thumb|Мапа познатог света Џорџа Р. Р. Мартина.
Фиктивни свет у који је смештен серијал романа Песма леда и ватре Џорџа Р. Р. Мартина подељен је на више континената, колективно познатих као „Познати свет”.
Већи део приче дешава се на континенту Вестерос, у великом политичком ентитету познатом као Седам краљевстава. Ова краљевства се распростиру преко девет региона: Север, Гвоздена острва, Речне земље, Дол, Западне земље, Олујне земље, Хват, Крунске земље и Дорна. Огроман зид начињен ледом и древном магијом одваја Седам краљевстава од углавном непознатих предела на северу. Источно од Вестероса, преко Узаног мора, налази се огроман континент Есос. Најближе стране нације Вестеросу су Слободни градови, група девет независних градова-држава који се простиру дуж западне обале Есоса. Земље дуж јужне обале Есоса називају се Земље Летњег мора и укључују Залив трговаца робовима и рушевине Валирије, која је некада била дом предака куће Таргарјена. Јужно од Есоса налазе се континенти Соториос и Алтос, који су углавном неистражени.
Овај свет има нестабилна годишња доба непредвидивог трајања, која могу трајати много година. На почетку Песме леда и ватре, Вестерос ужива у лету које траје већ читаву деценију, а многи страхују да ће уследити још дужа и суровија зима.
Џорџ Р. Р. Мартин је сместио причу Песме леда и ватре у алтернативни свет у односу на Земљу, такозвани „секундарни свет”. Мартин је такође сугерисао да би његов свет могао бити већи од планете Земље. Прича Песме леда и ватре смештена је у пост-магијски свет, где људи више не верују у натприродне појаве попут Туђина. Иако ликови разумеју природне аспекте свог света, не познају или не разумеју његове магијске елементе. Религија, међутим, игра значајну улогу у животима људи, а различити ликови практикују различите религије.
Вестерос thumb|Мапа Вестероса. Већи део приче је смештен на континенту који се зове Вестерос, а који је отприлике величине Јужне Америке. Континент је дом Седам краљевстава, познатих и као „Краљевство” или „Краљевство залазећег сунца”, смештених јужно од Зида, огромног зида направљеног од леда (наводно, заједно са магијом) висине 700 стопа и који се простире од истока до запада у дужини од 300 миља, од обале до обале. Седам краљевстава даље се деле на такозвани „Север” и „Југ” преко мочварне превлаке познате као Врат. Земља северно од Зида чини велики део Вестероса (отприлике величине Канаде), али је углавном неистражена, посебно ледени региони северно и западно од великог планинског ланца по имену Леденканџе, који означава најдаљу географску границу људских насеља. Северна граница континента је стога непозната, мада се сматра да је повезана са поларном ледном капом северно од Дрхтавог мора, познатом као Бела пустош.
На почетку романа, већина Вестероса је уједињена под влашћу једног краља, који влада са „Гвозденог престола” у престоници Краљевој Луци. Краљ има велики број мањих директних вазала у области познатој као Крунске земље, које се простиру око Краљеве Луке; док сваки од других региона функционално контролише друга велика племићка кућа, која има значајну моћ на својим територијама, све оне су заклете на верност Гвозденом престолу. Мартин је овде црпео инспирацију из историје средњовековне Европе, посебно из Стогодишњег рата, Крсташких ратова, Катарског крсташког рата и Ратова ружа.
Први становници континента била су Деца шуме, антропоидни народ налик ономе из каменог доба, који је урезивао ликове својих богова у чувардрва и био посвећен природи. Неко време касније, људи налик онима из бронзаног доба, познати као Први људи, мигрирали су из Есоса преко копненог моста на југоисточном крају континента и постепено се настанили по целом Вестеросу. Покушаји Првих људи да посеку шуме и обраде земљу довели су до миленијумског рата са Децом шуме, који је коначно окончан мировним споразумом. Ово је обележило почетак Доба јунака, током којег су Први људи прихватили религију Деце шуме. Ти богови су касније у Вестеросу постали познати као Стари богови.
Осам хиљада година пре догађаја у романима, мистериозна арктичка хуманоидна раса позната као Туђини појавила се из Земље вечите зиме, најсевернијег дела Вестероса, током више деценија дуге зиме познате као „Дугачка ноћ”. Деца шуме и Први људи удружили су се да одбију Туђине, а затим изградили Зид који је спречавао пролаз са далеког севера. Подручје северно од Зида од тада је заједнички познато као земља „С оне стране Зида”, насељено племенским потомцима Првих људи познатим као дивљани или слободан народ.
Неко време касније, људи из Есоса, налик онима из гвозденог доба, познати као Андали извршили су инвазију на Вестерос, доносећи са собом Веру Седморо. Једно по једно, краљевства Првих људи јужно од Врата пала су под власт Андала, а само је Север остао неосвојен. Деца шуме су убијена и нестала из андалских земаља. Временом, седам релативно стабилних феудалних краљевстава настало је широм Вестероса, иако су њихове територије варирале наредних неколико хиљада година кроз сталне ратове, и ниједно краљевство није дуго доминирало: Краљевство Север, којим је управљала кућа Старк из Зимоврела, Краљевство Острва и Река, којим је управљала кућа Хор из Харендвора, Краљевство Планина и Дола, којим је управљала кућа Ерин из Гнезда соколовог, Краљевство Стене, којим је управљала кућа Ланистер из Ливачке стене, Олујно краљевство, којим је управљала кућа Дурандон из Крајолуја, Краљевство Хват, којим је управљала кућа Гарденер из Високог сада, Краљевство Дорна, којим је управљала кућа Мартел из Сунчевог копља.
Триста година пре почетка романа, таргарјенски змајски господар Егон Освајач и његове две сестре-супруге, Висенија и Ренис, чији су преци мигрирали из Валирије на Змајкамен век раније, извршили су инвазију на копно Вестероса и искрцали своју војску на ушћу реке Црнобујице. Њих троје су подигли привремени бастион назван „Егонова утврда”, који је касније израстао у огромну престоницу познату као Краљева Лука. Уз помоћ своја три моћна змаја, таргарјенске армије покориле су шест од Седам краљевстава кроз освајања или споразуме, уништивши три од седам владајућих кућа које су одбиле да им се потчине. Кућу Дурандон заменили су кућом Баратеон, кућу Гарденер кућом Тирел, а кућу Хор кућама Тули (у Речним земљама) и Грејџој (на Гвозденим острвима). Само је Дорна остала независна готово још двеста година захваљујући асиметричном герилском отпору, све док коначно није била апсорбована под власт Гвозденог престола кроз брачни савез који је склопио краљ Дерон II 187. године после освајања. Таргарјени су израдили Гвоздени престо, искован змајском ватром од мачева њихових поражених непријатеља. Такође су анектирали подручја Речних и Олујних земаља око Залива Црнобујице, сада познате као Крунске земље. Кућа Таргарјен остала је владајућа кућа Седам краљевстава скоро три века, све док их није свргнула побуна коју је предводио Роберт Баратеон 283. године после освајања, који је тада постао први краљ Седам краљевстава који није потицао из куће Таргарјен.
Мартин је име Вестерос преузео из шкотског региона Вестер Рос.
Јужна половина Вестероса заснована је на обрнутој мапи Ирске.
Север Север обухвата северну половину Седам краљевстава и њиме влада кућа Старк из Зимоврела. Север је ретко насељен, али је скоро велик као осталих шест краљевстава заједно. Мартин је упоредио Север са Шкотском. Клима је генерално хладна, са суровим зимама и снеговима који су чести без обзира на годишње доба. С оне стране Зида, на крајњем северу, клима је поларна са знатним снежним падавинама, док је јужније блажа и више кишовита. Северну границу региона чини Дар, земљани појас широк 50 лига који је дат на управљање Ноћној стражи. Међутим, због напада дивљана, то подручје је препуно напуштених села и фарми.
Земљоуз познат као Врат раздваја Север од Југа. Њиме доминирају мочваре и он је дом ситним људима који куће и дворе зидају на пловећим острвима, којима управља кућа Рид из Сивоточке мотриље, одани вазали куће Старк. Тешко проходан влажни терен Врата насељен је грабљивим гуштер-лавовима, што ограничава једини сигуран пролаз на насип којим управља готово неосвојива тврђава Кејлинов шанац, која је хиљадама година штитила Север од копнене инвазије са југа. Град Бела Сидришта, смештен на ушћу реке Бели нож, напредна је лука и пети по величини град у Седам краљевстава.
Ванбрачна деца племића на Северу која су призната од стране тог родитеља добијају презиме Снежни/Снежна.
Зимоврел Зимоврел је предачки замак куће Старк и политичка престоница Севера. Смештен у географском центру Севера, има хладну, субарктичку климу са снежним зимама и свежим летима. Замак је изграђен изнад природног топлог извора, чија врела вода пролази кроз зидове замка и загрева његове дворане и собе, као и стаклену башту у његовом северозападном углу. У богошуми се налази неколико отворених базена где се скупља загрејана вода. Топли извор такође спречава земљу да се заледи. Замак има дубоке катакомбе познате као „крипта”, где су тела преминулих Старкова сахрањена иза статуа по њиховим ликовима, са језовуком (симболом Старкових) крај њихових ногу и мачевима у рукама. Гробнице су коришћене још времена од старих краљева Севера, познатих као Краљеви зиме, који су владали пре доласка Андала.
Да би приказали Зимоврел, пилот епизода и прва сезона телевизијске адаптације користили су сахат-кулу из 16. века и древно двориште замка Вард у округу Даун, у Северној Ирској. Замак Дун у Стерлингу, у Шкотској, који је раније коришћен као замак Антракс у филму Монти Пајтон и Свети грал, такође је коришћен за сцене екстеријера Зимоврела. Околина села Сентфилд глумила је богошуму Зимоврела, затворено шумовито подручје где ликови могу обожавати Старе богове крај дрвећа са лицима уклесаним у кори. Аутомобилски паркинг је послужио као двориште Зимоврела, а вински подрум је коришћен за крипту породице Старк. Шума Толимор је била истакнута у прологу пилот епизоде и у кључној сцени где Старкови први пут проналазе језовукове. Село Кернкасл је било место где Нед Старк одрубљује главу дезертеру Вилу. Унутрашњост Зимоврела, попут куле, велике дворане и Кејтлинине спаваће собе, снимана је у студију -{The Paint Hall}-. Сценографкиња Џема Џексон је изјавила: „Зимоврел је заснован на шкотским замковима.”
Зид thumb|Зид у Песми леда и ватре инспирисан је Хадријановим зидом на северу Енглеске. Зид је огромна структура начињена од камена, леда и магије на северној граници Седам краљевстава. Он је дом Ноћне страже, братства заклетог да штити краљевства људи од претњи које долазе са друге стране Зида.
Зид је био инспирисан Мартиновом посетом Хадријановом зиду на северу Енглеске, близу границе са Шкотском. Гледајући преко брда, Мартин се питао шта би осећао римски центурион са Медитерана, не знајући које претње могу доћи са севера. Ово искуство било је толико снажно да је деценију касније, 1991. године, пожелео да „напише причу о људима који чувају крај света”, и на крају „стварима које долазе из [измишљеног] севера, које су знатно страшније од Шкота или Пикта”.
Мартин је прилагодио величину, дужину и магијску природу Зида захтевима жанра; поглавља Џона Снежног описују га као структуру дугачку око 300 миља (480 km) и високу 700 стопа (210 m) у просеку, са неким деловима који достижу и 900 стопа (270 m) захваљујући огромним темељним блоковима. Врх је довољно широк да дванаест коњаника може јахати један поред другог (отприлике 30 стопа или 10 m), док је основа толико дебела да су капије у Зиду више налик тунелима кроз лед.
Легенде у романима тврде да су Први људи, или прецизније Брендон Зидар уз могућу помоћ Деце шуме и дивова, изградили зид око 8.000 година пре догађаја из серијала. Зид је од тада одржавала Ноћна стража како би штитила краљевства људи од претњи са друге стране, првобитно од Туђина, а касније и од упада дивљана.