Потапање крстарице Москва односи се на потапање руске тешке ракетне крстарице класе "Слава", Москве, заставног брода Црноморске флоте руске ратне морнарице, од стране украјинских снага 14. априла 2022. током руске инвазије на Украјину. Украјински званичници саопштили су да су је њихове снаге погодиле и оштетиле са две противбродске ракете Р-360 Нептун и да се брод тада запалио. Министарство одбране Сједињених Држава је то касније потврдило, а Русија је известила да је брод потонуо у олујном мору након што је ватра стигла до муниције на броду и она је експлодирала.
Крстарица је највећи руски ратни брод који је потопљен у рату од краја Другог светског рата и први руски заставни брод потопљен од Књаза Суворова 1905. године, током Руско-јапанског рата.
Русија је саопштила да је евакуисано 396 чланова посаде, при чему је један морнар погинуо, а 27 нестало, међутим постоје и извештаји о више жртава. Најмање 17 несталих чланова посаде касније је суд у Севастопољу прогласио мртвима.
Позадина У фебруару 2022, Москва је напустила луку Севастопољ како би узела учешће у руској инвазији на Украјину. Брод је касније коришћен против украјинских оружаних снага током напада на Змијско острво, заједно са руским патролним чамцем Василиј Биков. Москва је преко радија поздравила острвски гарнизон и захтевала његову предају, добивши одговор „Руски ратни броду, иди и јеби се“. Након овога, контакт са Змијским острвом је изгубљен и тринаесточлани украјински гарнизон се предао.
Тоне
украјинска страна приче Први објављени извештај да је пројектил погодио брод појавио се у 20:42, 13. априла 2022. по украјинском времену са Фејсбук објавом украјинског добровољца повезаног са војском: „Крстарица Москва је управо погођен са 2 ракете Нептун, стоји [није потонула] гори. На мору је олуја. " [www.facebook.com/serg.marco/posts/3223179567999876)] Касније те вечери, председнички саветник Алексеј Арестович известио је да Москва гори у немирном мору, а гувернер Одесе Максим Марченко је званично потврдио да су украјинске снаге погодиле Москву са две противбродске ракете Р-360 Нептун, које су „проузроковале веома озбиљну штету“. У 12:43, 14. априла, украјинска јужна команда објавила је видео на Фејсбуку са извештајем у којем се наводи да је брод оштећен у нападу противбродске ракете Нептун и да је на њему избио пожар . На снимку се такође тврди да су и друга пловила из Москвине ударне групе „покушала да помогну, али су олуја и снажна експлозија муниције преврнули крстарицу и она је почела да тоне“. Facebook post: "Поточна оперативна обстановка на півдні України: ранок 14.04.2022 [Current operational situation in the south of Ukraine: morning 14.04.2022]" (12:43 14 April EEST) on Facebook (fb.watch/cyVbeRP2zf/); partial video transcript: (tr. "In the Black Sea operational zone of the PKR 'Neptune' the affected cruiser 'Moscow' – the flagship of the Russian Black Sea Fleet – received significant damage. There was a fire. Other units of the ship's group tried to help, but a storm and a powerful explosion of ammunition overturned the cruiser and it began to sink.")
руска страна приче Неколико сати након Марченкове тврдње, руско Министарство одбране саопштило је да је пожар изазвао експлозију муниције и да је брод озбиљно оштећен, без икакве изјаве о узроку или сугестији на украјински напад. Posted to tass.ru at 01:58, 14 April 2022 [EEST, UTC+3], article updated at 02:33, 14 April 2022 [EEST]. Posted to ria.ru at 01:58, 14 April 2022 [EEST]. Posted to cnn.com at 05:53, 14 April 2022 [EEST]. Posted to usnews.com at 09:19, 14 April 2022 [EEST]. Министарство одбране је 14. априла саопштило да су ракетни системи крстарице неоштећени, да су ватру обуздали морнари и да су у току напори да се брод одвуче у луку. (12:50, 14 April 2022 [EEST], updated 13:06, 14 April 2022 [EEST]). Касније, 14. априла, руско министарство је саопштило да је Москва потонула током олујног времена, (22:52, 14 April 2022 [EEST], updated 22:58 14 April 2022 [EEST]). Posted 23:59, 14 April 2022 [EEST], updated 02:53, 15 April 2022. Дана 15. априла, руски медији и телевизија су кратко извештавали о потонућу, где је речено да је разлог „олујно море“.
Друга рана запажања Портпарол Министарства одбране Сједињених Држава Џон Кирби рекао је раног јутра 14. априла да немају довољно информација да потврде ракетни напад, али да то не могу да искључе. Слике које су прегледали показују да је брод претрпео значајну експлозију. Узрок експлозије није био јасан. Чинило се да се брод креће сопственим погоном и да се вероватно упутио у Севастопољ на поправку. Портпарол министарства одбране је касније изјавио да није јасно да ли се брод кретао сопственим погоном или је вучен. Високи званичник Министарства одбране, који је желео да остане анониман, изјавио је да су се „борили са пожаром на броду, али не знамо степен штете“, али је ватра била „велика“ и „обимна.“
Слика са сателита са радаром са синтетичким отвором (САР) који продире у облаке открила је да се у 18:52 по локалном времену 13. априла 2022. Москва налазила око 80 наутичких миља (150 км) јужно од Одесе, источно од Змијског Острва и око 50 наутичких миља (90км) од украјинске обале. Анализа је показала да фотографија није снимљена дуго након наношења оштећења, услед којег је брод на крају потонуо. На фотографији, крстарицу прате остала пловила.
У 02:59, 14. априла 2022. [ЕЕСТ], Телеграм канал Друга страна медаље, повезан са руском паравојном групом Вагнер, објавио је следеће: „Према непотврђеним извештајима, заставни брод Црноморске флоте, крстарица Москва, је потонуо." Група је додала да је, према њиховим „прелиминарним информацијама, [брод] заиста био нападнут противбродским пројектилима Нептун са обале између Одесе и Николајева“. Канал је известио да су „капацитети брода преусмерени да се супротставе беспилотној летелици Бајрактар ТБ-2. Удар је погодио леву страну, услед чега се брод снажно преврнуо. Након претње детонацијом муниције, евакуисана је посада од око 500 људи“.
У 10:59, 14. априла 2022, литвански министар одбране, Арвидас Анушаускас, известио је на Фејсбуку да је СОС сигнал послат у 01:05, крстарица се преврнула на бок у 01:14, а струја је нестала пола сата касније. „Од 2 сата ујутро турски брод је евакуисао 54 морнара са крстарице, а око 3 сата ујутро Турска и Румунија су јавиле да је брод потпуно потопљен.: (10:59, 14 April 2022 [EEST]): Према албанском сајту Политико, турски званичник је негирао за Би-би-си Њуз да је турски брод спасио било коју руску посаду.
У поподневним сатима 14. априла, портпарол америчког Министарства одбране Кирби потврдио је да је брод потонуо, али је рекао да нису у могућности да потврде шта је изазвало потонуће брода, иако је украјински извештај „свакако вероватан“. Спекулишући о узроку експлозије, он је изјавио: „Свакако, то је могла бити штета од неке спољне силе, попут пројектила или неког напада, торпеда или нешто слично... али то такође може бити нешто што се дешава у унутрашњости брода – инжењерски пожар, запаљење горива. Једноставно не знаш."
Ракетни удар мини| Лансер Р-360 Нептун у близини Кијева, 2019. 15. априла, високи званичник америчког Министарва одбране рекао је да је Москва погођена са два пројектила Нептун; такође је навео да је брод био око 120км јужно од Одесе када је погођен и да је крстарица наставила даље својим погоном пре него што је потонула 14. априла. Званичник је такође рекао да су обавештајне процене показале да је у време напада било жртава, али он не зна колико. Украјинске ракете су очигледно испаљене из копненог лансера у близини Одесе, док се Москва налазила 110-120км од обале.
Дана 5. маја, амерички званичник је рекао да су САД дале „разну обавештајну помоћ“ да помогну у потапању „Москве“. Међутим, одлука о удару била је чисто украјинска. У том подручју пре потонућа налазио се авион америчке морнарице П-8А Посејдон. П-8А из Италије је патролирао унутар свог радарског домета изнад Црног мора, а САД су, када су упитане, идентификовале брод као „Москва“, приликом размене обавештајних података, како би помогли Украјини да се одбрани од напада руских бродова. Портпарол америчког Министарства одбране Џон Кирби изјавио је: „Није било информација о циљању од стране било ког П-8 морнарице Сједињених Држава који је летео у овим мисијама ваздушног патролирања“.
Москва је била опремљена тростепеном противваздушном одбраном која је могла да пружи адекватну шансу за пресретање надолазећих пројектила Нептун, уз 3-4 минута упозорења о детекцији од стране радара. Није било података да је посада активирала ове системе, укључујући ракете земља-ваздух С-300Ф и 9К33 Оса, мамце или контрамере, електронско ометање, или последње системе блиске артиљеријске ПВО АК-630. Тајфун Озберк, турски дописник Дифенс Њуз-а, сугерисао је да радари брода или нису успели да открију надолазеће ракете Нептун или да одбрана није била спремна да се суочи са откривеном претњом, што имплицира недостатак обуке посаде за такве хитне сценарије.
Операција потапања Москве је потенцијално била потпомогнута употребом најмање једне беспилотне летелице Бајрактар ТБ2, која је посматрала догађај, а можда је имала и друге улоге у потонућу брода. Телеграм канал Вагнер групе и украјински званичник рекли су да је дрон „скренуо“ или „одвукао пажњу“ посади, али Дејвид Хамблинг, технолошки новинар који пише у Форбсу, сматра да је то мало вероватно, будући да су бродски ПВО одбрану од беспилотних летелица и противракетну одбрану обезбеђивала два различита система: ракете дугог домета С-300Ф и вишецевни топови АК-630.
Неколико извештаја је навело да су беспилотне летелице Бајрактар биле у истој области као и брод. Арда Мевлутоглу, аналитичар одбрамбене индустрије, изјавио је да је 10. априла да је у Одеси виђена земаљска контролна станица беспилотне летелице Бајрактар ТБ2. На снимку који је руска војска објавила 12. априла види се како је ракета лансирана са руске фрегате <i id="mw8Q">Адмирал Есен</i> и наводи се да је уништила беспилотни летелицу Бајрактар у близини обале Крима.Facebook post by the Russian Defence Ministry (09:09 12 April 2022 EEST) fb.watch/er_E-8aBMK/. Украјински видео снимак „снимљен из ваздуха са ноћним видом“, тврди да приказује Москву како гори у даљини и могао би да буде направљен од стране БПЛ Бајрактар која је летела у том подручју.
Аналитичари су навели да је беспилотна летелица Бајрактар можда такође пружила информације приликом навођења пројектила. Кан Касапоглу, директор безбедносних и одбрамбених студија у турског Центра за економску и спољну политику (ЕДАМ), рекао је: „Извештаји да су турски дронови ТБ2 били укључени у напад или као сметња за Москву или као посматрач локације Москве су и као и једно и друго сасвим могући“. Мевлутоглу је поменуо да је контраадмирал Алексиј Неижпапа, командант украјинских поморских снага, у прошлости сугерисао да ће се дронови ТБ2 користити са лансерима Нептун за извиђање циљева. Мевлутоглу је такође рекао да је главни радарски систем на Москви застарео, дизајниран да детектује авионе и крстареће ракете. ТБ2, са нижим радарским одразом и брзином лета, можда је побегао бродском радару.
Ваздухопловни новинар Валијус Венкунас је известио: „Према Аркадију Бабченку, руском војном новинару и отвореном критичару Владимира Путина, украјински Бајрактар је онеспособио радарску станицу Москве, чинећи је неспособном да открије и пресретне долазеће ракете. Међутим, Бабченко није обезбедио извор таквих информација“.