Respiratorna acidoza je patološki proces, koji nastaje nakon smanjenja alveolarne ventilacije u odnosu na metaboličku produkciju (ugljen-dioksid). Kod ove vrste poremećaja acidobaznog statusa postoji porast koncentracije -{H+}-–jona i smanjenje -{pH}- vrednosti izazvano povećanjem -{PaCO2}- i -{H2CO3}- (-{pH}- < 7,38, a -{PaCO2}- > 45 -{mmHg}-), ili zbog razvoja pozitivnog bilansa ugljen-dioksida, dolazi do hiperkapnije, PH arterijske krvi se smanjuje, povećana je koncentracija jona vodonika a plazmotski bikarbonati se različito povećavaju.

Ugljena kiselina (H2CO3) ili „respiratorna kiselina” je termin koji se obično koristi da označi ugljen-dioksid. Ali sam CO2 nije kiselina u Bronsted-Lovri sistemu jer ne sadrži vodonik, tako da ne može biti donor protona. Međutim CO2 se umesto toga smatra prekursorom koji može da stvori ekvivalentne količine ugljene kiseline. Ugljen-dioksid je krajnji proizvod potpune oksidacije ugljenih hidrata i masnih kiselina, i zove se i isparljiva kiselina jer u ovom kontekstu može da se izlučuje preko pluća. Nužno, s obzirom na količine stvoremog gasa u procesu disanja, u organizmu, mora postojati efikasan sistem za brzo eliminaciju CO2, jer su svakodnevno proizvedena količina CO2 ogromna u odnosu na količinu proizvodnje fiksnih kiselina, jer bazalna proizvodnja CO2 na dnevnom nivou obično iznosi 12.000 do 13.000 mmola / dnevno.

Dnevna proizvodnja CO2 može se izračunati iz dnevne metaboličke proizvodnje vode. Kompletna oksidacija glukoze proizvodi jednake količine CO2 i H20. Takođe kompletna oksidacija masti proizvodi približno jednake količine CO2 i H2O takođe. Ova dva procesa su sve u proizvodnji CO2 u telu. Standardno količina, ovako stvorene metaboličke voda je oko 400 mls dnevno, što je 22,2 mola (npr 400/18) vode, dok tpična produkcija CO2 mora biti oko 22,200 mmol.

Vrste Respiratorna acidoza prema toku i trajanju može biti akutna ili hronična.

Akutna respiratorna acidoza Kod akutne respiratorne acidoze, PaCO2 je povišen iznad gornje granice referentnog opsega (preko 6,3 kPa ili 45 mm Hg) uz prateću acidemiju ( pH <7,35).

Akutna respiratorna acidoza se javlja kada dođe do naglog prekida ventilacije. Ovaj neuspeh u ventilaciji može biti uzrokovan: depresijom centralnog respiratornog centra cerebralnom bolešću lekovima, nemogućnošću adekvatnog provetravanja zbog neuromuskularne bolesti (npr. mijastenija gravis, amiotrofična lateralna skleroza, Gilen-Barov sindrom, mišićna distrofija), opstrukcija disajnih puteva povezana sa pogoršanjem astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).

Hronična respiratorna acidoza Kod „hronične respiratorne acidoze“, „Pa“CO2 je povišen iznad gornje granice referentnog opsega, sa normalnim pH krvi (7,35 do 7,45) ili blizu normalnog pH sekundarni zbog bubrežne kompenzacije i povišenog seruma bikarbonat (HCO3− >30 Ek/L).

Hronična respiratorna acidoza može biti sekundarna za mnoge poremećaje, uključujući HOBP, kod koje hipoventilacija uključuje više mehanizama, kao što su: smanjena reakcija na hipoksiju i hiperkapniju, povećano neusklađenost ventilacije i perfuzije što dovodi do povećane ventilacije mrtvog prostora smanjena funkcija dijafragme kao posledica umora, hiperinflacije. sindrom hipoventilacije gojaznosti (Pikvikijev sindrom), neuromišićnih poremećaja kao što je amiotrofična lateralna skleroza teških restriktivnih respiratornih defekata u intersticijalnim plućima bolestma i kod deformiteta grudnogi koša. Bolesti pluća koje prvenstveno uzrokuju abnormalnost alveolarne razmene gasova obično ne izazivaju hipoventilaciju, ali imaju tendenciju da izazovu stimulaciju ventilacije i hipokapniju kao sekundarnu hipoksiju. Dok se hiperkapnija javlja samo ako dođe do teške bolesti ili zamora respiratornih mišića.

Tok poremećaji u respiratornoj acidozi -{CO2}- plazme u akutnoj fazi nije promenjena, ali raste sa kompenzaciom; Pošto je -{CO2}- isparljiv gas, njegova koncentracija je pod kontrolom respiratornog sistema; Organizmu je stvarno nemoguće da stvori tako mnogo -{CO2}-, da -{PaCO2}- bude povećan na nerespiratornoj osnovi; Pošto je -{CO2}- jedina velika komponenta puferskog sistema koja je pod respiratornom kontrolom, povećanje -{pCO2}- teži da podigne koncentraciju -{H+}-–jona. Zato povećanje -{PaCO2}- ima za posledicu respiratornu acidozu.

Uzroci respiratorne acidoze Tabelarni prikaz mogućih uzroka respiratorne acidoze Uzroci Poremećaji Opstruktivna respiratorna insuficijencija Opstruktivni emfizem Teži hronični bronhitis Teža hronična astma Restriktivna respiratorna insuficijencija Insuficijencija respiratornog centra oboljenja mozga lekovi oksigena terapija primarna alveolarna hipoventilacija Oslabljena funkcija disajne muskulature neurološka oboljenja mišićna oboljenja Oboljenja zida grudnog koša kifoskolioza ekstremna gojaznost Hipovolemija u anesteziji Smanjena ventilacija pluća Masivni pneumotoraks Teži pneumonit ili edem Vensko-arterijski šantovi Lokalizovani u slabo ventiliranim delovima pluća. Atelektaze

Dijagnoza Dijagnoza se može postaviti laboratorijskim ispitivanjem (analiza gasa u arterijskoj krvi)), sa pH <7,35 i PaCO2 >45 mmHg u akutnom okruženju. Pacijenti sa HOBP i drugim hroničnim respiratornim oboljenjima ponekad će pokazivati veći nivo PaCO2 sa HCO3->30 i normalnim pH.

Reference

Spoljašnje veze

Категорија:Кисело-базни поремећаји