Андре де Грас (; Скарборо, 10. новембар 1994) канадски је атлетичар, седмоструки освајач олимпијских медаља у спринту. Де Грас је олимпијски шампион 2020. на 200 м, а освојио је и сребро на 200 м у 2016. години. Освојио је друго сребро у штафети 4×100 м на Играма 2020. Има и три олимпијске бронзане медаље: на 100 м на Играма 2016. и 2020., као и у штафети 4×100 м 2016. Де Грас је освојио своју другу златну олимпијску медаљу као део штафете 4×100 м на Играма 2024 . Победа га је изједначила са пливачицом Пени Олексиак као најодликованијим олимпијцем Канаде свих времена.
На Светским првенствима у атлетици Де Грас је са канадском штафетом 4×100 освојио златну медаљу 2022. и бронзану медаљу медаљу 2015. Има и три појединачне медаље са светских првенстава: сребро на 200 м 2019. у Дохи и две бронзе на 100 м 2015. и 2019. Де Грас је актуелни канадски рекордер на 200 м, са 19,62 секунде, који га ставља на осмо место најбржих спринтера у историји на 200 м.
Де Грас је први канадски спринтер који је освојио три медаље на једној Олимпијади, надмашивши две медаље на једној Олимпијади које су освојили канадски спринтери Донован Бејли и Перси Вилијамс. Континуитет освајања медаља доказао је у финалима Олимпијских игара и Светских првенстава на којима се такмичио од 2015. до Светског првенства 2023.
Одрастање Андре де Грас је рођен у предграђу Торонта Скарборо, Онтарио. Његова мајка, Беверли де Грас, била је спринтерка у средњој школи на Тринидаду и Тобагу пре него што се преселила у Канаду са 26 година. Андреов отац, Александар Вејт, преселио се са Барбадоса у Канаду као тинејџер. Де Грас је одрастао у Маркаму у Онтарију где је похађао је католичку основну школу.
У средњој школи, де Грас је у почетку играо кошарку, у једном тренутку играјући против будућег НБА играча Ендруа Вигинса. Прешао је 2015. у Калифорнију да студира у УСЦ и тренира атлетику.мини|Андре де Грас након што је истрчао завршну измену канадске штафете 4×100 метара која је победила у финалу на Светском првенству у Јуџину 2022.
Олимпијске игре у Паризу 2024. Де Грас је именован за носиоца канадске заставе на церемонији отварањаза Олимпијских игара 2024. у Паризу, заједно са дизачицом тегова Мод Шарон. После потешкоћа Де Граса у тркама на 100 и 200 метара, мала су била очекивања од канадске штафете 4 × 100 метара. Тим Канаде је завршио на трећем месту у својој полуфиналној групи, и са најспоријим временом од осам тимова који су стигли до финала. У финалу, Канађани су истрчали најбоље време у сезони са 37,50 секунди и освојили златну медаљу, што се сматрало великим изненађењем, уз чињеницу да је лоша размена штафетних палица окончала наде америчког тима који је био веома фаворизован. Резултат канадске штафете се сматра као једно од већих изненађења Олимпијских игара у Паризу. Овим златом, Де Грас је освојио своју седму олимпијску медаљу, и тиме изједначило канадски рекорд пливачице Пени Олексиак за највише медаља једног канадског олимпијца. Канадски лист Нешнал Пост (National Post) прогласио је Де Граса "највећим канадским олимпијским спринтером у историји". Филантропија и јавни наступи 2016. Де Грас је основао је покренуо Кошаркашки турнир Андре де Грас, добротворни догађај који подржава Породичну фондацију Андре де Грас. У септембру 2017. појавио се на добротворном догађају у Торонту. Де Грас такође учествује сваке године на кошаркашком турниру под називом Холидеј Класик у Маркаму (Holiday Classic at Markham) где сав приход од турнира иде Фондацији породице Андре де Граса.
Лични живот Ожењен је америчком препонашицом Нијом Али, и имају ћерку Јури, рођену јуна 2018. и друго дете рођено у мају 2021. Де Грас је католик, под утицајем својих родитеља. На руци има истетовирану реч „нада“ и текст молитве.
Почасти Де Грасов успех на Олимпијским играма довео је до тога да је 2016. освојио награду Лајонел Коначер као мушки спортиста године у Канади. Светска Атлетика му је доделила награду Звезда у успону. У априлу 2017. Де Грас је добио награду Хари Џером. 2022. Де Грас је постао члан Реда Онтарија.
Статистика Информације са профила Андре де Граса са сајта Светске атлетике.
Лични рекорди ДисциплинаВремеВетар (метара у секунди)МестоДатумБелешке60 метара6.60Линколн, САД7. фебруар 2015.У дворани100 метара9.89 +0.1Токио, Јапан август 2021.9.69 +4.8 *Стокхолм, Шведска18. јун 2017.* Уз недозвољено јак ветар у леђа200 метара19.62−0.5Токио, Јапан4. август 2021.Рекорд Канаде19.58 +2.4 *Јуџин, САД12. јун 2015.* Уз недозвољено јак ветар у леђа200 метара у дворани20.26Фејетвил, САД14. март 2015.Рекорд Канаде у дворани4×100 м штафета 37.48Јуџин, САД23. јул 2022.Рекорд Канаде4×200 м штафета1:19.20Гејнсвил, САД2. април 2016.Рекорд Канаде
Међународни резултати +Представљајући КанадуГодинаТакмичењеМестоПласманДисциплинаРезултатВетар (метара у секунди)Напомене2014Игре КомонвелтаГлазгов, Шкотска15.200 м20.73 +0.2—4×100 м штафета— Нису завршили трку2015Свеамеричке игреТоронто, Канада1.100 м10.05 +1.11.200 м19.88 +0.3Дисквалификован4×100 м штафета38.06 Нагазио ван стазеСветско првенствоПекинг, Кина3.100 м9.92−0.53.4×100 м штафета38.13 2016Олимпијске игреРио де Жанеиро, Бразил3.100 м9.91 +0.22.200 м20.02−0.53.4×100 м штафета37.64 2017Светско првенство у тркама штафетаНасау, Бахаме—4×100 м штафета— Нису завршили трку1.4×200 м штафета1:19.42 2019Светско првенство у тркама штафетаЈокохама, Јапан11.4×100 м штафета38.76 Светско првенствоДоха, Катар3.100 м9.90 +0.62.200 м19.95 +0.32021Олимпијске игреТокио, Јапан3.100 м9.89 +0.11.200 м19.62−0.5Рекорд Канаде2.4×100 м штафета37.702022Светско првенствоЈуџин, САД5. (полуфинале)100 м10.21 +0.11.4×100 м штафета37.48Рекорд Канаде2023Светско првернствоБудимпешта, Мађарска6.200 м 20.142024Олимпијске игреПариз, Француска1.4×100 м штафета37.505. (полуфинале)100 м9.98 +0.53. (полуфинале)200 м20.41 -0.12025Светско првернствоТокио, Јапан5. (полуфинале)100 м20.13 +1.06. (полуфинале)200 м10.090.02.4×100 м штафета37.55 Види још
Трка на 100 метара Освајачи олимпијских медаља у атлетици — 100 метара за мушкарце Освајачи медаља на светским првенствима у атлетици на отвореном — 100 метара за мушкарце Трка на 200 метара Освајачи олимпијских медаља у атлетици — 200 метара за мушкарце Освајачи медаља на светским првенствима у атлетици на отвореном — 200 метара за мушкарце Трка штафета 4 × 100 метара Освајачи медаља на светским првенствима у атлетици на отвореном — 4x100 метара штафета за мушкарце
Видео снимци
Снимак победе канадске штафете 4 x 100 метара у финалу Олимпијских игара у Паризу 2024. Снимак победе Андре де Граса у финалу трке на 200 метара на Олимпијским играма у Токију 2020.
Референце
Категорија:Рођени 1994. Категорија:Људи из Торонта Категорија:Канадски атлетичари Категорија:Спринтери Категорија:Олимпијски победници у атлетици Категорија:Освајачи златних олимпијских медаља за Канаду Категорија:Освајачи сребрних олимпијских медаља за Канаду Категорија:Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Канаду Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2020. Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2016. Категорија:Атлетичари на Летњим олимпијским играма 2024. Категорија:Атлетичари на Летњим олимпијским играма 2020. Категорија:Атлетичари на Летњим олимпијским играма 2016. Категорија:Канадски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2016. Категорија:Канадски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020. Категорија:Канадски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2024. Категорија:Светски прваци у атлетици на отвореном Категорија:Светски прваци у атлетици Категорија:Трка на 100 метара Категорија:Трка на 200 метара Категорија:Штафета 4 × 100 метара