Марко Врхунец, (Љубљана 27. јун 1922 — новембар 2019) је био словеначки официр, партизан, правник, економиста, политичар и дипломата.

Живот и рад Врхунец је рођен у породици адвоката и предузетника (секретара или комерцијалног директора рударског предузећа Трбовел у Љубљани) Винка Врхунца. Након капитулације Италије 1943. године, учествовао је у масакру словеначких ратних заробљеника у Грчарицама и Турјаку, који се сматра највећим братоубилачким злочином током Другог светског рата.Radiotelevizija Slovenija, Oddaja "70 let po koncu druge svetovne vojne", 10.5.2015 У борбама за ослобођење Љубљане био је комесар Љубљанске бригаде и мајор НОВ и ПОЈ/С, а 9. маја 1945. окачио је партизанску заставу на љубљанском магистрату. После Другог светског рата наставио је студије на Правном факултету Универзитета у Љубљани и дипломирао 1952. године, при чему је радио у више министарстава, а касније и на неколико руководећих позиција у компанији Интертраде. Од 1967. до 1973. године био је економски саветник и заменик генералног секретара тадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита. Три године је био и његов шеф владе. Између осталог, био је помоћник савезног секретара за спољне послове 1974-1978, а потом до 1982. амбасадор СФРЈ или шеф мисије при Уједињеним нацијама у Женеви.

Године 1978. докторирао је економске науке на Економском факултету Универзитета у Љубљани и 1984-1990 (од 1986. као ванредни професор) предавао међународне економске односе на ФСПН у Љубљани, а касније међународну трговину на постдипломским студијама Економског факултета Универзитета у Љубљани. Такође је радио као предузетник у Љубљани, Истанбулу и Каиру.Predlog Sklepa o podelitvi naziva častna meščanka oziroma častni meščan glavnega mesta Ljubljana, Mestna občina Ljubljana, Mestni svet, 03205-5/2015-1, 16.4.2015

Написао је једанаест књига (Medsebojno ekonomsko sodelovanje dežel v razvoju (1987), Svet na razpotju (1997); O narodnoosvobodilnem boju na Slovenskem 1941-1945 (2006); две су о Јосипу Брозу - Титу - први под насловом Šest let s Titom (2001) описао је године када је служио за бившег председника Југославије, а у књизи Josip Broz Tito: osebnost, stvaritve, titoizem (2009) писао је о „ титоизму" као друштвено-политичке доктрине. Ревносно је бранио мишљење да Тито није злочинац, већ да је поступао праведно и по одлукама савезника, и у вези са послератним масакрима, а великом неправдом сматрао је и оптужницу против Митје Рибичича.

Врхунец је 2015. године постао почасни грађанин Љубљане. Због своје наводно упитне прошлости и ставова (у току рата био је члан правосудне комисије „судске тројке“, која је 1943. одлучивала о судбини заробљених припадника паравојне организације Беле гарде), представници СДС-а и НСи у љубљанском градском већу гласали против именовања Врхунца за почасног грађанина, одборници ЛЗЈ, СМЦ, СД и ДеСУС су већином гласали за именовање.Zapis seje in glasovanja mestnega sveta Mestne občine Ljubljana, 20.4.2015, 5. seja M.S. MOL, Mestna občina Ljubljana, Mestni svet, 20.4.2015

Његов син је дипломата Миха Врхунец.

Види још

Списак почасних грађана Љубљане

Напомене

Референце

Референце

Категорија:Рођени 1922. Категорија:Умрли 2019. Категорија:Словеначки политичари Категорија:Дипломате Словеније Категорија:Словеначки правници Категорија:Југословенски партизани Категорија:Официри ЈНА Категорија:Почасни грађани Љубљане Категорија:Љубљанчани