Александар Етол (Ἀλέξανδρος ὁ Αἰτωλός; Alexandros ho Aitōlos) или Александар Етолијанац, био je хеленистички песник и граматичар.

Радио је у Александријској библиотеци и писао је поезију у различитим жанровима. Дела су му данас скоро потпуно изгубљена. Он је једини познати етолски песник антике.Knaack 1894; Dover 1996.

Биографија Александар је био родом из Плеурона у Етолији. Савременик Калимаха и Теокрита, рођен је оквирно 315. године пре нове ере, а према енциклопедији Суди имена његовог родитеља била су Сатирос и Стратоклеја.Knaack 1894; Dover 1996; Suda, α 1127 = Lightfoot 2009, pp. 106–107, test. 1. До 280-тих година био део групе академских радника који су радили у Александријској библиотеци, где му је Птолемеј II Филаделф наложио да организује и исправи текстове трагедија и сатиричних драма у збирци Библиотеке.Dover 1996; Lightfoot 2009, pp. 110–115, test. 7. Касније је заједно са Антагором и Аратом боравио на двору македонског краља Антигона II Гоната.Schmitz 1870; Knaack 1894; Dover 1996; Lightfoot 2009, pp. 106–111, test. 2–6.

Поред научног рада, Александар је био свестран песник који је стварао стихове у различитим метрима и жанровима, иако је сачувано само око 70 редова његовог дела, углавном у кратким фрагментима које цитирају каснији извори.Olson 2000.

Савременици су му се дивили због његових трагедија, што му је донело место међу седам александријских трагичара који су чинили такозвану <i>Трагичну плејаду</i>.Schmitz 1870; Knaack 1894; Dover 1996; Suda, α 1127 = Lightfoot 2009, pp. 106–107, test. 1.

Једна од његових трагедија (или можда сатиричних драма),Spanoudakis 2005. Astragalistai („Играчи зглобова“), описује убиство колеге студента од стране младог Патроклоса.Dover 1996; Scholiast to Iliad 2386 = Lightfoot 2009, pp. 134–135, fr. 17. Александар је такође писао епове или епилије, од којих је сачувано неколико имена и кратких фрагмената: Halieus („Рибар“), о богу мора Глауку,Knaack 1894; Athenaeus 7.296e = Lightfoot 2009, pp. 120–123, fr. 3. и Krika или Kirka.Knaack 1894; Olson 2000; Athenaeus 7.283a = Lightfoot 2009, pp. 122–123, fr. 4. The interpretation of the title is uncertain, and Athenaeus indicates that there was doubt about the authenticity of the poem. Најдужи сачувани пример његовог дела је одломак са 34 реда из Аполона, песме у елегијским двостихима, која прича причу о Антеју и Клеобеји.Dover 1996; preserved in Parthenius 14 = Lightfoot 2009, pp. 594–599. Неколико других елегијских фрагмената наводе други аутори,Athenaeus 15.699c; Macrobius, Saturnalia 5.22.4–5; Strabo 12.4.8 (C566). а два епиграма у Грчкој антологији обично се сматрају његовим делом.AP 7.709, A. Plan 4.172 = Lightfoot 2009, pp. 118–119, fr. 1 and 2; see Gow and Page 1965 for discussion of other epigrams sometimes attributed to him.

Антички извори га такође описују као писца кинаидоија (опсцених стихова, познатих еуфемистички као јонске песме).Knaack 1894; Lightfoot 2009, pp. 102; Strabo 14.1.41 (C648) and Athenaeus 14.620e, 136–137 = Lightfoot 2009, pp. 136–137, fr. 18a, b.

Издања дела

A. Meineke, Analecta alexandrina (Berlin 1843), pp. 215–251. J. U. Powell, Collectanea alexandrina: Reliquiae minores poetarum graecorum aetatis ptolemaicae, 323–146 A.C. (Oxford 1925), pp. 121–129. E. Magnelli, Alexandri Aetoli testimonia et fragmenta (Florence 1999). J. L. Lightfoot, Hellenistic Collection (Loeb Classical Library: Cambridge, Mass. 2009), pp. 99–145 (са енглеским преводом).

Референце

Литература

Dover, K. 1996. "Alexander of Pleuron", Oxford Classical Dictionary, 3rd ed., Oxford, p. 60. Gow, A. S. F., and D. L. Page. 1965. The Greek Anthology: Hellenistic Epigrams, Cambridge, vol. 2, pp. 27–29. Knaack, G. 1894. "Alexandros 84", Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft I.2, 1894, cols. 1447–1448. Lightfoot, J. L., ed. 2009. Hellenistic Collection, Loeb Classical Library, Cambridge, Mass., pp. 99–145. Lloyd-Jones, H. 1994. "Alexander Aetolus, Aristophanes, and the Life of Euripides", Storia poesia e pensiero nel mondo antico: Studi in onore di M. Gigante, Naples, pp. 371–379. Olson, S. 2000. review of Enrico Magnelli, Alexandri Aetoli testimonia et fragmenta, Bryn Mawr Classical Review 2000.11.14. Чланак садржи текст преузет из дела у јавном власништву: Schmitz, Leonard (1870). "Alexander Aetolus". In Smith, William (ed.). Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. Vol. 1. p. 111. Spanoudakis, K. 2005. "Alexander Aetolus' Astragalistai", Eikasmos 16, pp. 149–154.

Категорија:Непозната година смрти Категорија:Старогрчки песници