, срећна што је краљ Одисеј близу повратка на своју родну Итаку, под маском краља Мента, стиже на острво да се увери да ће Одисеј бити добро дочекан, али није тако: иако га двадесетогодишњи принц Телемах дочекује са поштовањем, Мент открива да палату краља Итаке опседају бројни арогантни локални племићи, просци, који са нестрпљењем чекају да краљица Пенелопа одлучи кога ће од њих узети за новог мужа, претпостављајући да је Одисеј умро пошто је прошло двадесет година од његовог одласка у Троју. Просци без резерве пљачкају подрум и оставу палате. Пенелопа покушава да одгоди удају изјављујући просцима да мора да тка платно у част свог свекра Лаерта, али сваке вечери уништава оно што је претходно исткала и почиње поново следећег јутра.

Телемах, на предлог Мента (који нестаје како је и дошао), најављује градску скупштину да би могао да сазна ко је на његовој страни и ко је спреман да га прати на путу краљу Нестору, најстаријем команданту који је учествовао у Тројанском рату, у потрази за вестима о Одисеју. На скупштину стижу и просци, тврдећи да имају право да просе краљицу због Одисејевог дугог одсуства и чињенице да Пенелопа проводи превише времена у ткању. На ове одговоре, људи са Итаке ћуте и не усуђују се да се супротставе, али пророк Египтије, приметивши сокола који седи на зидинама палате, види успех Телемаховог путовања, али га просци исмевају. Следећег јутра, Телемаху се придружује очев пријатељ и саветник Ментор (опет прерушена Атена) који му даје брод и морнаре да стигне до острва Пил, и краља Нестора. Пре поласка, Телемах тражи од дојкиње Еуриклеје да ништа не говори Пенелопи. Током ноћи, Меланто, млада слушкиња палате која је љубавница Еуримаха, једног од просаца, издаје Пенелопу откривајући просцима шта краљица ради свом платну сваке ноћи. Откривена, Пенелопа је приморана да заврши платно.

Сутрадан су просци приметили одсуство Телемаха и открили, претећи продавцу брода, да је он заиста отишао да потражи вести о свом оцу. Забринут да ће се његово истраживање показати успешно, Антиној, вођа просаца, предлаже да направе заседу Телемаху. Стигавши на Пил усред церемоније жртвовања вола Посејдону, Телемах се придружује Нестору након церемоније. Краљ прича Телемаху о вечери пре него што се вратио из Троје: било је оних који су, као Одисеј, хтели да казне савезнике Тројанаца и оних попут Менелаја који су хтели да се врате кући; после неколико расправа, ахејска флота се раздвојила и Нестор од тада није чуо ништа о Одисеју, па саветује Телемаха да оде у Спарту, код Менелаја, са његовим сином Писистратом, који ће га водити. Медонт, гласник, чувши просце, трчи да упозори Пенелопу која се, након тренутка љутње на Еуриклеју што јој ништа није рекла, моли за сигурност свог сина.

Ноћу, Пенелопи у сан долази Атена, под маском њене сестре Ифтиме, која је уверава да богови чувају њеног сина, али и Одисеја. У последњој сцени се коначно појављује лик Одисеја: усамљени човек на бедном сплаву препуштен на милост и немилост таласима који га удаљавају од коначног одредишта.

Друга епизода: Одисеј, Наусикаја и Калипса На почетку друге епизоде води се расправа између Зевса и Атене, где се њих двоје слажу да је Посејдон довољно мучио Одисеја и да је време да се његова патња заврши. Одисеј је доживео бродолом крај једног острва и, пронашавши уточиште, залута у шумарак и заспи на постељи од опалог лишћа. Острво на које је Одисеј стигао је Схерија, где живе Феачани, а Атена у сну стиже младој принцези Наусикаји, под маском далеке пријатељице, говорећи јој да треба да се припреми за њен све ближи брак и да треба да оде са слушкињама на ушће реке да оперу рубље. Следећег дана Наусикаја одлази на реку и након што опере рубље, у жбуњу угледа прљавог човека, нагог и нагрђеног сољу и лишћем на којем је спавао. Све девојке беже осим Наусикаје, која зачуђено гледа у очајног човека. Одисеј је такође донекле опчињен лепотом девојке и упоређује је са богињом, а затим је моли да га поведе са собом у палату.

thumb|left|Сусрет између Одисеја и Наусикаје

Подстакнута богињом, а и својим срцем, Наусикаја је окупала и оденула Одисеја, али тражи од њега да је не прати у палату, како млади не би помислили да га је одабрала за мужа. По њеној жељи, он одлази сам до палате, где је представљен њеним родитељима, Алкиноју и Арети. Њих двоје, као и племићи у палати, сумњичави према свим странцима који долазе у њихову земљу, засипају га питањима. Да не би изазвао пометњу, Одисеј се претвара да је бродоломни путник у потрази за заштитом. Алкиној прича да је његов народ давно боравио у земљи киклопа, монструозних и насилних створења, која су им непрестано угрожавала животе; па су одлучили да се преселе уз помоћ богова на ново острво, плативши цену изолације и непознатости ниједном путнику, осим Одисеју.

Одисеј зна да су Феачани мирољубиви и да поседују знање како да направе бродове који никада не тону и никада се не губе, али да су престали да их граде забринути због пророчанства: Посејдон, њихов заштитник, казнио би Феачане уништавањем бродске посаде која би повела непријатеља на брод. Одисеј, у међувремену, проводи доста времена са Наусикајом, говорећи јој да је до пре неколико недеља седам година био заточеник на Огигији, острву на коме је прогнана прелепа нимфа Калипса, којој се Одисеј психички опирао, све док јој богови нису наредили да га пусти.

Неколико дана касније, Одисеј је позван да посматра игре чији ће победник добити Наусикајину руку. Првак тражи од госта да учествује у надметању мачевима, али Одисеј одбија, да не би био препознат, све док младићи не доведу у питање његову снагу, толико га разбесневши да не само да успева да савлада све учеснике, већ и ризикује да убије једног. Одисеј тражи од Алкиноја опроштај, али овај захтева да сазна његово име пре него да чује његово извињење.

Трећа епизода: Пад Троје и острво Лотофага thumb|left|Дрвени коњ је откривен на обалама Троје

Слепи певач Демодок свима прича историју последње ствари коју је видео пре него што је изгубио вид: пада Троје. Прошло је десет година од почетка рата, али ниједна од две фракције није одустала, све док једног дана, на обалама града, Тројанци нису затекли ахејски логор напуштен и џиновског дрвеног коња на плажи. Док су га Пријам и многи други Тројанци протумачили као понуду Ахејаца Посејдону да им обезбеди безбедан пут, свештеник Лаокоон схвата да је то замка, или понуда Ахејаца богу да уништи град. Свештеник је толико сигуран у оно што је рекао да је бацио копље на дрвеног коња, скоро пробовши Одисеја и остале скривене унутра. На ивици наређења да се спали, Пријам зауставља Лаокоона и наређује да се коњ уведе у град као покајање за увреду учињену богу. Одисејев план функционише: унутар зидина, Ахејци излазе из коња, упозоравају скривене савезнике и Троја је освојена. Трагедија је неминовна и те исте ноћи, после гозбе и славља, Грци су уништили Тројанце; ова судбина пада и на Пријама, Дејфоба, новог мужа Хелене, и Астијанакта, Хекторовог и Андромахиног малог сина, кога је Неоптолем, окрутни Ахилејев син, силом узео из колевке и бацио са зидина. Присећајући се ових зверстава, Одисеј тихо почиње да плаче, потресен жестоким дрхтањем, а Демодок га, након што је то схватио, препознаје на изненађење свих присутних.

У међувремену, Телемах и Писистрат стижу у Спарту, где су се Менелај и Хелена управо вратили са свог путовања, за разлику од Одисеја. Њих двоје дочекују Телемаха који се, супротно својим очекивањима, налази пред двоје тужних супружника, тешко искушених умором од рата и судбином преживелих. Агамемнона је, каже краљ, убила његова жена Клитемнестра, а многи су исту смрт дочекали у својим домовима. Даље открива да је последњи пут чуо за Одисеја од Протеја, који му је такође рекао како да иде кући. Да би смирила духове, Хелена смеша вино свог мужа и гостију тако да им ублажи бол и прича о времену када је видела Одисеја пре него што је Троја била освојена: након што га је његов пријатељ Диомед насмрт претукао да би изгледао као просјак, ушао је у град представљајући се као фригијски војник кога су напали његови пијани другови. Свештеница Касандра, позната по својој несрећи да предвиђа будуће догађаје, али да јој нико никада не поверује, одмах му поверује и поверава му да зна да је њеном граду суђено да падне, ако Атенин паладијум буде украден из храма. Након што Касандра оде, стиже Хелена, сада Парисова удовица, која одмах препознаје Одисеја, иако претученог и крвавог, проклињући његов долазак. Одисеј јој, бесан, прети да ће непотребно губити време у тој палати, пошто се цела грчка војска бори за њу; коначно је оставља, упозоравајући је на њеног мужа Менелаја.

thumb|Село Лотофага

Сада откривен, Одисеј прича Феачанима о несрећама које су коштале њега, његову флоту, као и његове пратиоце, повратка кући. Полазећи из Троје са 12 бродова и много пратилаца, он прво губи по шесторицу људи на сваком од својих бродова у земљи Киконаца, савезника Тројанаца. Касније губи 11 од својих 12 бродова у земљи Лестригонаца, дивова који потапају бродове који уђу у њихову луку; спасава се само Одисејев брод, пошто се из предострожности држао ван луке. Са јединим преживелим бродом, Одисеј плови до медитеранске обале Африке, насељене чудним људима познатим као Лотофаги, племена које једе лотос. Тројица пратилаца су послата у извиђање, али се не враћају ни после неколико сати. Забринут, Одисеј одлази да их потражи и стиже у огромну башту са сиромашним кућама. Сви становници се смешкају и бунцају смејући се, а међу њима су и три Одисејева пријатеља. Они су потпуно изгубили памћење јер су јели прах добијен дробљењем лотоса, и сада не желе да напусте острво. Чак и када Одисеј покуша да их подсети на њихове жене, децу и домове, опијени сапутници не изражавају ни најмањи знак пажње и настављају да прождиру лотос уз смех. Тада их Одисеј све везује на брод и наставља путовање.

Пловећи на друго острво, Одисеј и дванаесторица његових другова одлазе по залихе и крећу у лов док, пратећи огромне отиске стопала, не открију огромну пећину. Заинтригирани, морепловци улазе и откривају огромне залихе сира, млека и рикоте, као и прибор који припада једном диву: чиније у којима се налази храна су огромне, као и секира и кревет. Међутим, Одисеј, оглушујући се на инсистирање својих сапутника који би хтели да оду након што су узели сир, верује да може да успостави разговор са житељем пећине, чије вештине прављења чворова и производње добре рикоте веома цени. У сваком случају, немају више времена за бекство јер животиње из џиновог стада стижу у пећину.

Четврта епизода: Полифем и дар Еолов thumb|Одисеј разговара са Полифемом