Срби у Сегедину су део српске заједнице која живи у Мађарској, који живе у Сегедину и околини.

Историја српске мањине у граду датира још од 18. века. датира из 19. века, када су се Срби населили у региону за време и после турске окупације . Сегедински Срби су својим привредним и културним животом допринели развоју града и основали многе верске и јавне установе, укључујући православне цркве и српске школе.

Српска заједница је претрпела значајне промене током 20. века, посебно као резултат светских ратова и политичких трансформација. Српска заједница у Сегедину данас броји око 350 људи, који активно учествује у локалном културном животу и одржавају своју традицију. Универзитет у Сегедину такође нуди обуку на српском језику, чиме се јача идентитет заједнице и културно наслеђе.

Историја сегединских Срба Први помен Срба у Сегедину датира из времена османске владавине. После битке код Мохача (1526), српски војни одреди су се ујединили у покушају да свргну свог деспота, Берислава Стефана. Након што их је Берислав издао, изабрали су Черног Јована за свог вођу и придружили се цару Фердинанду I с надом да ће добити аутономну територију на југу Мађарске, коју су назвали Српска Војводина.

Године 1527 У бици код Сегедина у августу пао је српски витез Климент Бакић борећи се против сељачке војске Черног Јована. Јанош Шапољаи је 1528. победио Србе. Тајанствени Јован Черни се повукао у Сегедин, где се сакрио код богатог српског трговца Стевана Зака. Најзад су га нашли сегедински Мађари и погубили.

Златно доба у 18. веку Срби су доживели процват у 18. веку. У Сегедину су живели у првој половини 20. века, на почетку владавине Хабзбурга . Тада је подигнута и Српска православна црква (1778), која се и данас налази у центру града, поред сегединске Саборне цркве.

У Сегедину је постојао чувени лицеј, где су многи српски ђаци учили о различитим крајевима Србије. Српски студенти су 1834. године основали друштво под називом Младо јединство, а затим 1843. г. 15. октобра Савез Срба студената, чији су руководиоци били Димитрије Хаџић и Лаза Поповић.

Црквени живот Прва српска црква у Сегедину подигнута је у 16. веку. Датира из 19. века и било је седиште православног епископа бачке области. 17 крајем века овде је деловао епископ Ефтимије Дробњак. 19 У 17. веку у Сегедину су постојале две српске православне цркве: једна у паланачком округу, а друга у Горњем граду, црква Светог Николе (Николајевска црква), која је завршена 1778. године. Цркву је украсио иконописац Јован Поповић 1761. године. мини| Српска православна црква Светог Николе у Сегедину У 18. и 19. веку у Сегедину су деловали многи српски свештеници и црквене личности. века, који је имао значајну улогу у животу заједнице.

Образовање Српска школа је већ радила у Сегедину између 1740. и 1750. године, а помиње се и 1797. године . 19 У 19. веку овде су предавали многи српски учитељи, а у установи су изашли многи ђаци, који су касније одиграли важну улогу у српском културном и друштвеном животу. Међу српским ученицима који су студирали на лицеју били су и Сима Милутиновић Сарајлија, који је касније постао књижевник и универзитетски професор.

Запажену улогу у животу српске заједнице имао је Димитрије Поповић, ђакон и учитељ у Сегедину. Помагао је у дистрибуцији српских књига и бавио се књижевном делатношћу, на пример издавањем Сегединског календара . Свој рад у ширењу српске културе препознао је и Вук Караџић .

Поред Поповића, допринос су дали и многи други учитељи, попут Арона Илиића и Григорија Ремецког. 1848. године, услед револуције, многи Срби, међу којима и Поповић, побегли су из Сегедина и настанили се у Зомбору, где је касније радио као свештеник.

Српска школа у Сегедину радила је до 1894. године, када је за учитеља изабран Стеван Коларић. Школа је радила уз локалну подршку и донације, као што је донација Љубице Радишић. До краја века установу је посећивао све мањи број ученика, али је она имала значајну улогу у културном животу српске заједнице.

Културни живот Сегедински Срби су активно учествовали у културном животу града. 19 века, иако је српска заједница била малобројна, њени чланови су заузимали значајне градске и жупанијске функције. Основале су Добротворно друштво Српкиња и бавиле се многим културним и књижевним активностима. Међу поглаварима заједнице биле су личности попут свештеника и књижевника Павла Стаматовића, који је први организовао празник Светог Саве у сегединској школи 1839. године.

20 века До почетка 20. века, број Срба у Сегедину значајно је опао, али су и даље одржавали своју цркву, школу и културне организације. Године 1905. у граду је живело 526 Срба, који су имали своју цркву и школу.

Након Првог светског рата, заједница је наставила да се смањује, али су и даље били активни у очувању својих традиција и културног живота.

До 1925. године српска заједница је опала на 250 чланова у 80 кућа, углавном занатлија и трговаца. Парохија је имала савремене некретнине, тако да верници нису плаћали порез. Српска школа је постојала само на папиру, али недостајали су уџбеници јер није било дозвољено њихово увоз.

Сегедински Срби данас мини| Српска православна црква Богородице у Сиригу Данас у Сегедину живи око 350 Срба, што представља значајну заједницу за српску мањину у Мађарској. Већина њих живи у најисточнијем делу града, у некадашњем селу Сзорег, које се придружило граду 1973. године .

Види још Срби у Мађарској Србистика

Референце

Dr. Tóth István (szerk.):A szegedi nemzetiségek. Információs Kiadvány a Szegeden élő nemzeti kisebbségekről a Szegedi Nemzetiségi Önkormányzatok Társulata és a Nemzetiségi Szövetség kiadásában, 2008. májusában Srbi u Segedinu / Istorija krajišnika i kućne zadruge u ratnoj državi (Spomenik CVIII/1960)

Категорија:Етничке групе Мађарске Категорија:Срби у Мађарској Категорија:Странице са непрегледаним преводима Категорија:Сегединци