Текст наслова
Златна бележница () је роман британске књижевнице, добитнице Нобелове награде за књижевност, Дорис Лесинг. Радња овог романа, који је објављен 1962, говори о књижевници Ани Вулф (), четири бележнице (црна, црвена, жута и плава) у којима је бележила догађаје из свог живота, као и о њеном покушају да их повеже у петој — златној бележници.
Након објављивања романа, 1962.године, критичари почињу да идентификују Дорис Лесинг као водећег феминистичког писца.
Године 1976. овај роман је награђен француском наградом „Медиси“ (), у категорији страних писаца. На српском језику је Златна бележница први пут објављена 2010. у преводу Предрага Шапоње.
Радња романа Роман прати живот књижевнице Ане Вулф, растрзане између различитих улога која има као супруга, љубавница, писац и политички активиста. Дневници које води у свескама различите боје одговарају различитим деловима њене личности. Тек када претрпи нервни слом и потпуну дезинтеграцију биће у стању да открије нову “целовитост” о којој пише у последњој бележници.
Књижевница Ане Вулф је запала у стваралачку кризу и одбија да даље пише. Разведена, са кћерком која чини прве несигурне кораке ка осамостаљивању од мајке, Ана Вулф се што несвесно што свесно упетљава у клупко личних и друштвених реалија, експериментишући до које се граница те бројне, контроверзне и међупрожимајуће стварности могу поднети а да човек не пукне већ да обнови своје креативно језгро и склопи мир, тачније, примирје. Са светом и са сопственим Ја, које ће му омогућити излазак из неподношљивог хаоса.
Ана одлучује да свој живот и свет око себе рашчлани тако што ће их записати у четири бележнице, а потом их узглобити у јединствену целину. Прецизним одређењем подела она ће у Црну бележницу записивати своју младост у Африци, пред Други светски рат. Друга, Црвена бележница, баш како и боја сугерише, садржи Анино искуство као члана британске Комунистичке партије. У трећој, Жутој бележници налази се романсирана прича о Аниној љубавној вези са мушкарцем који ју је оставио. Четврта, Плава бележница садржи Анинине записе о себи, о сновима о којима расправља са докторком, о пријатељицама и о мушкарцима. Из тога израста и круна романа, пета, Златна, бележница. Ана случајно купљену свеску боје злата поклања љубавнику за његов роман али ту сунчану, топлу боју поверења у нови живот и ново достојанство према себи и другима узима за наслов свог следећег романа који ће назвати Златна бележница Тиме се заокружује мудра и вешто изведена постмодернистичка игра Дорис Лесинг са бележницама које се међусобно укрштају, тону и израњају једна из друге, стварајући будуће написане или наслућене свеске. Златна бележница је, дакле, залог да се човек може спознати и променити. Начин промене, наравно, бира сам. И, придржавајући се једино важећег правила: да од страха за новим, живот који му је дат не проћерда у химерама. Десет година након објављивања књиге, Дорис Лесинг је у њеним наредним издањима објавила предговор који се не бави само структуром књиге, него и смислом њене рецепције, као и смислом рецепције саме књижевности. Указује на систем насилног усађивања идеја, ставова, унутар образовног система који даље омогућава све остале нивое друштвене манипулације мишљењем појединца. Спољашње везе Роман на званичној интернет презентацији Дорис Лесинг
Референце
Категорија:Романи 1962. Категорија:Романи Дорис Лесинг