Уговорени брак је врста брачне заједнице у којој младу и младожењу првенствено бирају појединци, а не сами пар, посебно чланови породице као што су родитељи. У неким културама, професионални проводаџија се може користити за проналажење супружника за младу особу.
Договорени бракови су историјски били истакнути у многим културама. Ова пракса је и даље уобичајена у многим регионима, посебно на Кавказу, средњој Азији, северној Африци, јужној Азији, југоисточној Азији, подсахарској Африци и југозападној Азији. У многим другим деловима света ова пракса је знатно опала током 19. и 20. века.
Принудне бракови, који се практикују у неким породицама, осуђују Уједињене нације. Посебно се осуђује специфична поткатегорија принудних дечјих бракова. У другим културама људи углавном сами бирају партнера.
Историја Уговорени бракови су били норма широм света све до 18. века. Обично су бракове договарали родитељи, баке и деде или други блиски рођаци и пријатељи од поверења. Познати су неки историјски изузеци, као што су обреди удварања и веридбе током ренесансног периода Италије и Гандхарва Вивах у ведском периоду на индијском потконтиненту.
Брак је у грчко-римској антици био заснован на друштвеној одговорности. Бракове су обично договарали родитељи; повремено су коришћене професионалне проводаџије. Да би брак био легалан, женин отац или старатељ морао је дати дозволу одговарајућем мушкарцу који је могао приуштити да се ожени. Ћерке сирочад обично су биле удате за рођаке. Пар је учествовао у церемонији која је укључивала ритуале као што је скидање вела. Мушкарац је обично био ограничен на само једну жену, иако је могао имати онолико љубавница колико је могао приуштити.
У Кини, уговорени бракови (баобан хунин, 包办婚姻) – који се понекад називају и слепи бракови (мангхун, 盲婚) – били су норма пре средине 20. века. Брак је био преговор и одлука између родитеља и других старијих чланова две породице. Дечаку и девојци је обично речено да се венчају, без права на приговор, чак и ако се никада нису срели до дана венчања.Fricke, Chang, and Yang. (1994). Historical and Ethnographic Perspectives on the Chinese family. Social Change and the Family in Taiwan. Arland Thornton and Lin, Hui-Sheng. Chicago and London, The University of Chicago Press: 22–48
Уговорени бракови су били норма у Русији пре почетка 20. века, од којих је већина била ендогамна.Hutton, M. J. (2001). Russian and West European Women, 1860–1939: Dreams, Struggles, and Nightmares. because political reasons. Rowman & Littlefield Publishers; see Chapter 1
Све до прве половине 20. века уговорени бракови су били уобичајени у породицама миграната у Сједињеним Државама.Harry Reis and Susan Sprecher, Encyclopedia of Human Relationships, SAGE Publications, , pages 113–117 Међу јапанско-америчким имигрантима су их понекад називали и „бракови на слици“ јер су се млада и младожења познавали само кроз размену фотографија пре дана њиховог венчања. Ове бракове међу имигрантима обично су договарали родитељи или блиски рођаци из земље њиховог порекла. Како су се имигранти настанили и стопили у нову културу, уговорени бракови су се прво пребацили на квази договорене бракове где су се родитељи или пријатељи упознали, а пар се упознао пре брака; током времена, бракови међу потомцима ових имиграната прешли су на аутономне бракове вођени индивидуалним избором, изласком и преференцијама удварања, као и повећањем броја бракова изван њихове сопствене етничке групе.Ghimire et al. (2006), Social change, premarital family experience and spouse choice in an arranged marriage society, American Journal of Sociology, 111, pages 1181–1218 Слична историјска динамика се тврди иу другим деловима света.Xiaohe and Whyte (1990), Love matches and arranged marriages: A Chinese replication, Journal of Marriage and the Family, 52, pages 709–722Tekce (2004), Paths of marriage in Istanbul: arranging choices and choice in arrangements, Ethnography, 5, pages 173–201
Уговорени бракови су опали у земљама у којима су присилни бракови били политички забрањени (нпр. Империјална Русија или Јапан) или у просперитетним земљама са већом друштвеном покретљивошћу и растућим индивидуализмом; ипак, уговорени бракови се и даље могу видети у земљама Европе и Северне Америке, међу краљевским породицама, аристократама и мањинским религиозним групама, као што су бракови по размештају међу фундаменталистичким мормонским групама у Сједињеним Државама. У већини других делова света, уговорени бракови настављају у различитом степену и све више у квази договореној форми, заједно са аутономним браковима.
Извршење У неким заједницама, посебно у руралним деловима Блиског истока, северне Африке и јужне Азије, жена која одбија да прође кроз уговорени брак, покушава да напусти уговорени брак разводом или је осумњичена за било коју врсту „неморалног „може се сматрати да је понашање осрамотило целу њену породицу. Мушки рођаци могу бити исмевани или малтретирани, а било коме од браће и сестара жене може бити немогуће да ступе у брак. У овим случајевима, убиство жене је начин да породица спроведе институцију уговорених бракова. За разлику од случајева насиља у породици, убиства из части се често врше јавно и често су чланови породице укључени у то дело.
Поређење мини|Венчање цара Педра од Бразила са Амелијом од Леучтенберга у царској капели 1829. године, три године након смрти његове прве жене Марије Леополдине од Аустрије Бракови су у научним студијама категорисани у четири групе:
Присилни уговорени брак: родитељи или старатељи бирају, појединци се нити консултују нити имају право гласа пре брака
Споразумни уговорени брак: родитељи или старатељи бирају, затим се консултују појединци, који разматрају и пристају, а сваки појединац има моћ да одбије; понекад се појединци састају – у породичном окружењу или приватно – пре веридби и венчања, као што је обичај шидух међу православним Јеврејима Брак по сопственом избору: појединци бирају, затим се консултују родитељи или старатељи, који разматрају и пристају, и где родитељи или старатељи имају право вета. Аутономни брак: појединци бирају, родитељи или старатељи се не консултују нити имају било какво мишљење пре брака
Гери Ли и Лорен Стоун сугеришу да је већина бракова одраслих у новијој модерној историји негде на скали између споразумног договореног и аутономног брака, делом зато што је брак друштвена институција. Слично томе, Броуд и Грин, након проучавања 142 културе широм света, известили су да 130 култура има елементе уговореног брака.
Екстремни примери присилних уговорених бракова примећени су у неким друштвима, посебно у дечјим браковима девојчица млађих од 12 година. Илустрације укључују вани који се тренутно може видети у неким племенским/руралним деловима Пакистана и Шим-пуа бракова на Тајвану пре 1970-их (Тонгианки у Кини).
Врсте Постоји много врста уговорених бракова. Неке од њих су:Ghimire, D. J., Axinn, W. G., Yabiku, S. T., & Thornton, A. (2006). Social Change, Premarital Nonfamily Experience, and Spouse Choice in an Arranged Marriage Society1. American Journal of Sociology, 111(4), pages 1181–1218Jones, G. (2010). Changing marriage patterns in Asia, Asia Research Institute Working Paper No. 131Shaw, A. (2001). Kinship, cultural preference, and immigration: consanguineous marriage among British Pakistanis. Journal of the Royal Anthropological Institute, 7(2), pages 315–334Joseph, S. E. (2007). Kissing Cousins. Current Anthropology, 48(5), pages 756–764
Уговорени егзогамни брак: је брак у коме трећа страна проналази и бира младу и младожењу без обзира на њихову друштвену, економску и културну групу. Уговорени ендогамни брак: је брак у коме трећа страна проналази и бира младу и младожењу из одређене друштвене, економске и културне групе. Крвни брак: је врста уговореног ендогамног брака.Joseph, S. E. (2007). Kissing Cousins. Current Anthropology, 48(5), pages 756–764 То је онај где млада и младожења деле баку и деду или блиског претка. Примери ових укључују бракове првог рођака, бракове ујака и нећаке, бракове другог рођака и тако даље. Најчешћи сроднички бракови су бракови првог рођака, а затим бракови у другом рођаку и ујаку-нећакињи. Између 25 и 40% свих бракова у деловима Саудијске Арабије и Пакистана су бракови првих рођака; док укупан број уговорених бракова у сродству премашује 65 до 80% у различитим регионима Северне Африке и Централне Азије.R. Hussain (1999), Community perceptions of reasons for preference for consanguineous marriages in Pakistan, Journal of Biosocial Science, 31, pages 449–461 Brecia Young Млада и младожења у свим горе наведеним врстама уговорених бракова обично имају право на пристанак; ако млада или младожења или обоје немају право на пристанак, то се зове принудни брак. Присилни бракови нису исто што и уговорени бракови; ови присилни аранжмани немају пуну и слободну сагласност обе стране, и ниједна већа светска религија не заговара присилне бракове. Уговорени бракови се обично повезују са религијом; неколико људи у неким религијама практикује овај облик брака, а религија га не промовише.
Према Закону о хиндуистичким браковима из Индије из 1955., бракови без сагласности и бракови у којима је младожења млађи од 21 године или је млада млађа од 18 година забрањени су за хиндуисте, будисте, сикхе и џаинисте.
Уговорени брак без крвног сродства је онај у коме млада и младожења не деле баку и деду или блиског претка. Ова врста уговорених бракова је уобичајена у хиндуистичкој и будистичкој јужној Азији, југоисточној Азији, источној Азији и хришћанској Латинској Америци и подсахарској Африци.Derek F. Roberts, N. Fujiki, K. Torizuka, Kanji Torizuka (Editors), see Imaizumi, Y. O. K. O. (1992). Factors influencing the frequency of consanguineous marriages in Japan (pages 29–40). ; Крвни бракови су против закона у многим деловима Сједињених Држава и Европе. Bittles, A. H. (2003). The bases of Western attitudes to consanguineous marriage. Developmental Medicine & Child Neurology, 45(2), pages 135–138 У Уједињеном Краљевству бракови ујака и нећаке сматрају се родоскрнављеним и незаконити су, али бракови рођака нису забрањени, иако је било позива да се забрани бракови првих рођака због здравствених проблема. Док су сроднички уговорени бракови уобичајени и културолошки преферирани у неким исламским земљама и међу мигрантима из муслиманских земаља у друге делове света, они су културолошки забрањени или се сматрају непожељним у већини хришћанских, хиндуистичких и будистичких друштава.Alan Bittles, Consanguinity in Context (Cambridge Studies in Biological and Evolutionary Anthropology), Cambridge University Press, Крвни уговорени бракови били су уобичајени у јеврејским заједницама пре 20. века, али су у модерним временима опали на мање од 10%.Jewish Encyclopedia (1906), see the article on CONSANGUINITY AMONG JEWS; also see Jacobs, Studies in Jewish Statistics, pp. 1–9, London, 1891;Cohen et al., Consanguinity, intracommunity and intercommunity marriages in a population sample of Israeli Jews, Ann Hum Biol. 2004 Jan–Feb;31(1), pages 38–48
Принудни или уговорени бракови