Абхазија ( Apsny, Apkhazeti или Abkhazeti, Abkhazia) је де факто независна,Olga Oliker, Thomas S. Szayna. Faultlines of Conflict in Central Asia and the South Caucasus: Implications for the U.S. Army. By Rachel Clogg, Conciliation Resources, 2001Medianews.ge. , 21 August 2007Emmanuel Karagiannis. Energy and Security in the Caucasus. дјелимично призната земља која лежи на источној обали Црног мора, њеној јужној граници. Граничи се са Русијом на сјеверу и Грузијом на истоку.GuardianUnlimited. Georgia up in arms over Olympic cashInternational Relations and Security Network. Kosovo wishes in Caucasus. By Simon Saradzhyan На југоистоку окупациона линија пролази дуж административне границе региона Самегрело-Земо Сванети. Абхазију као државу признају Русија, Никарагва, Венецуела и де факто независне републике Јужна Осетија и Придњестровље, у ком контексту се назива Република Абхазија са Сухумијем као главним градом.
Аутономна Република Абхазија (афкх. Аҧсни, Апсни) налази се у северозападном региону Грузије, у историјској и модерној Западној Грузији, заузима 8,7 хиљада квадратних километара, подручје између ријека Енгури и Псоу.
Насеље грузијских племена на источној обали Црног мора основано је у првом вијеку п. н. е. У VI-V миленијуму п. н. е., трагови људског живота на територији Абхазије су археолошки потврђени из периода доњег палеолита (насеље Јаштва).[null პლინუსი, ბუნების ისტორია, VI, 12, SC II, 178, 179; მ. იმნაძე, დასახ ნაშრ., გვ. 156.] Било је то већ у првом вијеку п. н. е. Од четвртог миленијума п. н. е., у Абхазији су развијени не само пољопривреда и сточарство, већ и производња керамике, прерада камена, бакра и бронзе. Од другог миленијума п. н. е., сачувани су многи долмени. Археолошки материјал добијен на овом подручју прије антике извештава да постоји заједничка Колхида. Унутар ове велике културе, стручњаци закључују да су одвојене регионално-локалне варијанте издвојене, али у цјелини то је култура Колхида.
Историја Абхазије
Језици Абхазије
Језици који се говоре у Абхазији су абхаски, руски, мингрелски, свански, јерменски и грчки језик. Аутономна Република је 2007. године усвојила закон којим се абхаски језик дефинише као једини државни језик Абхазије. Као такав, абхаски је неопходан језик за законодавне и извршне расправе (са преводом са и на руски) и најмање половина текста свих часописа и новина мора бити на абхаском.
Абхазки језик Абхаски језик припада северозападној, абхаско-адигеској групи кавкаских језика. Данас је представљен као два дијалекта, и то: апсуа бвзшиа (са сјевера) и, књижевније, апшија (са југа). Сваки од њих се активно користи од 1931. године, након што је Абхазија добила статус аутономне републике под руководством СССР-а. Језик је распрострањен у Турској, Аџари, а такође и у Сирији. Према једном од таквих података, до 1993. године број људи који говоре абхаски у Грузији достигао је 101.000, а овим језиком је говорило укупно 152.740 људи.
Карактеристике абхазког језика Абхаски језик се одликује обиљем сугласника и недостатком самогласника. Стандардни абхаски језик је базиран на дијалекту абжиуа. Абжиyа има 58 сугласника, док дијалект Бзип има 67 сугласника. Пронађена су два самогласничка фонема, а и ə. Као резултат комбинације и асимилације, може се формирати као О, И или У. Абхаска морфологија је окарактерисана као аглутинација. Оно што разликује абхаски језик од других кавкаских језика јесте одбацивање ротације, коју глагол признаје. Именица је подељена на два дијела: духовни и бездушни. Они су груписани према класама као што су: дефинисана именица, неодређена, присвојна, бројна, редна, итд. Квалитативни придјев се појављује послије именице. Глаголи који изражавају покрет имају све врсте времена и падежа. Што се тиче килограма, у Абхазији постоје императив, индикатив, условни килограми, везе, дефинисани и неодређени облици. Ту су и уметци. Главна реченица је глагол, иако се не налазе сложене реченице. Ономатопеја је важан део Шекспира, који има велико место у абхаском језику. У рјечнику абхаског језика налазимо ријечи позајмљене из различитих језика, као што су руски, турски и персијски.
Абхаска књижевност
Писана абхаска књижевност појавила се почетком 20. вијека, иако је традиција абхаског усменог говора прилично богата. Абхази, заједно са другим кавкаским народима, дијеле сложени Нарт еп - серију бајки о митским јунацима . Ово дјело такође укључује пјесме пљачкаша и ловаца, сатиричне пјесме, пјесме о кавкаским ратовима и разне ритуалне пјесме.
Један део истраживача сматра 1912. годину почетком историје абхаске фантастике, када је у Тбилисију на абхаском језику објављена прва збирка поезије Дмитрија Гулије од 38 страница „Песме и частошке”. Међутим, један дио пјесама обухваћених овом збирком написан је 1906., 1907., 1909., 1910. и 1911. године, што даје основу да се 1906. година одреди као датум настанка абхаске белетристике, а сматра се да је Димитри Гули бити оснивач абхаске књижевности.abkhazology.wordpress.com, აფხაზოლოგია, აფხაზური ლიტერატურა
Први абхаски писац по националности био је Гиорги Шарвашидзе, син последњег принца Абхазије, пјесник, драматург, публициста и јавна личност, сарадник грузијског народног покрета Тергдалеулеби (патриотско-демократски правац грузијске просвјетне мисли), који је углавном писао на грузијском језику.
Прве новине у Абхазији, под називом Абхазети, које је уређивао Дмитри Гулија, појавиле су се 1917. године, када је Абхазија била дио независне Републике Грузије. Заменио га је „Апсни Капши“ (што значи Црвена Абхазија) након што је совјетска власт проглашена у земљи. У наредним деценијама појавило се неколико нових дијела, међу којима је и новела Дмитрија Гулије „Под чудним небом” (1919). Остали писци су Самсон Чанба („Мухаџири и неколико других драма”), Ива Когхонија („Абхаске пјесме”, 1924.) и Мушни Ахашба.
Традиционална абхаска усмено-поетска прича одиграла је огромну улогу у формирању и еволуцији абхазског књижевног језика. Томе су допринели абхаски писци, пјесници и драмски писци.http://www.abkhazworld.com, Culture of Abkhazia, Abkhaz language and literature
Школска књижевност Абхазије Абхаска азбука је настала у 19. вијеку. Андреј Чочуа је абхаски педагог и један од оснивача абхаске књижевности за дјецу. Школски уџбеници припадају његовом перу: „Абхаска азбука“, која се и данас учи у абхазијским школама уз неколико измјена. „Абхаски језик. Даља књига о азбуци“ (1922); „Абхаски језик. за ученике другог разреда“ (1920); „Абхаски језик за ученике трећег разреда“ (1920). Ове књиге су састављене на педагошким принципима „Матерњи језик“ и „Руско слово“ Јакоба Гогебашвилија. Укључују прилагођене узорке абхаске усмености, библијске приче, оригиналне приче које је креирао сам аутор, као и преводе дјечјих дјела руских и грузијских писаца.
Међутим, до Руске револуције 1917. године, једине књиге објављене на абхаском језику биле су азбучник, уџбеници и неколико књига Дмитрија Гулија.
Један од оснивача абхаске омладинске књижевности био је Антон Чукбари, који је 1908. године у Тбилисију објавио уџбеник „Абхаски језик за абхаске школе“, а 1910. године дјело „Живот у близини (за више разреде основних школа)“. Ове двије књиге укључују узорке абхаског говора, А. Чукбаријева дјечја дјела и приче у преводу са руског и Криловљеве басне.
Д. је одиграо велику улогу у развоју абхаске фантастике 1919. године. „Абхаски књижевни круг“ који је основао Гулија у Мајсторској (педагошкој) богословији у Сухумију, који је издавао руком писани часопис „Шарфиетсва“ („Јутарња звезда“).
Књижевност Абхазије 1921-1940. године
Краљевина Абхазија 1921-1940. године
1920-1940 - узорци грузијске, руске и светске књижевности интензивније су превођени на абхаски језик. 1928. - Основан је абхаски огранак Удружења пролетерских писаца Грузије, који је касније претворен у Удружење пролетерских писаца Абхазије. 1925. - На иницијативу академика Николаса Марија основана Академија за абхаски језик и књижевност. 1930. - академија је укинута због недостатка стручног научног кадра. 1931. - умјесто Академије основан Абхаски институт за језик, књижевност и историју. 1933. - Основан Савез совјетских писаца Абхазије. 1932-1935. - Излазе новине на абхаском, грузијском, руском и грчком језику "Абхазетски совјетски писац". 1932-1939. - Излази књижевни часопис на абхаском језику "Апсни Капш" ("Црвена Абхазија"). 1931-1940. - Абхаска фантастика ојачана је појавом нове генерације писаца.
Књижевност Абхазије током Другог свјетског рата 1941-1945, Други свјетски рат је додао нову идеологизовану тему, антифашизам, раније успостављеним темама у абхаској књижевности. Практично сви абхаски писци су писали антифашистичка дјела (пјесме, поеме, приповјетке, драме) и ојачали совјетску идеологију. У овом периоду били су активни писци: Д. Срце, С. Чанба, И. Папаскири, М. Међу младим писцима истицали су се Ахашба, Заз (Владимир) Дарсалија итд., пјесници Баграт Шинкуба и Иване Тарба, који су привукли пажњу чим су се појавили на књижевној сцени.
Абхаска књижевност у периоду послије Другог свјетског рата
Послије Другог свјетског рата, абхаска књижевност се даље развија. Књижевницима претходних генерација придружили су се млади људи. Успоставили су нове начине књижевног изражавања. Током овог периода, Мушни Ласуриа је поново превео пјесму Шоте Руставелија „Човек леопард“ на абхаски језик, за шта је награђен наградом Шота Руставели. Такође, преведени су скоро сви значајни примјери грузијске класичне и модерне књижевности, укључујући и дјела грузијских писаца 20. вијека, почев од превода Јакова Чуртавелија „Мучеништво Свете Краљице Шушаник“.
Абхаски писци Познати абхаски писци су Дмитри Гулиа, Баграт Шинкуба, Фазил Искандер, Самсон Чанба, Иване Папаскири, Алексеј Гогуа, Ива Когхониа, Фазил Искандер, Гиорги Шарвашидзе, Николас Мари, Антон Чукбар, Андреи Чочуа, Мусхни Ахашба, Заз (Владимир) К Лакраба, Микха Дарсали, Владимир Агрба, Отар Демирј-Ифа, Јакуф Чанба, Шалва Цвијба, Леонти Лабакхуа, Киазим Агума, Алеки Јонуа, Чичико Јонуа, Петре Ануа, Сергеи Цабриа, Камуг Хуртсилава, Шалва Ториа, Китса Ашба, Сандро Сангулиа, Шалва Чириа, Владимир Капба, Рауфбеи Јопуа.
Абхазијски фолклор Опис абхаског фолклора
Абхаска култура је богата својом народном поезијом и пјесмама, плесом и музиком. Абхаске народне пјесме су једна велика комбинација вокалне мелодије и пјевања. Древне паганске, идолопоклоничке пјесме до данас су донеле осебујне књижевне пјесме, бајке, легенде, митови, саге и аутохтоне пословице.
Вишегласје је карактеристично обиљежје абхаске народне пјесме. Обично тенор почиње да пјева, а затим се остали пјевачи полако придружују, пјевајући исту мелодију у нижем регистру. Изванредна чињеница је да ни једну народну пјесму нису компоновале жене, осим абхаских успаванки и погребних пјесама. Најстарије пјесме су везане за лов и сличне обреде. Релативно нове пјесме величају приватне народне хероје: Хаџхарат Кахба, Салуман Бгажба и друге. Данас је познато много различитих серија обредних пјесама које су се изводиле као нека врста ритуала за ублажавање страдања рањеника. Абхаске традиционалне пјесме жалости и плеса у кругу су веома упечатљиве и изражајне. Традиционална абхаска свадба састојала се од позоришних представа, праћених плесовима и пјесмама које одговарају специфичној ситуацији.
Најважнији примјери абхазијског епа су древне саге о Нарцију и Абрскилију (према легенди, Абхазијски Прометеј који се борио са боговима). Нартичке саге су најкарактеристичније за људе сјевернокавкаског поријекла, међутим, са становишта многих научника, абхаска верзија ове врсте сага припада архаичном периоду. Саге нам говоре о стотинама браће и њиховој јединој сестри Гунди и уопште о њиховим животима, којима је прилично строго владала њихова млада и мудра мајка по имену Сатанаја-Гуаша. Главни центар сага, главно полазиште је најмлађи брат Сасриква. Његове веома занимљиве и опасне авантуре су основа епова.