Информација

мини|200px|-{ASCII}- кодови за реч -{„Wikipedia“}- презентирани у бинарном систему, нумеричком систему најчешће кориштеном за кодирање текстуалне рачунарске информације

Информација (краће инфо) јесте оно што информише, тј. оно из којег подаци могу бити изведени. Информација је пружена било као садржај поруке или преко директног или индиректног посматрања нечега.Full Definition of Informacion Оно што је опажено може бити конструисано као порука у властитом праву, и у том смислу, информација се увек преноси као садржај поруке. Информација може бити кодирана у различитим облицима за пренос и интерпретацију. На пример, информација може бити кодирана у знакове и пренесена путем сигнала.

У информатици су основни појмови информација, као феномен и комуникација као процес. Интуитивна представа тих појмова је позната, али њихова научна заснованост и интерпретација припада информатичкој науци. Информација је постала релевантан појам за све науке које се баве симболичком комуникацијом у распону од математике до рачунарске науке, или од логике до лингвистике, односно од електронике до библиотекарства, као и од хуманистичких наука и уметности до документалистике, али и од друштвених наука до медицине и др. То је информацији дало интердисциплинарну димензију, јер је свака наука покушала и још покушава да протумачи тај комплексан појам. Све ово указује да појам информација није лако схватити нити једноставно протумачити. Информација је реч латинског порекла -{in formare}- и изворно је значила стављање у одређену форму, односно, давање облика нечему, али је током времена изгубила првобитно значење.

У термодинамици, информација је било која врста догађаја који утиче на стање динамичког система који може интерпретирати информацију.

Информација разрешава неизвесност. Несигурност догађаја се мери њеном вероватноћом настанка и обрнуто пропорционално томе. Што више неизвестан догађај, више информација је потребно за решавање неизвесности тог догађаја. Бит је типична јединица информације, али и остале јединице попут ната може бити кориштена. На пример: informacija je jedan -{„fer“}- окретај новчића: -{log2(2/1)}- = 1 бит, а у два окретаја новчића су -{log2(4/1)}- = 2 бита.

Данас нема јединственог приступа феномену информације, а још мање једнозначне и опште прихваћене дефиниције информације: „Људи су творци и носиоци информација“, „Информација мора, пре свега, да има одређени смисао, она мора бити носилац значења“, „Информација је све оно што даје нове податке, или нова обавештења о некој чињеници или неком догађају, који нису били раније познати“, „Информације су они делови вести који за примаоца имају вредност новости и који му омогућавају да боље изврши своје задатке“, „Информације су сазнања која постају доступна помоћу средстава комуникација, а поседују обавештајну вредност“, "... садржај оног што размењујемо са спољним светом док му се прилагођавамо и док утичемо на њега“, "... свесна или циљна организованост података“...

У универзитетској литератури најчешће дефиниције појма информација су : „Информација је инкремент знања“, њеним постојањем је наше знање о нечему увећано „Информација је значење које додељујемо податку“ „Информација је скуп података у неком контексту“

Разлика између податка и информације Важно је направити разлику између податка и информације, појмова који се често поистовећују. На пример, број 6 је податак и он као такав нема посебно значење, међутим, „Сада је 6 часова“ је информација, јер је податку додељено неко значење. Тако можемо увидети да се информација састоји од податка и значења које му је додељено.

Етимологија

Енглеска реч је изведена из латинске основе (-{information-}-) номинатива (-{informatio}-): та именица је изведена из глагола -{informare}- (информисати) са значењем „дати форму уму“, „дисциплиновати“, „подучити“, „предавати“. Само -{inform}- долази (преко француског -{informer}-) од латинског глагола -{informare}-, који значи дати облик, или формулисати идеју. Осим тога, сам латински је већ садржао реч -{informatio}- са значењем концепт или идеја, мада мера у којој је то утицало на развој речи -{information}- у енглеском није јасна.

Старогрчка реч за форму је μορφή (-{morf}-) и такође εἶδος (-{eidos}-) „врста, идеја, облик, скуп“. Каснија реч је позната по својој потоњој Платоновој (и касније Аристотеловој) употреби у техничком филозофском смислу за означавање идеалног идентитета или суштине нечега (види теорију форми). „Еидос“ се такође може везати за мисао, предлог, или чак концепт.

Старогрчка реч за информацију је πληροφορία, која је транслитерација (plērophoria) за πλήρης (-{plērēs}-) „потпуно“ и φέρω (-{phorein}-) учестало од (-{pherein}-) спровести. То дословно значи „потпуно се односи“ или „преноси у целости“. У модерном грчком језику реч Πληροφορία је још увек у свакодневној употреби и има исто значење као реч информација у енглеском. Нажалост библијски учењаци су превели (-{plērophoria}-) као „потпуна увереност“ креирајући конотацијско значење речи. Осим њеног примарног значења, реч Πληροφορία као симбол има дубоке корене у Аристотеловом семиотичком троуглу. У том погледу она се може интерпретирати да комуницира информацију једног декодирања специфичног типа знака. То је нешто што се често дешава са етимологијом многих речи у античком и модерном грчком језику кад постоји веома јак денотативан однос између даваоца значење, нпр. реч симбол која саопштава специфичну кодирану интерпретацију, и означеног, нпр. концепта чије значење интерпретатор покушава да декодира.

Значења информација Концепт информација је порука има различита значења у различитим контекстима.Кратак преглед се може наћи у: Тако је концепт информација постао уско везан за појмове ограничење, комуникација, контрола, податак, форма, едукација, знање, значење, разумевање, стимулација, образац, перцепција, репрезентација као и ентропија.

Информацијско доба Многи људи говоре о информацијском добу као уводу за доба знања или друштво знања, о информацијском друштву, информацијској технологији па иако су информатика, наука о информацији и рачунарство често у средишту пажње, реч „информација“ је често кориштена без обраћања одговарајуће пажње на различита значења која је попримила.

Информација као порука С појмом информација сусрећемо се у најразноврснијим ситуацијама, од употребе у свакодневном животу до оне у специјализованим научним подручјима. Она представља основно обележје информацијског доба, информацијске науке, технологије и друштва. Од мноштва значења која поседује, у овом делу обрађен је онај аспект информације који је повезује с концептом поруке. Будући да се податак и информација неретко користе као синоними, важно је направити дистинкцију између њих. Наиме, дефиниција информације гласи да су то подаци стављени у значењски контекст, док је податак изван контекста. Другим речима, податак је бескористан све док не преноси неку информацију.

Према следећој дефиницији информација је скуп знакова који приматељу нешто значе, односно откривају нешто ново. Информација је појам с много значења зависно од контекста, али је по правилу уско повезана с концептима као што су значење, знање, перцепција, инструкција, комуникација и разни ментални процеси. Једноставно речено, информација је примљена и схваћена порука. Али пре свега, она је резултат процесовања, манипулисања и организовања података на начин да исти надограђују знање особе која информацију прима.

Комуникацијска теорија је нумерички приказ несигурности исхода. Повезујемо је с ентропијом информације, а самим тим и са релевантношћу поруке, тј. колико нам је дата информација од користи.

Особине информације С друге стране, порука је материјализовани облик информације. Основна особина поруке јесте да је информативна, односно да ономе коме је намењена (приматељу) пружа неку (нову) информацију.

Информација је увек о нечему те у том смислу може бити лажна или истинита. Да би била што пертинентнија и сврсисходнија важно је да сви учесници у комуникацијском каналу поседују одређено предзнање о датој материји. Иако теорија разматра и моделе који уз приматеља нужно подразумевају постојање пошиљаоца и стога не придају важност идеји да информација може произаћи из околине, потребно је напоменути да се на информацију и поруку не сме гледати у строго лингвистичком контексту, јер чак и бука која омета ток комуникације даје одређену информацију.

Информационо-теоретски приступ

Са гледишта информационе теорије, информација се узима као уређена секвенца симбола из алфабета, рецимо као улазни алфабет χ, и излазни алфабет ϒ. Обрада информације се састоји од улазно-излазне функције која мапира било коју инпутну секвенцу из χ у излазну секвенцу из ϒ. Мапирање може да буде пробабилистичко или детерминистичко. Оно може да користи меморију или да се обавља без употребе меморије.

Сензорни инпут Често се на информације може гледати као на тип улаза у организам или систем. Постоје две врсте улаза; неки улази су сами по себи важни за функционисање организма (на пример, храна) или система (енергија). У својој књизи Сензорна екологија Дусенберy их назива узрочним улазима. Други улази (информације) су важни само зато што су они везани за узрочне улазе и могу да се користе за предвиђање појаве узрочних улаза у будућности (или можда на неком другом месту). Неке информације су важне зато што су везане за друге информације мада коначно мора да постоји веза са узрочним улазом. У пракси, информација се обично преноси путем слабих стимулуса који морају да буду детектовани путем специјализованих сензорних система и појачани енергијом улаза пре него што постану функционални за организам или систем. На пример, светлост је често узрочни улаз биљака, док она пружа информације животињама. Обојена светлост рефлектована са света је сувише слаба да изврши знатан фотосинтетички рад, док је визуелни систем пчеле детектује и пчелин нервни систем користи ту информацију за навођење на цвет, где пчела често налази нектар или полен, узрочне улазе који имају нутрициону функцију.

Репрезентација и комплексност Когнитивни научник и примењени математичар Роналдо Виго тврди да је информација концепт који садржи бар два сродна ентитета да би имао квантитативни смисао. То су, било која димензионо дефинисана категорија објекта С, и било који од њених подскупова Р. Р је у суштини репрезентација С, или, другим речима, она исказује репрезентативну (и стога, концептуалну) информацију о С. Виго затим дефинише количину информације коју Р саопштава о С као брзину промене комплексности С кад год се објекти у Р одвоје од С. Под „Виговом информацијом“, патерн, инваријантност, комплексност, репрезентација, и информација — пет фундаменталних чинилаца универзалне науке — су уједињени у новом математичком оквиру. Између осталог, оквир има за циљ превазилажење ограничења Шанон-Веаверове информације при покушају карактеризације и мерења субјективне информације.

Утицај који доводи до трансформације Информација је било који тип обрасца који утиче на формирање или трансформацију других образаца. У том смислу, не постоји потреба за свесним умом да би се опазио, а још мање ценио, патерн. Пример тога је ДНК. Секвенца нуклеотида је патерн који утиче на формирање и развој организма, без потребе за свесним умом.

Теорија система понекад изгледа да се односи на информацију у том смислу, подразумевајући да информацији није неопходно да укључује свестан ум, и патерни који циркулишу (услед повратне спреге) у систему се могу назвати информацијом. Другим речима, може се рећи да је информација у том смислу нешто што се потенцијално доживљава као репрезентација, мада није креирана или презентирана ради тога. На пример, Грегорy Батесон дефинише „информацију“ као „промену која прави разлику“.