мини Бог се никад не смеје је публицистичка књига историчара уметности, књижевника и активисте Александра Ламброса објављена 2014. године у 500 примерака у издању Нове поетике.У питању је најпродаванија књига ове издавачке куће. Књига говори о атеизму, својеврсна је историја религијских контроверзи и утицаја религије на политику, са освртом на цркве на Балкану. Поднаслов књиге је Записи о атеистичком аутовању, и књига такође садржи аутобиографске податке о детињству, раду и активизму самог аутора. Дизајн књиге је радио фотограф Никола Ђукић, илустрације и цртежи су дело уметника Александра Тодоровића, а предговор машинског инжењера Марка Екмеџића. На корицама књиге реч "Бог" је намерно одштампана малим словима, са уметничком сликом Палог анђела Александра Кабанела. На задњој корици поред синопсиса налази се фотографија самог Ламброса.

Садржај

Књига почиње заблудом о Константину Великом, легендама о њему које је написао његов биограф Јевсевије Кесаријски, спомиње утицај Ватикана и католичке цркве у светским ратовима, и тежак положај жена и мањина у исламу, који је највише критикован. Што се тиче цркви на Балкану спомиње се идеологија светосавља, као политичког и верског покрета насталог тридесетих година двадесетог века, критикују се Николај Велимировић и Јустин Поповић, затим хрватска католичка црква, спомиње се Међугорски феномен из 1981. године, исламски радикализам у Босни и Херцеговини и одлазак научне и културне елите из Србије, као и ауторова сећања и ставови.

Књига такође садржи доста цитата из Библије и Курана, али и научника као што је Галилео Галилеј, као и контроверзних изјава неких људи с Балкана попут Љиљане Чолић, која је као министарка покушала из уџбеника биологије да избаци теорију еволуције. Наводи се да је на Ламброса прилично утицала књига "Заблуда о Богу" Ричарда Докинса.

Од личних сећања издвајају се његова сећања на информативне разговоре његових родитеља са припадницима безбедности ЈНА, јер је његов отац ишао у цркву, такође Александар се својевољно крстио у Српској православној цркви са 17 година, књига обухвата сећања на његово аутовање као геј мушкарца, лгбт активизам, блогове и чланке које је писао о религији и историји уметности, али и покушај "исписивања" из СПЦ-а са организацијом Атеисти Србије, што му није успело. У књизи се наводи да је заправо сматрао себе агностиком.

Цитат из књиге (страна 84):

"Прихватам да је моје активно непоштовање религије некима увредљиво. Али религија вређа апсолутно све у шта ја и милони других слободномислећих људи верујемо: слободу мисли и изражавања, изнад свега, једнакост полова, једнакост раса, једнакост људи у најширем смислу. Вређа ми интелигенцију и достојанство, осећај за морал и за правду, а њено мрачњаштво и култ смрти загађују дивљење које осећам према чуду живота и света"

О аутору Александар Радосављевић, познат под псеудонимом Александар Ламброс, је рођен 23. јула 1972. године у Крагујевцу, а преминуо 31. јула 2024. године у Ници од последица инфаркта. Сахрањен је у родном Крагујевцу, поред ове књиге написао је неколико књига о музичарима Робију Вилијамсу и Мадони, као и збирку еротских приповедака Ворхолов код и друге мистерије попа. Осам година радио је као наставник ликовног у две средње школе, пре него што је емигрирао у Француску, бавио се такође фотографијом и био колекционар уметничких слика модерних српских сликара и меморабилија, маркица, разгледница и часописа које имају везе са историјом Србије и Француске, није познато шта се десило са овом колекцијом после његове смрти. Упркос томе што је био атеиста, део његове уметничке збирке представљен је на изложби у библиотеци Владичанског двора у Пакрацу. Писао је такође блогове и чланке за разне медије попут Б92, Југ медија, Оптимист, а његове написе преносио је често и националистички сајт Србин инфо, што је реткост јер је био припадник лгбт популације.

Референце

Категорија:Књиге 2014. Категорија:Српске публицистичке књиге