Валсалвини синуси или синуси аорте су избочине (синуси) зида аорте које одговарају полумесечастим (семилунарним) залисцима аорте (лоцирани иза полумесечних валвула). Њихова дубина је различита и креће се од 1,5 до 3 мм.
Епоним Аортни сиуси су добили име по болоњешком професору анатомије Антонију Валсалви, мада се у литератури користе и називи Морганијев синус, Мехтин синус, Отов синус и Птитов синс.
Анатомија Валсалвини синуси представљају избочине на зиду аорте, које су проксимално ограничене причвршћивањем аортних листића, а дисталну границу представља синотубуларни спој. Сам зид синуса се углавном састоји од зида аорте, иако је нешто тањи у односу на преостали зид аорте. У два од три Валсалвина синуса налазе се коронарна ушћа, обично на нивоу синотубуларног споја или испод њега, мада су описани и случајеви отварања коронарних артерија изнад синотубуларног споја.
У већини случајева, отвори коронарних артерија настају унутар два предња Валсалвина синуса, обично позиционирани одмах испод синутубуларног споја. Међутим, није необично да се артерије налазе изнад синутубуларни спој. У истраживању код 51 нормалног постморталног срца, средња удаљеност мерена од отвора леве коронарне артерије до базалног причвршћивања одговарајућег листића била је 12,6×2,61 мм, а за десну коронарну артерију 13,2×2,64 мм. Познавање локације отвора коронарних артерија је од суштинског значаја за одговарајуће хируршке и ендоваскуларне захвате, како се не би компромитовала сама ушћа.
Синуси се називају према насталим коронарним артеријама, па се тако:
Десни коронарни синус, који ствара десну коронарну артерију;
Леви коронарни синус, ствара леву коронарну артерију
Некоронарни синус, или десни задњи аортни синус који обично не даје крвне судове.
Проксимално су ограничени одговарајућим сегментом анулуса фиброзуса и листићима, а дистално синотобуларним спојем. Простори између Валсалвиних синуса, који имају троугласти облик, називају се Хенлеови простори. Нормално, на споју синуса и узлазног дела (синотубуларни спој), аорта се сужава.
Зид синуса је тањи од зида аорте и састоји се само од интиме и медије, задебљаних колагеним влакнима. Број колагених влакана у њему се повећава (а еластинска влакна се смањују) у правцу од синотобуларне ка вентрикулоаорталном споју . Колагенска влакна су оријентисана у ободном правцу и налазе се дуж спољне површине синуса, а такође учествују и у формирању међулисних троуглова који одржавају облик залиска.
Испод сваке комисуре се налази један од три интервалвуларна троугла, која представљају хемодинамске продужетке излазног тракта леве коморе и достижу ниво синотубуларног споја у пределу комисуре. Троугао између десног и некоронарног синуса је у директном континуитету са мембранозним септумом и проксимално садржи Хисов сноп.
Физиологија Функција синуса није у потпуности схваћена, иако постоје неки докази да вртлози створени у синусима побољшавају коронарни проток.
Неки аутори сматрају да је главна улога синуса да прерасподеле стрес између листића и синуса у дијастоли и да успоставе равнотежни положај листића у систоли. Клинички значај Ако коронарне артерије настају из погрешних аортних синуса, то може довести срчане коморе у опасност од исхемије. Ово се често открије тек када се срчани удар већ догодио, обично пре 20. године и током вежбања.
Референце
Категорија:Срчани залисци