-{F-35}- лајтнинг -{II}- је једномоторни вишенаменски борбени авион пете генерације, са умањеном уочљивошћу. Намењен је за превласт у ваздушном простору, борбу против циљева на земљи и мору, као и за извршавање задатака извиђања. Произашао је из експерименталног авиона -{X}--35, који је победио на конкурсу у програму Здружени јуришни ловац (). Још увек је у фази развоја, која је продужена због повећања захтева, трошкова и смањеног буџета. Америчко министарство одбране је својим извештајем од 26. јануара 2012. године потврдило подршку и висок приоритет програму -{F-35}-.

Досадашњи развој су финансирале САД и Уједињено Краљевство, а придружиле су им се и друге државе, које намеравају да тај авион уведу у своју оперативну употребу. Развој авиона -{F-35}- лајтнинг -{II}-, одвијао се у три варијанте: са класичним полетањем и слетањем, вертикалним полетањем и слетањем, а трећа је морнаричка за палубну употребу са носача авиона. За све три варијанте делови су максимално унификовани, са међусобном подударношћу од 80 %. Постигнута је смањена уочљивост (стелт), у коме циљу је пројектовано и унутрашње ношење наоружања, у „бункеру” у трупу авиона.

Прототипски развој и пројектовање је реализовала фирма Локид Мартин, која је и носилац развоја експерименталног авиона -{X}--35, претходника овом програму. Прототип авиона -{F-35}- лајтнинг -{II}- је први пут летео 15. децембра 2006. године.

Вишенаменски авион -{F-35}- лајтнинг -{II}- намењен је у перспективи да замени цео скуп борбених авиона средње класе, који су тренутно у оперативној употреби у Сједињеним Америчким Државама, Уједињеном Краљевству и код осталих њихових савезника. На тај начин ће то бити најмасовнији интернационални авион у ратним ваздухопловствима и морнарицама већег броја земаља. Лого -{F}--35 лајтнинг II|десно|миниМетални модел од -{F-35}-, у току припреме за испитивање у трансоничној комори аеротунела.|мини

Развој

Захтеви програма -{JSF}- и избор концепције Заједничким програмом развоја авиона ловца—бомбардера ( -{JSF}-), замишљено је да се добије рационално решење за масовно коришћени авион, којим би се у будућности заменила већина постојећих у вишегодишњем наоружању САД, Уједињеног Краљевства, Канаде, Аустралије и њихових савезника. Углавном се ради о замени за познате авионе F-16, A-10, F/A-18 Хорнет (искључујући новије варијанте F/A-18E/F Супер хорнета) и тактичке авионе AV-8B Харијер II, БАЕ Харијер II (отвори и види слику доле). У оквиру тог програма понуђено је решење X-32 фирме Боинг и X-35 од Локид Мартина. Изабрано је решење X-35, као основа за развој авиона, који је назван -{F}--35 лајтнинг -{II}-. На основу истраживачког програма X-35, покренут је развој авиона -{F}--35 лајтнинг -{II}-, у три варијанте, са критеријумом минимизације укупних трошкова. Планирано је да 80 % делова буду исти код све три варијанте авиона: -{F-35A}-, варијанта којој је потребна слетна и узлетна стаза као и код конвенционалних авиона ( -{CTOL}-), -{F-35B}-, варијанта авиона у којој је могуће вертикално полетање и слетање ( -{STOVL}-) и -{F-35C}-, морнаричка варијанта оптимизирана за носаче авиона, где је полетање уз помоћ катапулта, а слетање са хватањем развученог ужета, са куком ( -{CATOBAR}-).

центар|750п|Силуете у плану, конкурсних варијанти за избор развоја -{F-35}-.

Уз међусобно допуњавање, планирано је да у масовној оперативној употреби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Италије, Холандије, Турске, Канаде, Данске, Аустралије и Норвешке, остану ове три варијанте авиона -{F}--35, све до периода и иза 2040. године. -{F}--35 лајтнинг -{II}- треба у савезничким државама, у будућности, да се допуњава са F-22 Раптором, Јурофајтером и F/A-18E/F Супер хорнетом.Варијанта -{F-35A}-.|мини Варијанта за вертикално полетање и слетање -{F-35B}-.|мини десно|мини|Варијанта F-35-{C}- Представник фирме Локид Мартин, Џорџ Стандриџ (), рекао је да ће -{F-35}- бити четири пута ефикаснији од претходних ловаца у борби ваздух-ваздух, осам пута ефикаснији у борби ваздух-земља, и три пута ефикаснији у извиђању и супротстављању противваздухопловној одбрани. То ће постићи, у односу на претходне авионе, иако има већи асортиман захтева и мању логистичку подршку, са приближно истим трошковима набавке (ако се занемаре трошкови развоја). Захтеви су амбициозни, да се пројектом -{F-35}- постигне супериорност у задацима ваздух—земља и у периоду након 2040. године и да буде одмах иза F-22 Раптора по супериорности у ваздушном простору. То су високи захтеви у наменама где су пројектни услови наглашено међусобно супротстављени. Карактеристике смањене уочљивости, високог маневра и напредних система, обезбедиће авиону -{F-35}- изузетне способности и предности у двадесет првом веку у ваздушном простору.

Уговор за развој програма -{JSF}-, са фирмом Локид Мартин, потписан је 16. новембра 1996. године, а уговор за развој система и демонстрацију примењених технологија (-{SDD}-), 26. октобра 2001. Постављени тактичко—технички захтеви су испуњени, -{X}--35 има капацитет за даљи развој и унапређење, уз незнатан ризик. Изненађење је да је авион добио ознаку -{F-35}-, пошто је логично следио назив -{F-24}-.

Америчко Министарство одбране, у своме извештају од 26. јануара 2012. године, потврдило је приоритет за одбрану даљег одвијања програма -{F-35}-, који укљује све 3 варијанте авиона, али са успореном динамиком набавке. Фаворизовано је одвијање испитивања, уз даље минималне развојне измене пројекта авиона.

Прототипски и предсеријски развој На основу експерименталних истраживања у аеротунелима, Локид Мартин је незнатно изменио свој понуђени концепт -{X}--35 у пројекат -{F}--35. Предњи део трупа авиона је продужио за 130 -{mm}-, са чиме је повећан потребни простор за уградњу опреме. Сходно томе, хоризонтални стабилизатор је померен уназад за 51 -{mm}-. На тај начин су задржани задати параметри стабилности и управљивости авиона. Горња контура трупа је подигнута дуж осе за 25 -{mm}-, у циљу унификације решења које испуњава услове за све три варијанте авиона. Такође, одлучено је да се повећа наоружање варијанте са вертикалним полетањем -{F-35B}-, тако је унификован „бункер” за смештај истог наоружања у труп за све три варијанте авиона. Закрилца су са електромеханичким погоном, а преостали извршни механизми команди лета су са хидросистемом, који није класичан. Све командне површине погоњене су са самосталним електро—хидрауличким системима. Самосталне пумпе се покрећу електроенергијом, интегрисане су са телом сваког појединачног хидрауличког покретача. Ово је предност, избегнуте су одвојене централизоване моторске пумпе, велика количина (маса) уља и мрежа хидро цеви. Лакше је за одржавање, мања је укупна тежина и веће је борбено преживљавање, у односу на традиционални хидраулички систем.

Претила је опасност, да због испуњења ових услова унификације, варијанта -{F-35B}- не испуни захтеве за тражене перформансе, јер је маса тога авиона нарасла за 1.000 -{kg}- (8 %). Локид Мартин је повећао потисак мотора свим варијантама, унификовано је смањио величину заједничког оружја у „бункеру”, смањио вертикалне стабилизаторе, прерасподелио потисак код -{F-35B}-, репројектовао склапајуће крило изменивши пројекат заједничких унификованих делова и интервенисао на електро систему и централном делу трупа авиона непосредно иза кабине. Промене су усаглашене на све три варијанте и одржан је висок ниво унификације делова. До септембра 2004. године, смањена је укупна маса авиона за 1.200 -{kg}-. Свечана промоција прототипа 7. јула 2006. године.|десно|мини Међусобним поређењем варијанти -{F-35C}- и -{F-35A}-, уочава се да -{F-35C}- има веће крило и хоризонтални реп, због нужности мањег односа тежине и површине (-{G/S}-), што обезбеђује мању минималну брзину и кратко полетање и слетање. Крило -{F-35C}- се склапа и на палуби брода се авиони лакше „паркирају”. Наравно, -{F-35C}- има јаче стајне органе и куку за кочеће уже. Стајни органи за морнаричке авионе, пројектују се за веће вертикалне брзине пропадања при слетању на палубу брода. -{F-35C}- верзија има краће вертикалне стабилизаторе, који су репројектовани због нужног смањења тежине авиона. За погон авиона -{F}--35 разматрано је неколико мотора и коначно је одлучено да се користи модификован P&W F119, подешен у варијанту P&W F135-100/400/600.

Производња делова за први прототип авиона -{F-35B}-, почела је у новембру 2003. Фирма Локид Мартин главни је финални извођач производње. Поред тога што обавља завршну монтажу, изводи интеграцију општих система и производи предњи и централни део трупа, крило и команде лета. Нортроп Граман испоручује радар са решеткастом антеном са активним електронским скенирањем, електро-оптички дистрибутивни систем (-{DAS}-), комуникационе, навигационе и идентификационе системе, наоружање и стајне органе. -{BAE}- систем испоручује командне површине и задњи део трупа, хоризонтални и вертикални реп, систем за спасавање пилота, системе за електронско ратовање, горивни систем и софтвер команди лета. Аленија ће у серијској производњи вршити финалну монтажу италијанских авиона, а осталима ће се накнадно прецизирати кооперацијско учешће. -{F-35}- програм је захтевао велике инвестиције у аутоматизованим производним погонима. На пример, у Локид Мартину за увођење специјалне производње крила, са савременом монтажном „траком”. У новембру 2009, шеф програма -{F-35}-, преко представника за међународне послове Пентагона, изјавио је да САД неће делити свој софтвер са савезницима за -{F-35}-.

Први лет прототипа, -{AA}--1 је био 15. децембра 2006. године. Овај авион се условно може назвати прототип. Настао је након спровођења свих набројаних конструктивних интервенција у циљу смањења тежине и испуњења услова унификације делова, у оквиру све три варијанте авиона -{F}--35.

Шест авиона -{F-35C}- били су комплетно готови 5. јануара 2009. године, укључујући -{AF}--1 и -{AG}--1, а 17 је било још у производњи. Директор програма је изјавио: „тринаест авиона, од седамнаест у производњи, су пред испитивањем на земљи и провери. Сви они су завршени у 2009. години. Остала су четири авиона прве производне варијанте и први који ће бити испоручени ваздухопловству у 2010. години.” Амерички секретар за одбрану Роберт Гејтс, 6. априла 2009. године, тражио је убрзавање производње, пошто САД планира да укупно купи 2.443 авиона -{F-35}-.

У августу 2010. године, Локид Мартин је најавио кашњење у решавању конструктивног решавања склапања крила, пошто су наступили производни проблеми, што може знатно успорити почетну производњу.

У октобру 2011. године, два су авиона -{F-35B}- предата на испитивање Ратној морнарици САД у трајању од три недеље. Они су направили више од 28 сати летења, укључујући 72 кратка полетања и вертикална слетања. Етапно унапређивање решења на -{F}--35 Испитивање Реализован први лет План. лет, од 2007. ОписFlugRevue Juni (2010). стр. 32—37, Lockheed Martin F-35: Mehr Prototypen fliegenFliegerRevue März (2011). стр. 26—30, F-35 nimmt nächste Hürden AA-01 15. децембар 2006. — Први авион за развој система за почетну А-верзију. До 17. децембра 2009 направио је 91 лет. Од тада се користи за експериментисање. AF-01 14. новембар 2009. мај 2009. Први предсеријски авион са значајним смањењем тежине у односу на AA-01. AF-02 20. април 2010. август 2009. Заједно са AF-01 се користи у центру Едвардс,са првенственом наменом за испитивање наоружања. AF-03 7. јули 2010. јуни 2009. Други предсеријски авион, са пуном опремом. AF-04 30. децембар 2010. — — AG-01 — — Структура за статичка испитивања у лабораторији.

Завршена је у јулу 2009. године и предата на испитивање. AJ-01 — — Структура за статичка испитивања у лабораторији.

Завршена је средином 2010. године и предата на испитивање. BF-01 11. јуни 2008. — Први авион за -{B}- варијанте. Предат је до 15. новембра 2009. године.

Изведено је прво вертикално слетање 18. марта 2010. године. BF-02 25. фебруар. 2009. јануар 2009. Реализовано је доливање горива у лету у августу 2009. године.