Гулхан парк (, ); је историјски урбани парк у Истанбулу (), Турска (). Налази се у некадашњем округу Еминон (), који је тренутно део округа Фатих, у близини Палате Топкапи (). Са површином од око 163 хектара, Гулхан парк у Истанбулу је најстарији и један од највећих урбаних паркова турске. Историја Гулхан парк је некада био део спољних вртова палате Топкапи, током Османског царства. Састојао се из шумарака и вртова ружа (али је првобитно у основи био шума). Парк је историјско место где је проглашен Танзимат Ферман (), познат и као Гулхански едикт (). Танзиматски едикт је био први конкретан корак демократизације у турској историјиthumb|Главна алеја Гулхан паркаОн је покренуо Танзиматске реформе у Османском царству, које су модернизовале царство, изједначивши пред законом све османске грађане, без обзира на вероисповест. Прочитао га је у Гулхан парку 3. новембра 1839. године водећи државник, дипломата и реформатор у царству, велики везир Мустафа Решид-паша (), па се зато назива и Гулхански едикт. Организација парка потиче из времена истанбулског градоначелника, професора Џемила Топузлуа (), када је 1912. године отворен за јавност. Парк је имао рекреационе зоне, кафиће, дечије и забавне паркове а касније је направљен и мали зоолошки врт. У парку је 1926. године постављена и прва Ататуркова статуа у Турској, дело аустријског уметника Хајнриха Крипела () Парк је годинама био у лошем и трошном стању, да би га градска власт Истанбула обновила 2003. године и довела у стање које подсећа на његов некадашњи сјај. Парк је прошао кроз велико реновирања па су уклоњени зоолошки врт, забавни парк и простори за пикник, повећавајући тако отворени простор. Стазе су поправљене а мало језеро са фонтаном је реновирано у модерном стилу. Уклањањем бетонских конструкција, парк је повратио свој природни пејзаж из 1950-их, отварајући поглед ка дрвећу које датира из 19. века. На улазу у парк, са десне стране, налазе се бисте истанбулских градоначелника. Кроз средину парка пролази стаза са дрворедом. Лево и десно од ове стазе налазе се одморишта и дечија игралишта. Десно од падине која се спушта према Босфору налази се статуа народног уметника Ашика Вејсела (), док се на њеном врху налази Готски стуб (), који је најстарији споменик у Истанбулу из периода римске владавине. У централном делу парка, непосредно поред главне алеје, током радова на уређењу парка 1913. године, случајно је откривена испод рушевина мала озидана цистерна, позната као Гулхан парк цистерна (), или Цистерна Светог Ђорђа, која је датирана на период између петог и седмог века. У другој половини двадесетог века коришћена ја као акваријум малог зоолошког врта који је тада постојао. У периоду 2003 — 2004 године вршена су ископавања изнад цистерна и радови на њеном обнављању. Наредних година цистерна је затворена за јавност да би од 2023. године била отворена као уметничка галерија Гулхан Санат ().thumb|Језеро са фонтаном Маја 2008. године, у некадашњим коњушницама Топкапи палате, на западној ивици парка отворен је Музеј историје исламске науке и технике (). Музеј садржи 140 реплика изума од 8. до 16. века из: астрономије, географије, хемије, геодезије, оптике, медицине, архитектуре и физике. Један од важних делова историјског и културног наслеђа Гулхан парка је и Парадни павиљон (тур. Alay Köşkü), који су користили султани током османског периода за посматрање дефилеа. Оригинални Парадни павиљон је вероватно изграђен у 15. веку за време владавине султана Мехмеда II Освајача (). Тренутна верзија Павиљона направљена је 1819. године за султана Махмуда II (). Дуга камена рампа која води до главног улаза, је путања којим би султан долазио на коњу да гледа поворку. Ову зграду сада користи Универзитет у Истанбулу () и у њој се налази Музеј књижевности и библиотека Ахмет Хамди Танпинар (),. У парку се одржава и Фестивал ружа (), са мноштвом разних манифестација које се одигравају у ружичњацима парка. Ови догађаји укључују: такмичење у мирису ружа, посете ружичњаку, музичке и плесне наступе на тему ружа, као и продају производа од ружа.

Галерија

Напомене

Референце

Литература

Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, ceremonial, and power: The Topkapi Palace in the fifteenth and sixteenth centuries. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. 336 pages. .

Спољашње везе http://www.jorgetutor.com/turquia/estambul/estambul/gulhanepark/gulhanepark.htm https://www.cornucopia.net/guide/listings/sights/guelhane-park1/ https://istanbultourstudio.com/things-to-do/gulhane-park

Категорија:Истанбул Категорија:Османско царство