Музеј невиности () је музеј у Истанбулу који је 2012. године основао турски књижевник Орхан Памук, уз свој роман Музеј невиности. Музеј и роман настали су у тандему, усредсређени на приче две истанбулске породице. Музеј је 17. маја 2014. добио награду Европски музеј године 2014. мини|Орхан Памук Како роман, тако и музеј нуди увид у живот више класе у Истанбулу од 1970-их до раних 2000-их. Роман детаљно описује причу о Кемалу, богатом Истанбулцу, који се заљубљује у своју сиромашнију рођаку Фусун, а музеј приказује артефакте њихове љубавне приче.Pamuk, Orhan (2009). "The Museum of Innocence". Alfred A. Knopf, New York. . Како се наводи на веб-сајту музеја, збирка, која обухвата више од хиљаду предмета, представља оно што су ликови романа „користили, носили, чули, видели, сакупљали и сањали, све помно сложено у кутије и витрине“.

Музеј је смештен на спрату једне зграде из 19. века.

Историја Памук је први пут почео да сакупља предмете за музеј средином 1990-их. „Желео сам да сакупим и изложим „праве” предмете измишљене приче у музеју и да напишем роман на основу тих предмета”, рекао је он. Памук наводи да су неки од предмета изложених у музеју припадали породици и пријатељима, док су други пронађени негде другде у Истанбулу, или сакупљени из целог света. Међутим, није прецизирао који од објеката су директно повезани са његовим животом; он сматра да наратив музеја треба да одражава наратив романа, а не његов сопствени, и изјавио је да „Ово није музеј Орхана Памука“.

Након што је роман објављен на турском језику 2008. године, колекција музеја је завршена, заједно са мултидисциплинарним тимом уметника, дизајнера и архитеката. Отворен је у априлу 2012. и сада садржи више од хиљаду предмета.

Локација Музеј се налази у четврти Чукурчума у четврти Бејоглу у Истанбулу у Турској. Смештен је у дрвеној згради из 19. века на углу улица Чукурчума и Далгич.Kennedy, Michael. "Turkish Writer Opens Museum Based on Novel", The New York Times, New York, 29 April 2012. Retrieved on 13 June 2013.

Концепт Смештен у делу Истанбула познатом по старим антикварницама које се нижу кроз његове уске улице, музеј одражава карактер свакодневних предмета Истанбула из више класе из 1970-их. Састоји се од низа приказа, од којих сваки одговара једном од 83 поглавља у роману.Poynor, Rick. "The Museum of Communicating Objects" , The Design Observer Group, 5 October 2012. Retrieved on 13 June 2013. Према нарацији, ове предмете је прикупио и распоредио Кемал, протагониста романа, јер су повезани са његовим сећањима на Фусун, за коју је заинтересован кроз роман. Излози укључују велику стаклену витрину у којој се налази 4.213 опушака, од којих је сваки попушила Фусун, колекцију сланика, и слике и мапе истанбулских улица на којима се прича одвија. Све на четири спрата музеја упућује на роман и еру у којој је књига смештена. Упркос спрези музеја и романа, Памук тврди да се они могу живети независно једно од другог: „као што је роман у потпуности схватљив без посете музеју, тако је и музеј место које се може посетити и доживети самостално."

Памук је од самог почетка паралелно развијао идеју о музеју и роману; музеј није „заснован" на роману, а исто тако роман није написан да би обухватио музеј. Ово замагљивање линија између њих двоје истражено је и у роману Музеј невиности и у музејском каталогу Невиност предмета.Pamuk, Orhan (2012). "The Innocence of Objects: The Museum of Innocence, Istanbul". Alfred A. Knopf, New York. . Почетком 1990-их, Памук је почео да сакупља предмете из прошлости које је видео и које је волео у старинарницама и домовима пријатеља, постепено формирајући наратив који ће постати Музеј невиности. Ако је у старинарници видео предмет за који је мислио да одговара роману, куповао га је и описао у тексту. Наилазио је и на предмет који би инспирисао нову причу у роману; или је тражио објекте који ће одговарати постојећој причи.

Манифест за музеје У "Невиности предмета", каталогу који описује настанак романа-музеја, Памук излаже манифест за музеје. Он позива на замену „великих националних музеја као што су Лувр и Ермитаж“ за „мање, индивидуалистичкије и јефтиније“ музеје, причајући „приче“ уместо „историје“. Музеј, пише он, треба да ради на способности да „открије људскост појединаца“.Official website (English). Retrieved 26 June 2013.

Види још Орхан Памук

Референце

Спољашње везе

(на енглеском и турском језику) The Museum of Innocence at Google Cultural Institute Project page of Sunder-Plassmann Architekten (German)

Категорија:Музеји савремене уметности Категорија:Музеји у Турској Категорија:Истанбул