Делија Фијаљо (; Хавана, 4. јул 1924 — Корал Гејблс, 29. јун 2021) била је кубанска списатељица и сценаристкиња која је живела у Мајамију. Била је један од најистакнутијих представника савременог љубавног романа, бавила се разним жанровима који су се појављивали у њеном књижевном стваралаштву.
Због доприноса који је дала успону жанра мелодраме крајем 1970-их и средином 1980-их, сматра се „мајком латиноамеричке теленовеле”. До краја 1980-их, њене серије су имале преко 100 милиона гледалаца укупно.
Биографија Фиjаљо је студирала филозофију на Универзитету у Хавани и дипломирала је 1948. године. Исте године је добила књижевну награду за једну своју кратку причу. Поред уређивања часописа за кубанско Министарство просвете и рада у односима са јавношћу, почела је да пише радионовеле у Хавани 1949. године. Прву адаптацију у теленовелу направила је са Сорајом, која је приказана на Куби 1957. године. Напустила је Кубу, заједно са својом породицом, 1966. године и отишла у изгнанство у Мајамију, где ће написати већину својих дела.
Фиjаљо је прво покушала да прода своје сценарије у Порторико, али су јој емитери из Венецуеле понудили четири пута више новца. Живела је неко време у Венецуели, да би надгледала продукцију својих дела од стране -{Venevisión}--а, а касније -{Radio Caracas Televisión}--а. Захваљујући свом сународнику Енрикеу Куску, успела је да ступи у контакт са власницима -{Venevisión}--а, који су емитовали њену прву теленовелу у тој земљи, Лусеситу из 1967. године.
Фиjаљо није написала ниједну оригиналну теленовелу након Кристал 1985. године, пошто последњи пројекат на којем је радила, Срећа, никада није завршен и одлучила је да се повуче. Тада је продала права на своја дела мексичкој продукцијској кући -{Televisa}-. Њихове адаптације, како је више пута изјавила, нису јој се допале.
Лични живот Удала се за радио редитеља Бернарда Паскуала 1952. године. Били су у браку 67 година, све док он није умро у марту 2019. године. Била је мајка петоро деце и имала 13 унучади.
Према њеној изјави, није посетила родну Кубу, након одласка, нити Венецуелу од избора бившег председника Уга Чавеза 1998. године.
Фиjаљо је умрла у јуну 2021. у 97. години живота, у свом дому у Корал Гејблсу на Флориди.
Теленовеле У списку су, поред оригиналних назива дела, наведене екранизације које су приказиване на српском говорном подручју. Већина теленовела има још по неколико екранизација различитих продукција.
Оригиналне Зли анђео (касније адаптирана као Лус Марија) Госпођица Елена Твој свет и мој Лиса, моја љубав Есмералда (касније адаптирана као Есмералда и Без твог погледа) Марија Тереса (касније адаптирана као Росалинда) Луталица (касније адаптирана као Касандра и Перегрина) Девојка звана Милагрос (касније адаптирана као Напуштени анђео) Маријана од ноћи (касније адаптирана као Маријана) Рафаела (касније адаптирана под истим насловом) Марија дел Мар (касније адаптирана као Море љубави) Лихија Сандовал Моја најбоља пријатељица Наследница (касније адаптирана као Чудо љубави) Драга мама (касније адаптирана као Соледад) Увек сам те волела (адаптирана као наставак Напуштеног анђела) Леонела Жена која није могла да воли (касније адаптирана под истим насловом) Кристал (касније адаптирана као Право на љубав и Тријумф љубави)
Адаптиране Моја сестра близнакиња Оркански висови Лаура и Вирхинија Јадна ђаволица (касније адаптирана као Фиорела)
Награда Награда „Богиња теленовела” је створена у част Делије Фиjаљо на 9. годишњем Самиту индустрије теленовела 2011. године.
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1924. Категорија:Умрли 2021. Категорија:Кубански књижевници