Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине из 1963. године био је највиши правни акт у Социјалистичкој Републици Босни Херцеговини. Усвојен је 10. априла 1963. године од стране Народне скупштине Босне и Херцгеовине, на заједничкој седници Републичког већа и Већа произвођача.Службени лист Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, год. 19, бр. 14, од 11. априла 1963. године. Био је други од укупно три устава које је Босна и Херцеговина донела као федерална јединица Југославије. Овим уставом, дотадашња Народна Република Босна и Херцеговина преименована је у Социјалистичку Репубику Босну и Херцеговину.

У почетном делу устава, који је носио назив "Основна начела" (одељак 1.) поменути су "Срби, Муслимани и Хрвати", чиме је по први пут на уставном нивоу у БиХ нормирана употреба појма Муслимани (са великим словом М). Устав је у 7. и 8. члану садржао и одредбе о државним симболима БиХ (грб и застава), а такође је дефинисао и питања која се односе на службену употребу језика, те је тако у члану 216. било прописано: "Републички закони, други републички прописи и општи акти објављују се у републичком службеном листу на српскохрватском језику", док је у члану 221. било назначено: "Поступак пред судовима и другим државним органима као и пред организацијама које врше јавна овлашћења води се и њихов рад обавља на српскохрватском језику", чиме је у БиХ по први пут на уставном нивоу озваничена употреба термина српскохрватски језик.

Устав БиХ је био усклађен са одредбама Устава СФР Југославије који је 7. априла 1963. донела Савезна народна скупштина. Настао је као последица усаглашавања уставног система са друштвено-економским и друштвено-политичким променама које су извршене у Југославији, увођењем радничког самоуправљања и настојао је да обележи почетак „социјалистичке самоуправне демократије”, која је требала да замени претходну „народну демократију”. Устав СФРЈ назван је Повељом самоуправљања јер се његовим одредбама модел самоуправљања проширио у све сфере друштвеног живота. У сладу са овим Устав СР Босне и Херцеговине дефинисао је друштвено-политичке заједнице у републици — општина, срез и република, а за основну територијалну јединицу новог политичког система уведена је месна заједница као самоуправна заједница грађана којом је руководио Савет биран на зборовима бирача. Скупштина СР Босне и Херцеговине имала је Републичко веће, чије су посланике бирали грађани на изборима, као и четири већа радних заједница, чије су посланике бирали запослени у предузећима. Уставом је регулисана и републичка управа — општински и окружни судови, затим Врховни суд СР Босне и Херцеговине, Јавно тужилаштво и Уставни суд СР Босне и Херцеговине.

Доношењем савезног и републичких устава априла 1963. није завршена уставна реформа, па је Устав СР Босне и Херцеговине неколико пута мењан и допуњаван — доношењем Уставног закона о укидању срезова 27. априла 1966, као и усвајањем уставних амандмана 20. априла 1967, 6. фебруара 1969. и 21. јуна 1971. године. У складу са тежњама република за више независности и надлежности у односу на федералну власт донет је 21. фебруара 1974. нови Устав СФРЈ, након чега је Скупштина СР Босне и Херцеговине 25. фебруара 1974. донела нови Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине.

Референце

Литература

Категорија:Устави Босне и Херцеговине у Југославији Категорија:Политика у 1963. Категорија:Босна и Херцеговина у 1963.