Карловачка ударна бригада НОВЈ формирана је 5. марта 1944. године у Храшћу, код Карловца од бораца Карловачког НОП одреда. Приликом формирања имала је 4 батљона с укупно 640 бораца. У јулу је имала 690 бораца наоружаних са 363 пушке, 47 аутомата, 46 пушкомитраљеза, 13 митраљеза, 3 минобацача, 3 противтенковске пушке, једним противтенковским топом и 35 пиштоља. До 1. маја 1944. била је у саставу Осме дивизије НОВЈ, а од тада до краја рата у саставу 34. дивизије НОВЈ.
Борбени пут бригаде Дејствовала је углавном на посторији Карловац, Огулин, Врбовско, у Покупљу, Туропољу и Жумберку, а повремено и у Белој Крајини у Словенији. Међу значајније борбе у то периоду спадале су тродневне жестоке борбе почетком априла на просторији села Храшће, Брезник, Југовац, Залука, Велика Пака и Правутина против јаких домобранских и усташких снага, затим борбе 14. и 15. маја заједно са бригадом "Фрањо Огулинац Сељо" код села Изимја и села Станчаке код Јастребарског против делова немачког 1. резервног ловачког пука. Следила је акција заједнос деловима Другог диверзантског батаљона 4. корпуса НОВЈ 20. августа на железничкој прузи Карловац-Озаљ која је оштећена на 40 места и срушено 107 бетонских стубова електричног вода. Бригада је успешно водила борбе и код Босиљева, Дуге Ресе, Генералског Стола, Крашића, Метлике, Зденчине, Доње Купчине, Свете Јане, Пљешевице, Хрженика, Прекрижја, Братине, Велике, Хасан-Брега и низа других места.
Од септембра 1944. до јануара 1945. учествовала је у ослобађању Покупја и Туропоља и рушила железничке и путне комуникације. Учествовала је у заузимању усташко-домобрансих упоришта у Зденчини 7/8. септембра, Брезовици и Реметинцу код Загреба, 11/12. септембра, селу Маврачићима на прузи Загреб-Јастребарско 23/24. октобра, Пешћеници и Лекенику 23-24. новембра, Замршју и Луки код Карловца 8. децембра, Домаговићу и Лазини 24. децембра и у више других места. Истовремено, успешно је одбијала нападе немачких, усташких и домобранских јединица и дејствовала је на железничкој комуникацији Загреб-Карловац, прекидајући често саобраћај. Тако је само 1/2. септембра порушила пругу на 70 места, 3. септембра заједно са Другим диверзантским батаљоном 4. корпуса НОВЈ на 68 места, 6. септембра оштетила је пругу на 76 места, 26/27. октобра учествовала је у диверзијама 8. и 34. дивизије кад је пруга била прекинута на 324 места, а 31. октобра порушила је пругу на 54 места. Истовремено, уништено је више железничких станица, бункера, локомотива, всгона,мостова и подвожњака. Бригада је 26. октобра добила назив ударна.
У пролеће 1945. водила је борбе на подручју Баније и учествовала у завршним операцијама за ослобођење Кордуна, Покупја и Жумберка. Крајем рата бригада је имала 2022 борца.
До краја рата бригада је имала 337 погинулих, 442 рањена, 18 умрлих од болести и 107 несталих од чега 30 заробљених. За свог постојања бригада је из строја избацила 1739 непријатељских војника од чега 722 погинулих, 457 рањених, а 560 заробљених.Војска.нет: Карловачка ударна бригада. Приступљено 6.11.2024.
Командни састав
Командати бригадеКарловачка ударна бригада, 379. стр. Фрањо Молек од 5.3. до 30.6.1944. Борис Балаш од 8.7.1944. до 10.3.1945. Сулејман Суљо Васцарац од 12.3. до 26.4.1945. Борис Балаш од 26.4.1945. до краја рата
Политички комесари Петар Ердељац од 5.3. до 9.11.1944. Рафко Рафаел Табор од 9.11.1944. до краја рата
Помоћници комесара бригаде Рафко Рафаел Табор од 5.3. до 9.11.1944. Јанко Фурдек од 20.11.1944 до 7.3.1945. Иван Катушић од 10.3.1945. до краја рата
Начелници Штаба бригаде Иван Грахо од 20.6. до 25.8.1944. Раде Шкаљац од 28.8. до 10.12.1944. Симо Мишчевић од 15.12.1944. до краја рата
Референце
Литература
Војна енциклопедија (књига четврта). Београд, 1972. година. Пуковник Јосип Лулик Пепо, Др Ђуро Затезало: Карловачка ударна бригада. Карловац, 1984. година.
Категорија:Бригаде НОВ Хрватске Категорија:Историја Карловца